01/22,2023

APRIL U BEOGRADU

01/22,2023 Posted to Generalna

"April u Beogradu miluje joj kosu, ispod Savskog mosta to je možda ona al je drugi ljubiiiii" ... Doduše, nije ispod Savskog mosta, ali jeste na Savskom keju, što mu u neku ruku dodje isto, a i imao sam neodoljivu želju da ubacim ovu Čolinu strofu u status , pa kao ajde ... Slučajno , u prolazu sam ih video kako se dražesno rvu jezicima dok je Duća išao da se nadje sa drugarom ne bi li mu zavaljao neki polovni mobilni telefon za 30tak eura (kul neki telefončić, jedan od onih na preklop što im slušalicu spuštaš bradom, to se smatralo za retko šmekerski potez u ono vreme)... A bila je ... pa bila je slatka mater joj jebem, ne nešto sad kao prelepa ali slatka onako kao evoks ili recimo gremlin dok mu ne daš da jede posle 12, skroz jedno umiljato stvorenje koje je rešilo da jedan deo svog skromnog života provede sa vašim pripovedačem ... I kako smo došli do toga da je sad ona u zagrljaju drugog? Da bi na to pitanje odgovorili, potrebno je da odemo u flešbek flešbeka, što je već previše komplikovano, da ne pravim Inception od statusa, pa ću probati što jednostavnije da dočaram kako je to bilo... Kućna žurka, Zemun, gruva Gale Kerber sa zvučnika, pola gostiju overilo od heroina, druga polovina od Jelen piva, ja se našao u nebranom groždju, drugar zvao na tu bleju kod njegove drugarice sa faksa, kao biće kul ekipa, dodji, zezanje... i sad, normalno, imao je on svoje razloge zbog kojih ide tamo a oni su bili očiti posle sat dva... Normalno u pitanju je domaćica žurke koja se na njega ložila a on je tu činjenicu kranje podmuklo iskoristio i nasladjivao se u njenim telesnim lepotama... ako se tako to uopšte moglo nazvati jer je domaćica bila blago rečeno prejadna, neki nos što ide u G, noge u X, sisa ni na vidiku, dupe tepsija, jedine obline na njoj su bile pete... ali ajde, ko sam ja da mu zanovetam, ako je njemu lepo i meni je ... Ostavši sasvim sam, rešio sam da i ja posvetim svoje dragoceno vreme nekome, a preslatka Gizmo devojka se činila kao pun pogodak to veče... Smejali smo se, pričali, pijuckali i kako se noć bližila kraju tako je ona sve više uživala u mom društvu... Ali ne i dovoljno da bi se sa mnom upustila u avanture kao njena drugarica sa ortakom... Završilo se sve na nevinom poljupcu, razmenjenim telefonima i dogovoru da se vidimo sutra... I videli smo se ... I dan posle toga... i nekoliko dana posle tog dana... i to je trajalo dobrih 15tak dana... 15tak dana lagane šetnje Novim Beogradom, Zemunom, Kalemegdanom, Adom itd... I to samo šetnje... Od konkretnih stvari ni traga ni glasa... Skontam ja da je mala tvrd orah, da s njom mora lagano, ne može ono, prvo da nam se tela spoje pa ćemo videti da li smo u vezi ili ne (blagodeti savremenog života), nego korak po korak... i što je najčudnije, nije mi teško padalo, prijalo mi je njeno društvo... i takooo, prodje još 15 dana i stiže mi poruka "Šta radiš, hoćeš večeras do mene, moji neće biti kući?" ... To je to, što bi rekao Miloš Crnjanski, Lament nad Beogradom - sigurna penetracija ... Srećan ko malo dete, uputih se do kladionice da sastavim neki tiketčić za 100 rsd, čisto da ima šta da se prati dok ne krenem... Dobitak nerealan, u ono vreme 400eur, al koga bole kurac, nikad neću dobiti... No medjutim, do 20h sam ja prošao sve utakmice i ostao je da se čeka Real Madrid u gostima za prilično finu svotu (uzmimo u obzir da sam tad imao 19 godina, klasičan student greotan)... Dolazim kod nje, a ona me čeka... nauljena, u nekoj skoro providnoj haljini, grmi puca seva... Rekoh sebi, ovaj Gremlin se mora naraniti... Ali... Momci iz prestonice Španije su mislili drugačije... gubili su 2:1 od raspalog Santandera, kome se danas ne zna ni liga koju igra ... Pokušala je da mi skrene misli, uzalud... prikovan za televizor, gledao sam reviju promašaja igrača u beloj opremi... U zadnjih 5 minuta, kako je napetost rasla, rešila je da uzme stvar u svoje ruke.... ali avaj, pade tiket, pade kur... samopouzdanje... ostade samo tuga u očima i bol u grudima... Pokušao sam sebe da nateram da ne mislim na to ali ne vredi... Ne zna se ko je bio razočaraniji, ja Realom ili ona sa mnom... "Čućemo se, izvini" uspeo sam da izustim, ustadoh iz kreveta i krenuh put kuće... Normalno, nikad se više nismo ni čuli ni videli ... I dan danas ne znam da li mi je žalije što sam pao tiket ili što nisam jeb'o... Ipak, svako od nas nekad doživi svoj april u Beogradu ...

