Fanta: -Sinoć sam sanjao da u meni nema šećera! Koka Kola: - Jesi to malo fanta zero?

Уложили су милијарде у оружје и опрему, али и у филмове и маркетинг, да би створили причу, о некој њиховој непобједивости. Маринци, Легија странаца, те остали курци палци, који се никад не предају и све побјеђују. А онда их један мали народ и један храбар Генерал понизе у великом стилу. Тукли смо се са оном хордом бивших Срба и њиховом новом браћом џихад ратницима, читаве четири године, а посебно те 1995. Код нас на Сарајвском ратишту, горило је и небо и земља, тог задњег ратног љета. Напали су нас са ко зна коликом живом силом и потпомогнути читавим свијетом. Рова нам нису узели. Слушали смо их преко моторола, како кукумачу, да се Хаџићи узет не могу, као ни било који дио Српског Сарајева, које је било и кључ рата. Онда су призвали ову звијер, звану НАТО-пакт, да заједно покушају. Снаге за брзе интервенције, добро су упуцале своје оруђе током тог љета '95. Јер су користили силно гранатирање муслимана, да би и они пуцали по нама, помогли им и да би упуцали топове и хаубице. А онда су нас једно јутро у зору засули жестоком паљбом, да би кроз пола сата напали авионима и бобардовали нас. Било је гураво то прво јутро. Страшне експолозије, рика авионских митраљеза, која пара уши, баш, као неки крик из пакла. Али брзо смо се навикли и на тај јад. Кад смо видјели, да се звијер не шали и да ће нас тим својим нападима ослабит, да ће нас ови џихадисти за дан поклат. Генерал је наредио, да заробимо све НАТО снаге на нашој територији и свежемо их за технику и предајнике за комуникацију. Ту се показало сво њихово јунаштво, о којем силне филмове снимише и митове направише. Ту су ти амерички маринци цвилили ко цукице и ту је бјелу заставу истакла та непобједива Легија странаца, која се наводно никад ником није предала. Нису имали шансе против ратника какви смо у том рату били ми Срби у Српском Сарајеву, али и сви Срби са ове стране Дрине. Први смо на читавом свијету побједили помахниталу звијер са запада, те створили Републику Српску. А ви пишите ваше лажљиве историје, коме год хоћете, само нама немојте.


ZOKA

Muž me vara sa mojom šeficom na poslu, saznala sam to prošle sedmice… 11 godina je starija od mene i osjećala sam se totalno poniženom. Isti dan sam odlučila da mu vratim, da mu se osvetim i nakon smjene sam se… ONO sa jednim mlađim muškarcem, radnikom iz proizvodnje u firmi gdje radim. Udala sam se nevina i to mi je bio tek drugi muškarac u životu. U braku sĆmo već 9 godina i nikada ni sa jednim drugim nisam imala odnose, muž mi je do tada bio sve u životu. Toliko sam bila ljuta i povrijeđena da sam baš uživala u osveti, ali tada se pojavio problem i osveta mi se obila o glavu. 3 dana sam se nakon posla viđala sa tim radnikom, “viđala” da ne pišem šta smo sve radili i iznenada me počelo tamo dole jako da peče. Da skratim… pokupila sam neku groznu infekciju i sva sam se osula tamo dole… KATASTROFA… Pijem neke baš, baš jake tablete od kojih mi i nije nešto baš bolje. Koji sam ja baksuz… od toliko muškaraca izabrala sam ovog da mi prenese infekciju. 3 dana me već zove kaže nedostajem mu… KRETEN :(…
 
 
Žena u zadnje vrijeme nosi samo neki čipkasti izazovni donji veš. Nije da se bunim, samo me zanimalo otkud ta promjena odjednom. Na trenutak mi je prošlo kroz glavu da me vara. I jučer njoj auto na servisu pa sam išao po nju na posao. Čekam da izađe i skužim da sve njene kolegice izlaze iz trgovine preko puta firme i sve nose hrpu vrećica. Izlazi i ona, ali ne iz
firme nego iz tog dućana. Isto puna vrećica. Pitam šta se dijeli, a govori ona- zatvara se neki “fenci” skupi dućan rublja. Sniženje im ogromno i pokupovale su sve živo šta se moglo. Otvara vrećicu i pokazuje mi spavaćicu, gaće, kućni ogrtač.. kaže ovo zapamti. To ću oprati i pripremiti ako zlu ne trebalo završim u bolnici. Da imam nešto kulturno. Toliko o prevari
 
 
Kad je covijek u godinama i sezonski radnik.Kad u maloj sredini nemas fakultetsku diplomu , kad nemas limizinu i opasno drustvo, kad ti sredina prisije etiketu za ne uspjeh u bilo kakvom smislu osudjen si na propast.Kad uz sve to slusas Rock i Metal muziku u 43 oj godini , kad se nisi ozenio do tad svi misle nesto s tobom nije psihicki u redu.Hvala svima koji misle suprotno ak sam ja svijestan da cu umrijeti sam.Sirotinju nece niko.Bog dao da me pozivi da sto vise muzike preslusam i da sam zdrav a ostalo kako je sudjeno tako mora biti pa makar sam umro.
 