Comments (0)

01/20,2023

kk partizai

01/20,2023 Posted to Generalna

Kratka lekcija iz istorije: Zvezda je donela košarku u SFRJ.Na terenu joj je bio Bora Stanković,na tribini Ivo Andrić.Prošlo 30 godina,Partizan i dalje bez titule.Država naređuje raskid ugovora Kićanovića sa Zvezdom, i prelazak u Partizan uz zvezdaša Žeravicu.Osvaja se prva titula 1976,a Zvezda ih već ima dvocifren broj.1990 godina,rat,raspad JUGE,Zvezda 13 titula,Partizan 4.Dolazak Dačića u KKP,kreće renesansa samo jednog kluba.Narednih 20 godina kreću akcije "sponzori šampiona" gde se sve državne firme dodeljuju Partizanu,nastavlja se CEPTEROM,ICN GALENIKOM,KARIĆEVIM MOBTELOM,MB PIVAROM,TELEKOMOM, milionima,i preimenovanjem u Partizan Igokea.TADIĆEVIM pevanjem na tribinama, pa sve do Duletovog: " Vučić je veliki državnik" pa sve do dobijanja NIS-a,MTS-a,Aerodroma itd.dok Zvezda ostaje na MTS.Za to vreme,od silnih para Partizan gasi školu u Srbiji,Tomašević,Vujanić,Bogdanović,Kecman,Šćepanović,Milojević,Tepić,Milutinov i bezbroj drugih bivaju oduzeti od drugih klubova,čime svi oni ostaju bez transfera,a Vujošević,Danilović i Todorić sa masnim procentima od prodaje plus novac od sponzora.Grobari u ekstazi,nije im dovoljno nego masovno traže katanac na Zvezdu i ostale klubove.Nakon celodnevnog slavlja i ispadanja Zvezde,dolazi utakmica Partizana sa duplo boljim timom i velikim magom na klupi.BUM! Trojka Nolana Smita u poslednjoj sekundi.Raspada se sve kao kula od karata.Država nastavlja da pumpa pare od državnih firmi,ali kome sad uzeti igrača?Kako oteti Čoviću igrača,kad čovek ne da svoje,Miško svoje a ostale klubove ugasili?Gde je sad ta škola?Gde je sistem?DULE: Brzo okrivi Zvezdu.Vidi da imamo sponzora na dresu,okrivi Zvezdu,nema veze što smo izgubili,grobari će verovati meni a ne svojim očima.Uradi tako,tako i bi.Danas imate masu zaluđenih navijača Partizana koji ne vide šta se desilo,koji pričaju o samozvanoj instituciji,koja je bila toliko trula da se raspala jednom trojkom,zato je teško suočiti se sa istinom a lakše okriviti Zvezdu,koja i dalje nema jakog državnog sponzora,milion igrača poslednjih godina iz naše škole,Zvezdu koja ne osvaja titulu iz auta,otimanjem igrača i prebijanjem i gepekovanjem sudija i ima najbolji skor u EVROLIGI u istoriji Srbije.Idealan kandidat za mržnju i skretanje pažnje svojih grešaka. DOBRO PAMTIŠ SVE,SVE ŠTO BILO JE .... pamtiš moj kurac grobarijo....ali nova vremena dolaze,lažna institucija i mit je razbijen.Kraj,nema dalje!!!UGASILA SI ME ....KAO ZADNJU CIGARETU.....ZGAZILA SI ME.....