 KAKO OCEKUJES DA NAS CENI EU,AMERIKA,RUSIJA ILI BILO KOJA DRUGA DRZAVA ILI DRZAVE KADA MI SRBI SAMI SEBE NE CENIMO? KAKO OCEKUJES DA NAS CENI NEKO SA STRANE KADA JE ZA PREMIJERA NORMALNO DA RADNIK ZIVI SA 150-200 EVRA MESECNO? KAKO OCEKUJES DA NAS NEKO CENI KADA DRZAVA SRBIJA DOZVOLJAVA SVESNO DA JOJ SVAKE GODINE OD RAKA UMRE NA 1000-DE DECE? KAKO OCEKUJES DA NAS CENI NEKO KADA SAMI GRADJANI SRBIJE NECE DA PROTESTUJU PROTIV SMANJENJA PLATA I PENZIJA? I JOS PUNO TOGA IMA DA SE PISE,ALI OVO JE UKRATKO.......NA KRAJU,DA REZIMIRAMO: KAKO OCEKUJES DA NAS CENI ZAPAD KADA MI SAMI SEBE NE CENIMO? NUSRET : z asto sam, izmedju ostalog, protiv EU? Da li je pametno i normalno verovati Evropi koja dopusta da se najjkrvaviji zlocini prikriju, i odgovorni zlocinci oslobode? Malo im je sto su nam uzeli deo teritorije, a svoje ne bi dali ni pedalj, sto su nas ponizili, satanizovali, sirili lazi, nego jos amnestiraju zlocince, za koje odlicno znaju sta su radili? Samo ludom nije jasno kako bi nas tretirala ta Evropa. Evo ovako. Srbima se sve moze uraditi, nekaznjeno. Srbi su losi momci i tako se treba i ophoditi sa njima. Nije Hag u drugoj galaksiji, nego u EU. Razmislite malo, EU obozavaoci. NUSRET: Ne zanosim s
 

модерна репуб

800x600 Normal 0 21 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

До 2000. године општа стопа наталитета у Републици Српској кретала се од 1,0 %о (Устипрача) до 24,3%о (Оштра Лука). Општина Фоча имала је просјечну стопу наталитета до 2000. године 9,2%о, што је сврставало у групу општина са општом стопом наталитета од 5,1%о – 10,0 %о (30 општина). Са општом стопом наталитета изнад 10,0 %о било је 14 општина. Дакле, Општина Фоча, као и готово све друге општине Републике Српске, имала је врло ниску плодност становништва. Истина, петнаест општина имало је општу стопу наталитета испод 5,0%о, које у највећем броју припадају брдско-планинском простору и са слабијом економском развијеношћу.

            Негативне тенденције у репродукцији становништва Републике Српске настављене су и послије 2000. године. Доминантно мјесто заузимају општине са врло ниском стопом наталитета, чак 41 или 69,5%о. Општина Фоча имала је тренд смањивања опште стопе наталитета, који је 2004. године достигао 7,0%о. До 2007. године та стопа је још незнатно смањена и кретала се углавном у оквиру просјека опште стопе наталитета за Републику Српску (2007- 7,0%о).

            Општа стопа наталитета је под утицајем старосне структуре и зато не одражава реално стање плодности. Међутим, она је реална компонента природног прираштаја и раста становништва па се наведена оцјена може прхватити. Са ниским вриједностима које с еу појединим општинама спуштају чак испод 7,5%о (гдје спада и Општина Фоча), функција наталитета је доведена у питање. Заједничка карактеристика свих ових општина је да су емиграционе и углавном економски неразвијена подручја.

            Републику Српску карактерише завршна фаза демографске транзиције која је условљена спорим економским развојем и терцијаризацијом друштва, слабом искоришћеношћу природних ресурса и доста повољног саобраћајно-географског положаја, што је већ покренуло поремећаје биолошког карактера, пад природног прираштаја и процес старења становништва. Анализа опште стопе наталитета на нивоу Републике Српске и по њеним општинама, указује да овај простор спада у нисконаталитетно подручје, све раширенијег самачког живота, постратних траума, расељавања и процеса избјеглиштва, али и тешке социо-економске ситуације, психолошких и других фактора.

            На индивидуалном нивоу потребно је да се једна жена у свом фертилном периоду надомјести са једним женским дјететом, тј. да нето стопа репродукције буде једнака јединици.

            Фертилитет женског становништва[1] одражавају промјене у репродуктивном понашању жена. Такође, како је овом стопом искључен утицај старосне структуре жена у прокреативном добу живота, изоштравају се разлике између подручја високог и ниског наталитета. Наиме, ниво стопе укупног фертилитета од 2,1 који обезбјеђује просто обнављање генерација, у БиХ је забиљежен у предратном периоду (1992-1995), а од 1996. године стопа је знатно нижа и креће се испод 1,5.

            Анкета о фертилитету, социо-економском статусу и ставовима о планирању породице спроведена је први пут у Републици Српској, у октобру мјесецу 2008. године, у склопу истраживачког пројекта под називом: '' Анализа демографске ситуације и спровођења пронаталитетних мјера и активности у Републици Српској''. У оквиру наведеног истраживања обухваћене су и општине Старе Херцеговине (Фоча, Чајниче, Вишеград, Калиновик). Анкетирање је обухватило породиље по породилиштима, међу којима и породилиште у Општој болници у Фочи. Значај овог истраживања може се сматрати јединственим и веома интересантним за формулисање ставова о актуелним демографским процесима и појавама на нашем простору. Дисперзија породиља по годинама старости била је од 15 до 44 године, са највећом заступљеношћу породиља од 26 до 30 година старости. Формирањем петогодишњих старосних група примјетно је да је најчешћи старосни интервал рађања дјеце између 25 и 29 година старости мајке, са удјелом од 37,4%. На другом мјесту је старосна група између 30 и 34 године са 27,4% удјела, а да су тек на трећем мјесту рангиране мајке које рађају дјецу у старосном интервалу од 20 до 24 године живота. Дакле, жене у Републици Српској (што важи и за Општину Фоча), се доста касно опредјељују за мајчинство.

            У Општој болници Фоча анкетирано је 20 породиља, од којих 54% из града, 25% са села и 21% из приградско/мјешовитих насеља. Према брачном стању удатих је било 95%, неудатих 4% и разведених 1%. Највећи број породиља припадао је породици са 3 члана (50%), потом 4 члана (35%), пет чланова 10%  итд.

            Према броју живорођене дјеце највећи број (54%) породиља је са прворођениом дјететом, потом са другим (34%), трећим са 10% итд. Према радном статусу породиља највећи број су са сталним запослењем (40%) и незапослених (40%).



[1] Стопа укупног фертилитета изражава број живорођене дјеце коју би родила свака жена у току прокреативног периода, који траје од 15 до 49 година старости.

1918 -91

800x600 Normal 0 21 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

800x600 Normal 0 21 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

1.1.  РАЗВИТАК СТАНОВНИШТВА ФОЧЕ ОД 1918-1991. ГОДИНЕ

 

Завршетком Првог свјетског рата и Мировним уговором у Версају 1918. године формирана је Краљевина Југославија у чији састав улази и Босна и Херцеговина. Од 1918. године до 1929. године задржана је административна подјела Босне и Херцегвоине као и у вријеме Аустроугарске. Од 1922. године мјесто округа, уведене су области са 68 срезова.

Формирањем бановина, 1929. године тероторија Босне и Херцеговине подијељена је и њени дијелови припали су: врбаској, дринској, зетској и приморској бановини.

Зетској бановини додијељени су срезови: столачки, требињски, невесињски, билећки, гатачки, љубињски, фочански, и испоставе Чапљина и Калиновик. Наведена територијална подјела била је непромијењена до 1939. године, до формирања нове Савске бановине. Таква подјела била је до почетка рата 1941. године.

Између два сјетска рата извршена су два пописа становништва 1921. и 1931. године. Значајан утицај на развитак становништва Босне и Херцеговине били су велики губици становништва током Првог свјетског рата (1914-1918. године).

Послије Првог свејтског рата значајна су исељавања становништва у Војводину, Косово и Метохију, Санџак, Турску. Нарочито су била бројна исељавања православног и муслиманског становништва. Значајна су била и исељавања становништва у Сјеверну Америку, Њемачку, Аустрију, Белгију, Француску, Холандију, Велику Британију и друге развијене земље тог периода. Посебно мјесто заузима исељавање исељавање српског, као и хрватског становништва из крашких предјела Херцегвоине и западне Босне. Све те промјене и подјеле имале су директне утицаје на популациони развитак становништва Босне и Херцеговине, а тиме и тадашњег простора Фоче.

Према попису од 1921. године Фоча је као срез припадала округу Сарајево и имала је 35 583 становника, односно мање од Сарајево-град, Сарајева и Високог, а више до чајнича, Фојнице, Рогатице и Вишеграда. Редосљед броја становника по вјероисповијести се није промијенио, те су и даље најбројнији били Муслимани, затим Правосла

ау период

800x600 Normal 0 21 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4


 

1.1.  АУСТРОУГАРСКИ ПЕРИОД

 

Аустроугарска је обавила четири пописа становништва у Босни и Херцеговини. Као претходна радња и приправа за попис обавило се нумерисање кућа по мјестима у цијелој земљи. Тај посао повјерен је органима котарских уреда и мјесних војних заповједништава.

Према разултатима пописа из 1879. године Фоча је била котар који је припадао Области Мостар. По броју становника котар Фоча је био на другом мјесту (25 250), одмах иза котара Мостар (40 696). У фочанском котару највише је било Муслимана, затим Правослвних, те занемарљив број католика и осталих. Највећи број становника чинила је старосна група до 19 година, близу једне половине становништва.