Comments (1)

01/18,2023

d

01/18,2023 Posted to Generalna

Onda je legla na pod i raširila noge, ali pre nego što sam uspeo i gl*vić da uguram u nju moja žena je uletela u podrum i videći taj prizor uzela je staru drvenu dasku koja se nalazila pored i toliko me je udarala da mi je polomila 4 rebra. Devojčica se obukla i brzo otišla kući a ja sam ostao na podu i cvilio sam kao kuče. Onda me je odvela u bolnicu i rekla da kažem da sam povrede zadobio jer je neko pokušao da me opljačka.

 

Koji sladoled nikad nece probati deca iz sirotista...Porodicni...
 
 ...veceras u ponoc izadjite napolje pogledajte u nebo i zamislite zelju,po predanju zelje na Bogojavljansku noc se ostvaruju,osmehnite se zvezdama namignite mesecu i cekajte caroliju



Comments (1)

01/18,2023

teferić

01/18,2023 Posted to Generalna

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Teferič u Davosu je u toku, pa kontam, to prate ovi što mene prijavljuju i zauzeti su, pa može se koja o njima reč.
Jer mene ne prijvljuje ovaj zastarjeli model otpadluka.
Mene ovi moderni Srbi prijavljuju, pošto godinama ovih drugih nemam u prijateljima.
To su vam oni Srbi dobrovoljno pelcovani sa sve četri doze.
Inače, njih držim za gluplje od Bošnja i Milovih sljedbenika zajedno.
Bošnje i Milovi sljedbenici su skoro zastario proizvod i na izmaku snaga.
Oni su samo otpali od Boga i Roda, pa ih voda svaka šuša za nos.
PrviTurcima, drugi Titu, prodali vjeru za večeru, a Švabo i Englez ih ubjedili da više nisu Srbi.
A ovi su vam novi Srbi proizvod otpao potpuno od svake ljudskosti, bez ikakve sopstvene misli i mogućnosti rasuđivanja.
Najnovija vrsta otpadluka, koja vjeruje u nauku i sve drži za normalno.
Za njih ne postoji zlo i uživo su ljubazni.
Skroz su opušteni i uvijek gledaju da se dopadnu svima.
Posebno su snishodljivi i paze na svaku riječ i pokret, pred partijskim šefovima i proevropski orijentisanim intelektualcima.
Bjesjeda je sva u anegdoti i vicu, a kritika uvijek na vrh vlasti usmjerena.
Nemaju se oni vremena zamjerat na lokalu.
Na svakom su demonskom sabranju rado prisutni, ali jedino u gaće malo pišnu, kad se strancu dopadnu.
Nauku drže u malom prstu.
Kosmos čitav sa sve crnim rupama, za njih je prosta stvar.
Astrologija davno prekucana, a okultizam interesantan.
Empatija toliko razvijena, da se pojavljuju gdje god se za sirotinju skuplja, te daju svaki višak bez kojeg mogu skupit i za put na kraj svijeta.
A ni mesa neće usta stavit, jer vole žive životinje.
Razumiju se u sport, kulturu, poštuju umjetnost toliko, da su im isto freska Bjelog Anđela i performans Marine Abramović.
Zaštita okoline i ljudskih prava su njihova interesovanja.
Klimatske promjene jedina briga.
U Boga ne vjeruju i Crkva im je retrogradna, ali samo pravoslavna.
Papa im je simpa lik, jer ne gleda u koju ga rupu ko gura i prima.
Gotiva im je Patrijarh kad pravi plej listu, ali ga ne vole kad na pomen poklanim mučenicima dođe.
Vole samo Grigorija, čak šta više čuju svaku koju kaže, a i očima im prija uredna sjeda brada i slatke milozvučne usne.
O religiji diskutuju samo sa onim ljudima, koji vjeruju da se svi spašavamo i da smo svi isti.
U sukobu Ukrajine i Rusije su mahom neutralni pred širom masom.
Dok sa sebi sličnima osuđuju Rusiju i gade se svake tradicionalnosti.
Mrze samo nas zaostale svetosavske Srbe, što se Hrista i predaka ne odričemo.
Boje se svakog ko živ život živi.
Drhte pred svima što poste i Bogu se mole.
Jeza ih hvata od svakog ko imalo rasuđuje.
I kunem vam se, da su Bošnjaci, Albanci, Hrvati i ostali naši dušmani za nas bezopasni u odnosu na ove koje opisah.
Jer oni su ljudi, a ovi opisani su zombiji.
Sposobni oko izvadit najbližim za mrvu komfora, u kojem sebi liče na prefinjenu i edukovanu zapadnoevropsku gospodu.
Vjeruju da dobijaju posebne moći i prvilegije kad nekog od nas prijave svojim idolima.
Idolima što s đavlom šapću, jedu malu djecu i planove nam iznesu na teferiču u Davosu.
Jedna čak priča, kad je mene Šečerbegu prijavila, da je dvije noći zaredom Gretu na vratima sanjala, kako je vodi da kravama prdit ne daju.