Други попис Аустроугарска је организовала 1885. године, у вријеме када су се прилике у земљи доста стабилизовале. И у овом попису Фоча је била котар, али у окивру града и области Сарајево. По броју становника (29 186) била је трећа, послије Сарајева и Високог. И након овога пописа најбројнији су били Муслимани, потом Православци, те Католици и остали са задржаним врло малим бројем становника.

Трећи по реду попис становништва организован је десет година касније, 1895. године. Фоча је и даље као котар била у оквиру града и области Сарајево. Са бројем становника од 33 181, налазила се иза котара Сарајево, Сарајево град и Високог. Према вјероисповијести структура становништва се није битније промијенила, те је и даље било највише Муслимана, затим Православних, те нешто већи број Католика и осталих у односу на претходна два пописа.

Попис становништва Босне и Херцеговине 1910. године био је најквалитетнији и најсадржајнији у односу на пописе 1879, 1885. и 1895. године. То је резултат добро обављених припрема које су почеле двије године прије пописа. Фоча је у овога пута као котар била у саставу Области Сарајево. Број становника повећао се на 39 930, што је и даље било мање од Сарајево град, Сарајева и Високог, али знатно више од котара Чајниче, Фојница, Рогатица и Вишеград. Однос становника по вероисповијести остао је готово непромијењен, тј. највише је и даљ ебило Муслимана, потом Православних, те мањи број Католика и осталих (Жидови, Евагелисти).

Табела 1. – Преглед броја становника у котару Фоча

у  периоду Аустроугарске

 

Година

пописа

Правосла-

вци

Муслима-

Ни

Католи-

Ци

Жидови

Остали

УКУПНО

1879.

   7 343

17 906

         2

         0

      -

25 250

1885.

  8 932

20 139

       97

       72

        20

29 186

1895.

10 436

22 565

    133

       40

         7

33 181

1910.

13 589

25 955

    353

      23

       10

39 930

Извор: Попис житељства у Босни и Херцеговини 1910. године, Сарајево, 1912. године

           Штатистика мјеста и житељства Босне и Херцеговине, Сарајево 1880. године

 

фоча брт кулајим

800x600 Normal 0 21 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Фоча је најстарије насеље у горњем Подрињу. Древна Фоча мијења стару физиономију захваљујући руднику мрког угља у Миљевини и дрвној индустрији. Град се налази на ушћу Ћеотине у Дрину, на 380 м надморске висине. Први пут се помиње 1 368. године као Хотча, а од пада под турску власт као Фоча.

Овај трговачки град на дубровачком путу био је караванска станица, град са 2 160 кућа у 1664. години.

У периоду аустроугарске окупације Фоча је постала војнички погранични град према Турској и Црној Гори.

Између два свјетска рата оживјела је сточарско-трговачка функција оријенталног града, у чијој је околини почела јача експлоатација шума. Године 1931. Фоча је имала 4 613 становника.

У току Другог свјетског рата град је знатно порушен, а након рата обновљен и модернизован.

У Општини Фоча се посебно развијала дрвна индустрија на бази огромног шумског богатства. Послије Другог свјетског рата подигнути су: Пилана, фабрика лесонитских плоча, фабрика намјештаја, платна и ћилима. Уз то, Фоча постаје све познатији туристички град, због природних љепота и бројних културно-историјских споменика.

Фочански крај био је насељен још у праисторијско доба. Недалеко од пјешчаних пирамида, у селу Доње Будње налази се археолошки спелеолошки локалитет. Пећине су својим природним положајем представљале заклон за човјека, а у раном развоју људских заједница, оне су представљале погодно мјесто и одиграле су значајну улогу у цивилизацијском развоју човјека, његовог духовног живота и материјалне културе. На зидовима пећине Ледењаче пронађени су цртежи који су рађени гравирањем и пунктирањем група тачкица. На основу скромних археолошких остатака, пронађених у двије сонде, цртежи највјероватније датирају из бронзаног доба.

Недалеко од пјешчаних пирамида, 3 км на запад, у селу Ратаја, на десној обали ријеке Говзе (притока Бистрице), налази се Археолошко подручје Ратаја, које је Комисија за очување националних споменика 2007. године прогласила националним спомеником БиХ.

На истом локалитету постоји занимљив споменик средњовјековне сакралне архитектуре и представља вриједан споменик те врсте у овим крајевима. То је коцкаста гробна комора исклесана у камену. У унутрашњости стијене и коморе, гдје воде мала врата лучног облика, налази се четвртаста гробница без поклопне плоче. Народно предање каже да су у тој гробници дуго времена почивале мошти Светог Арсенија Сремца и да су одатле пренијете у манастир Ждребаоник код Даниловграда гдје и данас почивају. Приликом археолошких истраживања установљено је да је то манастириште које потиче, најприје са испосницом, из 4. вијека, а манастирска црква је подигнута касније али свакако прије 9. вијека (Чокић, 1889).

Манастир је од стране Турака порушен у 16. или 17. вијеку и у склопу манастирског земљишта бегови Ченгићи, саградили су кулу која је служила за становање, а њени остаци постоје и данас. У пријатном амбијенту, међу високим боровима налази се и црква, саграђена 1 939. године, посвећена светом Пророку Илији и сваке године на Илиндан, вјерници се окупљају на саборовање.

Данашња (савремена) насеља у овом дијелу сливног подручја Бистрице и горњег Подриња, припадају дјелимично типу разбијеног и збијеног типа. Постоји  неколико типова кућа као што су: колибе грађене од дрвета, камене куће и модерне куће од бетонских блокова покривене цријепом. Ове модерне куће су атипичне по изгледу и архитектури, уз које су и разни помоћни објекти (шупе, стаје, сушаре за месо...).

Сеоска домаћинства су углавном старачка, што је посљедица миграција становништва из села у град, посебно проузрокована последњим ратом на овим просторима.

foča

800x600 Normal 0 21 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Општина Фоча смјештена је у југоисточном дијелу Републике Српске, са седамнаест ријека и ријечица које протичу кроз њену територију, те планинама Маглић (највиши врх БиХ, 2 386 м), Волујак, Зеленгора (осам ледничких језера), Вучево, као и са најсадржајнијим природним ресурсима као основе за развој туризма. Кањони ријека Таре, Дрине, Ћехотине и Бистрице, скоро сав простор националног парка ''Сутјеска'', прашума Перућица, бескрајна шумска богатства и пашњаци, свраставају Општину Фочу у ред потенцијално снажних туристичких дестинација погодних за различите облике туристичких кретања. Свакако, постоје и неки други дијелови Општине који нису довољно афирмисани, иако посједују неопходан потенцијал у наведену сврху, међу којима посебну пажњу привлаче пјешчане пирамиде.

Од Фоче на запад 9 км, у селу Даничићи, је простор бурне геолошке прошлости, а резултат тога је постојање пјешчаних пирамида које представљају геоморфолошку ријеткост на овом простору. Дуги низ година су вјеторви, кише, снијегови, јаки мразеви и љетне врућине испирали, сушили, одувавали и учвршћивали и у природном облику сачинили пирамиде, сличне онима у Колораду у Сјеверној Америци и Ђавољој Вароши у Србији. Овај природни споменик ''земљаних фигура'', као специфичан облик рељефа, у простору дјелује веома атрактивно.

Општина Фоча је смјештена око горњег слива ријеке Дрине, односно у југоисточном дијелу Републике Српске. Источна и јужна граница Општине представљају уједно и границу са Црном Гором. На сјевероистоку се граничи са општином Чајниче, на сјеверу са Федерацијом БиХ (Устиколина и Горажде), на западу са општином Калиновик и на југозападу са општином Гацко.

У удолини између падина Турјака (1 327 м) на сјеверу и Кмура (1 509 м) на југу, у сливном подручју Бистрице, између села Даничићи и Сусјешно, на локацији Пирни До надморске висине 700 м, налази се већ описана јединствена природна ријеткост ерозивног поријекла.

Положај Фоче је такав да је то насеље преко кога се повезују сјеверни дијелови земље са југом и источни са западом. Таква карактеристика правца кератња имала је одраз на развој магистралних путева. Фоча је са ширим подручјем везана магистралним путевима: М 20 (Гацко-Фоча-Устипрача), М 18 (Сарајево-Фоча-Никшић) и П 475 (Фоча-Пљевља). Због заначаја наведених путних праваца ова Општина има повољан геопрометни положај.

ТАЧКА Г +1,6

KAFANA 202

OSTALO 365

 

JANUAR  1359

februar 714

MART 839

APRIL  810

maj 2139

JUNI 1156 

ЈУЛИ 1319]

август  894

2021 MD-  7880

патријарх

Прије само десет година да уђеш у кафану код нас у Српској и да кажеш, да немаш ништа против папе, да си толерантан према педерима и да нам је свети Сава усадио космополитски дух, свако би се одмак'о од тебе, а и добро би се шпрдали с тобом. Ако би иза пола ноћи остао, неко би те вјероватно и стресао ко сијалицу. Знали би, да си од оних из НВО, што имају пара и добру робу.
Данас нам то све Патријарх проповједа, док је све остало чиста митоиманија. А ми што не признајемо ћаћу свејереси, не волимо педере и дишемо духом Светосавља смо заостали. И не дао вам Бог, да још вјерујете у постојање пакла, да пометене митарства, да кривите Хрвате за Јасеновац, или посумњате у корону, па ви сте за установе. Само теолошка објашњења и цитати од пробраних и прије свега учених Отаца Цркве, уз коју љуту и пар џоината споради смирења. Ништа аскете, подвижници, јуродиви Христа ради и Свети Ратници. Сад су они заједно са нама нешто ретроградно и заостало. Или као како кажу они са екрана и покоји поп, да смо непријатељи цркве и државе.
А контам, ако коме од тих треба добар водич за пропаст, за фестивале, концерте, мемли магазе и подруме пуне дима, гдје свира добар рокенрол и гдје се крпе у све рупе, нек ми се јави, из тог сам свијета, па вам доброг водича могу наћи. Црквени клир и дипломиране теологе би лично повео на турнеју и посветио им се. Иако сам одавно пензионисан, ипак сам врхунска вуцалица, па би им користило да их проведем кроз тај свијет таме и равнодушности. Да упознају ту љубав о којој проповједају из прве руке. Мислим да би послије само мјесец дана учутали, бар, на коју годину. И све на ново учили, мама, тата, пепељара, па полако даље.