Comments (0)

01/17,2023

Narod koji se lozi na Jalu Brata i Bubu Korelija zasluzuje i gore od otimanja Kosova.

01/17,2023 Posted to Generalna

Kaže bratina u kladionici malopre:
"Da nemam oba oka do sada bi' ubo neki tiket" hahahhaah
 
 
Srbija je u 20.veku ratovala prosecno na 14,2 godina , sad vec ne ratujemo 18godina, posle recite da Vucic nije faktor mira i stabilnosti u regionu...
 
 
Po 167 put, na Radio Televiziji Srbije, imate privilegiju da saznate da li je Neca nasao Simu, i da li ce Vukasin kresnuti Malinu.

Comments (0)

01/17,2023

SRBI IZ REPUBLIKE SRPSKE

01/17,2023 Posted to Generalna

Једина разлика између Срба из Републике Српске и осталих Срба, јесте, што код нас у свакој кући живи бар по један прави фрајер, који је прије 25 година носио пушку и ратовао. Да није тих фрајера, били би ми гори од оних сељака из круга двојке. Милијарде су уложене да од нас преко Дрине направе неке грађане свијета. Школство је на кољенима, привереда у колапсу, партије су светиња, а на сваком кораку нас маме причом о једнакости и неким људским правима. Данас код нас у Републици Српској не постоји установа која се бави културом и умјетношћу, а да није финансирана од бјелосвјетског олоша. Доста тога и наше власти заједно с њима финансирају. У тим организацијама на прву хватају оне младе и даровите, свира се, пјева, глуми, слика и ствара, све док од њих направе модерне јаничаре. Онда добијамо зомбиране ко фол урбане ликове, који презиру националисте и све што пропагира било какве традиционалне врједности. Таквима сам ја чико који свашта пише и будала из прве лиге, јер волим Младића, Караџића и вјерујем у Бога. Такви се боје сваке искрености, а на истину реже и пјене ко бјесни пси. Срећом нема их пуно и веома су страшљиви, а сви су редом треће кољено комуниста. Једина нам је срећа, па цкоро свака кућа има бар једно право мушко, што зна препознат одакле вјетар пуше, те шамар свезат да ти више никад на памет не падне, да смо сви исти и да имаш неко своје право да не будеш оно шта су ти били отац, ђед и сви преци.