т

Сујета овом покољењу не опрашта да буду људи људима, не допушта да на себе узму слику нечег што је нечасно пред свијетом. А добро је човјеку носити јарам за младости своје.
Првенствено мислим на оне који су убјеђени да нешто знају, да су нешто коначно схватили о животу и на оне што морају да се уподобе модама, да их не сматрају заосталим или екстремним, да би могли сами са собом да издурају, да прегрме ноћ. Све их „баш брига шта други мисле о њима“, ту жваку жваћу у свакој прилици погодној за то, ал за дупе се уједају ако једну ријеч осјете да су омашили пред другима. Приземни људи и простаци су мила мајка за дипломиране, „мастере“, докторе и друге културне и еманциповане са средњом школом, који загушују сваки здрав дамар било да другима соле памет, било да су се учаурили у сопствену сујету да до њих ништа истинско не допире.
Немаш ти ништа у моди и у том надметању ко ће бити већи клошар, већи шалџија и у међусобном ласкању. А ко је какав познаш одма кад проговори коју ријеч. Да л говори људски и из срца, ко човјек и домаћин, или је умотану у целофан изговара и ријеч му нема тежину већ је јалова и профана, интернет и кафићарска, ко што и јесте међ већином омладине. Шта има у томе да се китиш знањем и културом, да климаш главом на лажи овога свијета и дајеш поштовање ономе што поштовање не заслужује, да ми изиграваш финоћу, стучност, и да сабираш лаж уза се, осим што на себе бруку навлачиш, све мислећи како себи добро чиниш? Све религиозни и национални, све знају, ал поштују свијет и свјетске лажне науке, не би етнички чистили и чим их неко прогласи засталима почну да се ограђују, надмудрују и правдају. Да се прикажу у најбољем свјетлу. Јебало их најбоље свјетло погане.
Све је у религији, у стријемљењу ка истини, у вриједоћи и у труду. Бој се Бога, иди за њим и Бог те неће оставити. Знаћеш да га се бојиш онда кад кренеш шта да урадиш па се сјетиш да л ће то Богу бити угодно. Кад Бога уведеш у свакодневницу и у планове, кад околности и догађаје кроз Писмо почнеш да сагледаваш (ако Писма не знаш, шта ћеш видјети?), кад одлуке почнеш доносити у односу на Суд који нас све чека.
А биједе сујетне пусти нек се дувају, само знај који су и какви су и бижи од њиха.

НАТО УБИЦЕ

Добро се сјећам тог 30.08.1995. Тек што је завршена муслиманска офанзива и тек што смо пар дана живјели без пуцњаве, поче у зору са првим свијетлом да све тутњи.
Поскакашмо из соба и улетишмо у купатило, једину сигурну оазу у стану. А мени ђаво не даде мира, јер никако ми звук граната није исти као кад туку муслимани и на кољенима идући изађох на балкон. Чујем их кад се испаљују и како брзом брзином падају по граду. Видим туку са Игмана снаге УН-а за брзе интервенције. Хаубице, топови и тенкови, које познах по звуку, јер само што испале а она већ пала. А и прије су нас тукли њима у току муслиманске офанзиве, раније тог љета и упуцавали се пуцајући по цивилима. Не прође ни сат времена чују се авиони и јаке експлозије, а нас све стјераше у подруме. Наста пометња и страх. Детонације све јаче и јаче, а ја отворих мали подрумски прозор да видим шта се дешава. Видим дим из касарне и чујем звукове авиона. Мајка ме од бјеса и страха зграби за косу свезану у реп, опуца од зид и издера се на мене. Поче и паника жена чији су мужеви и синови тамо гдје гори, а ја се ослих и издерах на мајку и на све њих. Окренух се и попех се у стан. Мајка дође да ме моли да се вратим, а ја јој рекох да туку по касарнама и да нећу више у подрум са бабама. Тако је и било, а у подрум осим тог дана више није нико ни силазио. Излазили смо на улице и уживали у сунцу, јер то љето сунца нисмо скоро ни видили од граната. Палили смо ватре ноћу, сједили и пили. Смишљали пјесме и пјевали их као у инат читавом свијету. Гледали смо како нас бомбардују и слушали страшну рику оног авионског митраљеза, који непрекидно туче по Ремонту. Тоне и тоне бомби и осталих јада падале су, а ми смо престали и да се трзамо и штрецамо. Једноставно страха није било, а како не знам ни данас. По дану би обилазили мјеста гдје су падале бомбе и чудили се тој прецизности. Претурали по рукама остатке бомби и кошуљице оних метака од њиховох митраљеза, не слутећи да ћемо од тога касније умирати на разним мердијанима овог свијета. Било нам је некако сасвим свеједно свима шта ће бит са нама и никад мање страха није било у народу. Једноставно попуцали смо и сви смо били спремни да погинемо. Знали смо да смо сами и да се издржат мора. А кад смо заробили оног неког француског пилота који на дневнику рече, да никад није видио луђи народ, већ у Хаџићима, јер како рече, они нас бомбардују, а ми на улицама пркосимо и пјевамо, било нам је драго и још више би нас наредног дана било на улици. Знали смо, да смо сами на свијету и уздали смо се у Бога и у оружје које имамо. Кад смо видили да војска хвата те лажне миротворце и веже их за технику, радовали смо се и слутили крај том иживљавању бјелосвјетских хоштаплера. Била је то још једна наша побједа. Нисмо тада знали шта на нас бацају и нисмо слутили да нас засипају осиромашеним уранијумом. То смо сазнали у оној првој послије ратној години у Братунцу, кад је умрло око хиљаду избјеглица из Хаџића. Посљедице осјећамо и данас и мало ко има са мог краја да умре од неке друге болести осим од рака. Од тога дана траје и моја борба против свега што нам доносе ти миротворци и трајаће док сам жив. Мрзим ЕУ и САД, мрзим НАТО и све што нам они доносе. Ништа вам опростио нисам и никад нећу.
И да се зна, да смо ми први побједили те НАТО-хорде и да смо потпуно сами ратовали против остатка свијета. А свијет се мијења и даће Бог да и ваш крај видимо.

muva kita

Joooj sto ti je lep telefon….A jel ima broj?

Jel verujes u ljubav na prvi pogled, ili treba da prodjem josh jednom?

Izgubio sam svoj broj telefona, da li mogu da dobijem tvoj broj?

Moram da zovem policiju. Nije po zakonu da izgledas taaakkko dobro.

Mozes li mi pozajmiti koji dinar, mama mi je rekla da je nazovem cim se zaljubim.

 

Izvini, ja sam novi u gradu, hoces mi reci gde stanujes?

Eh što nisam tvoja suza, pa da se rodim u tvojim ocima, zivim na tvome licu i umrem ti na usnama.

Ja se tebi svidjam a ti meni?

Nista mi nisi. Ali mozes biti.

Sigurno je lijepo biti na tvome mjestu dok me gledas?

Da li ti imas neke veze sa teroristima. Prava si bomba.

Kad bi te probao bio bi mi secer ljut…..

Jel si ti rodjena u bobonjeri pa si tako slatka?

 

MARKO

Prva asocijacija na muško ime Marko je poznati srpski junak Marko Kraljević, za koga se i danas polemiše da li je bio mitološki heroj ili je pak reč o istorijskoj ličnosti odnosno sinu kralja Vukašina.

 

O samom poreklu kao i o značenju muškog imena Marko, postoji veliki broj različitih teorija, ali ni jedna od njih nije zasnovana na apsolutnim činjenicama i dokazima, već se prvenstveno svode na pretpostavke koje su pronađene u raznim istorijskim pisanim dokumentima.

Smatra se da je vlastita imenica Marko, poreklom iz italijanskog jezika, i da je suštinski ovo ime jedan "bukvalni" prevod starorimskog imena Marcus.

Takođe, neki etimolozi tvrde da je velika mogućnost da je ime Marko, izvedeno od imena Mars, koji je bio rimski bog rata.

U svakom slučaju, i bez obzira na velike nedoumice o njegovom tačnom poreklu, muško ime Marko je jedno od najpopularnijih hrišćanskih imena, i davalo se muškoj deci kako u ranijim periodima tako i u današnje vreme kada se roditelji sve više i rado vraćaju starim imenima sa velikom tradicijom.

Pored polemike o poreklu, postoji čitav niz nedoumica i o značenju imena Marko, predpostavlja se da je koren reči Marko, u suštini slog "mas; maris" što u prevodu ima značenje muževan, hrabar, ratnik, srčan, smeo.

Ovo popularno ime izvedeno je i od reči "martius", u bukvalnom prevodu znači da je neko dete "rođeno u martu", pa se tumači kao "vesnik proleća", "nosilac svetlosti i sreće", ili "dete koje donosi radost".

U retkim slučajevima, kada se veruje da je ime Marko poreklom od imena boga Marsa, izvedenica je od reči "mart – kos“ i znači "dečak posvećen bogu rata"; "ratnik"; ili pak "sledbenik rimskog vladara rata ili pak božanstva Marsa".