Comments (0)

01/17,2023

c

01/17,2023 Posted to Generalna

ПОЖЕЛИ ЖЕЉУ НА БОГОЈАВЉЕНСКУ НОЋ И ОНА ЋЕ СЕ ИСПУНИТИ!!!!
Вјероватно виђате овакве и сличне наслове по новинама и друштвеним мрежама. Наведено вјеровање нема никакав основ у хришћанству.
Уколико нешто желимо, ми се трудимо да до остварења те жеље дође и за то се молимо Богу. За остварење наших жеља је потребан наш напор и Божија помоћ, а прије свега потребно је да је оно што желимо на наше добро и на добро наших ближњих.
Бог није бунар жеља. Уколико га тако доживљавамо наша вера је слаба. Неће нам ништа сâмо од себе пасти са неба. Бог свакако дарује људе многим добрима иако они то и не заслужују, али поуздати се у „моћ“ датума и у моћ наше личне жеље, а независно од воље Божије, то је више сујеверје но православна вјера. Зато истичемо „да буде воља Твоја“ и следујемо Христовој молитви „али не како ја хоћу, него Ти како хоћеш“(Мт.26,39).
Не постоје „некрштени дани“. Смијешна је и сама помисао да ће дјевојке у отвореним небесима угледати, као у теофанији, лик онога за кога ће се удати. Не треба да памтимо сан који смо сањали на богојављенску ноћ. Тешко да нам је тај сан Бог послао.
Шта јесу православни обичаји?
Раније су особе које су се спремале (оглашени) биле крштене на данашњи дан, да би се сутра, на Богојављење, причестиле. Пливање за Часни Крст, иако скорашња пракса код нас,  не одржава се да би срећа пратила цијеле године онога који први доплива до Крста. Пливање подсјећа на прве хришћане крштене у рекама, језерима, итд. Пливање је и мали приказ хришћанског подвига. За крст је потребна храброст и спремност, одважност и способност, љубав и пожртвовање. Сви хришћани – кростоносци треба да помјерају своје граница ка Горе. Зато је непримјерно да у пливању за Часни Крст учествују особе које не увиђају важност и симболику тог дјела.
Освећену воду користимо у случају тјелесних или духовних болова, уз чврсту вјеру и молитву. Ни света вода не дјелује механички и магијски. Христос је за време Свог живота често исцјељивао и говорио: „Вјера твоја спасла те је“, или питао: „Вјерујеш ли?“. На жалост, свједоци смо погрешног схватања ове светиње, па имамо случајеве да људи узимају велике количине воде као лијек који дјелује независно од њихове вјере и живота. Да не помињемо оне који узимају свету воду да би им неко други у њој „бајао“. Боље да је ни не узимају.
Не чекајмо поноћ 18. јануара да „отвореним“ небесима кажемо своју жељу, рецимо своје жеље Богу кад год и Он ће нас у сваком трену чути и одговорити у мјери наше вјере и труда, а по Својој  премудрости и љубави.
Не гурајмо се и не понашајмо неприлично док свештеници деле освећену воду јер нас не спашава вода, но Бог, по Својојм милости и по нашој вјери и љубави.
И прославимо Тројичног Бога у радости наступајућих празникâ.
Радујмо се јер Бог се јавио и јавља се људима у свој пуноћи својој давши нам себе рекавши
Узмите и пијте ово је крв моја једите од овога хљеба ово је тјело моје…
Ту је Бог јавља се нон-стоп непрекидно, ближе него што мислимо… ту је а не видимо Га…

Comments (0)

01/16,2023

BOSNA 92

01/16,2023 Posted to Generalna

Сјетите се наших комшија, древних Бошњака, од прије који мјесец. Галамили, веселили се, побједу оног сенилног старца славили и мислили хапсит сваког Србина, који негира онај теферић у Поточарима. А фино су наши стари говорили '' Која птица рано пропјева до подне се усере''. Сенилни старац је све сенилни, док бабо Ердоган пречег посла има, већ да га је брига за наше комшије. Данас су у горој ситуацији, већ кад су по Сарајеву усред рата писали пароле, ПОТПИШИ АЛИЈА ДА ЈЕ КО АВЛИЈА!!! Те 1993 имали су око 23% БиХ и Ђенерала на Игману. Сад тешко да ће толико задржат, јер никог више није пуно брига за њих. А мали Алијин их у миру води право у пропаст. Иако су и пушку почели правит, рата неће бити. Чак и Хрвати, творци Србосјека и оснивачи дјечијих логора, неће с њима ништа да дијеле. Још чекам, да Арапи затраже оно земље, што су поштено платили и прогласе своју републику од Илиџе до Врела Босне.
 