Zbog svega navedenog nije ni čudo što ovo ime odoleva vremenu i najčešće je davano dečacima na našim prostorima, skoro sigurno da svako od nas u svom okruženju ima makar jednog Marka, piše Yumama.

mile

Ових дана ми искаче по овом јаду, да Миле запјева ђе стигне. Контам, добро је, чим је Милету до пјесме. Па одма и мени лакше. Шта ја има да бринем, кад већ Миле не брине и пјева ђе стигне? Можда су у праву, ови, што кажу да мрачим, ко ће га знат? Није да ваљда да само ја видим, да је свуда око нас расуло? Расуло налик ономе кад замало нисмо једни на друге пуцали и кад су баба Биља и Миле преузели власт, те нам увели демократију. Додуше, сад ме не брине да ћемо пуцат једни на друге, али, бринем да ће нам неког душмани опет довест ко онда Милета. Таман смо се навикли на оне тада доведене у све оне институције што се тичу рата, злочина, логора, несталих, те судова и свједока сарадника. И тада је пропало скоро све и да Миле није постао Србин нестали би. Замислите у то доба предсједник логораша РС нам био лик којем су муслимани вратрили пушку у Храсници, колико је био лојалан. А први до њега рођену кћер у Тужилаштво БиХ намјестио и слова више посвједочио није. Али, пишај га, свикли смо, а логораше су арапским парама одвели на разне мердијане и нико се више и не буни. И није то једини проблем, тако нам је у свим институцијама и у свим судским споровима који се тичу рата. Срећа нисмо од рата одмакли и ратом нам се пријети, па народ још није застранио. Срећа је, да се и Миле ове реторике држи и запјева често, Српкиња Је Мене Мајка Родила. Само несрећа нам је кад с њим пјевају и оне струје које ми личе на Милета од прије двадесет година. Видим јуче пјева и она нека Бурсаћ. Она што диже глас против кадра у заједничким органима, па и на БиХ-телевизији. Ето, ко њу брига за српске интересе. А Пејку Медић заједно са муслиманима гонио некакав Радовановић, којег су она и Радмановић поставили. Пејка легенда га сто пута прозвала и показала како се заступају српски интереси у заједничким органима. На све то кад додам, да одавно сви причају, да ће тај тандем сљедећи завладат, мало ме страх, јер ми све то личи на исте оне промјене кад дође Миле. А контам, кад без притиска и за паре бирају овакве као овај што је Пејку гонио са муслиманима, шта нас чека кад их притисну странци? Још кад помислим, да једва смјенише код нас у Братунцу начелника и то заједно са муслиманима, те уз како кажу гласове путем поште. А у све то их повео Бато Буљимац, лик какав се ни за цртани не може направит, а не да се за њим иде у било шта. Њега потурају кад амбасадор Русије долази да сви виде какав је код нас малигни руски утицај, да нас страх узме све од немоћи Русије и да сваком ко иде да се школује огади патриотизам. Морао Миле са свом свитом долазит да се побједи онакво тоциле, какво је наш начелник и да се не брукају. Лијепо ме узме страх кад видим траг тих што нам бирају власт и по овим нашим малим вукојебинама, који нас заваде на локалу да нас ни рат измирит не може. Срећа нам је да нисмо толико Богу згрјешили, да нам завлада опозиција, јер од власти у Српској само је опозиција гора, то јесте СДС и ПДП. Али, пишај га, заигра ми срце кад јутрос Миле у Пофалићима код цркве запјева и одмах ме мање страх, јер комшије су у већем јаду, а им Миле онако мрзак у Сарајеву пјева. А Бога молим да браћа Руси прожуре и да до зиме, бар, до Одесе дођу.


rt

U BiH:
- Postoje 103 osobe koje se zovu Duran i niti jedna koja se zove Duran Duran
- Imaju 34 osobe koje se zovu Rambo, a najstariji je rodjen 1981 tacno 9 mjeseci nakon domace premijere filma Rambo: First Blood
- Imaju 3 osobe koje se zovu Madona. Jedna je moja komsinica.
- Ima frajer koji se zove Mercedes. I on mi je komsija.
- Zivi samo jedan Hulk. I musliman je. Logicno.
- Od 59 zena koje se zovu Sarajka, samo je jedna rodjena i zivi u Sarajevu.
- Od 3 covjeka koji se zovu Sarajlija ni jedan nije rodjen niti zivi u Sarajevu.
- Imamo 5 ljudi koji u svom imenu sadrze rijec konj.
- Zivi 8 ljudi koji se zovu Ahil, sto znaci da zemljom gazi ukupno 16 Ahilovih peta.
- Imamo 58 ljudi koji se zovu Adolf. Vecina je rodjena izmedju 1939-1945
- Nema niti jedan Staljin
- Zivi 9.000 ljudi koji se zovu Admir, 2.500 koji se zovu Admira i 3 legende koji se zovu Admiral.
- Imamo 12 ljudi koji se zovu Elvis Kurtovic i ni jedan nije onaj na kojeg vi mislite.
- Imamo dvojicu koja se zovu Neko. Jedan je onaj koji te ima nocas, a drugi tiho ulicom pjevusi.
- Nema ni jedna osoba koja se zove Tetiva sto znaci da jos niko nije natego tetivu

«Prethodni   1 2 3 ... 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 ... 42 43 44  Sledeći»