 
 
,,Правила више не важе и вандредно је стање. Караконџуле скидају нокте и мјесе хљеб, а на огњиштима се спаљују штикле. Умиру сви мушкарци што чупају обрве и извлаће праменове. А ко без марке хода иза 18 сати, хапсе га и одводе под шатор, гдје о њему брину повратници из западне Европе. Из градова се излази само са аусвајсом и по ракијски казан. Формиране су банде и пресрећу се каравани. Укидају се друштвене мреже и дозвољено је само слушати гусле, на касетофону двокасеташу. Луднице су пуне нервно растројених поштовалаца европских интеграција. Предсједник свих Срба постаје Никола Поплашен, те крећемо ка убрзаном опоравку и дозвољавају се окупљања по кућама и кад мушко у војску крене."

Comments (0)

01/14,2023

Отишао Суљо први пут у јавну кућу, па понео 100 грама кафе и бомбоњеру.

01/14,2023 Posted to Generalna

samo jako jedna je zelja u 2023 da sprčima Anastasiju pa onda seku aleksić i na kraju maju berović i onda mogu umrijeeti od korone

 

Неко други да вам симпатију прска срећна вам нова година српска.
јебо ти све своје баксузно сад су и мене на мјесец блокирали


Comments (0)

01/12,2023

violnet niogh

01/12,2023 Posted to Generalna


Vlado Georgijev,Sasa Kovacevic,Sergej Cetkovic...Prva stvar na koju pomislis kad preslusas cd jednog od gore pomenutih je proliv...Zatim krecu suicidne misli...samoranjavanje vatrenim i hladnim oruzjem,vjesanje o drvo po izboru,ampula cijanida...A sve to je podstaknuto jadom i cemerom koje doticni prezentuju kroz svoje pjesme stenjuci laksativno-maznim evnuh glasovima...I na kraju,ako nijedna suicidna metoda ne bude djelotvorna,ostaje stari dobri heroin...On nikada ne grijesi:-
 
 
Није ми јасно што се даје оволики медијски простор овим назови момцима који се жене Албанкама, а пљују нас цуре Српкиње

Comments (0)

01/10,2023

PUČNA PRIČA O PLČJAČKAMA BANKE

01/10,2023 Posted to Generalna

POUČNA PRIČA.

Tokom pljačke u Americi, pljačkaš banke je viknuo svima u banci: "Ne mičite se. Novac pripada državi. Vaš život pripada vama."

Svi u banci mirno su legli. Ovo se zove "Koncept koji menja um". Promena konvencionalnog načina razmišljanja.

Kada je jedna gospođa provokativno legla na sto, pljačkaš joj je viknuo: "Molim vas, budite civilizovani! Ovo je pljačka, a ne silovanje!" Ovo se zove "Biti profesionalac". Fokusirajte se samo na ono za šta ste obučeni!

Kada su se pljačkaši vratili kući, mlađi pljačkaš (fakultetski obrazovan) rekao je starijem pljačkašu (koji je završio osnovnu školu): "Veliki brate, hajde da izbrojimo koliko smo dobili." Stariji razbojnik je rekao: "Baš si glup. Toliko je novca da će nam trebati dugo da prebrojimo. Večeras će nam TV vesti reći koliko smo opljačkali iz banke!" To se zove "Iskustvo". Danas je iskustvo važnije od kvalifikacija na papiru!

Nakon što su pljačkaši otišli, direktor banke je rekao supervizoru da brzo pozove policiju. Ali supervizor mu je rekao: "Čekaj! Hajde da izvadimo 10 miliona dolara iz banke za sebe i dodamo ih na 70 miliona dolara koje smo prethodno proneveerili iz banke". To se zove "Plivaj uz vodu". Pretvaranje nepovoljne situacije u svoju korist!

Nadzornik je rekao: "Bilo bi dobro kada bi pljačka bila svaki mesec."

Sledećeg dana TV vesti su objavile da je iz banke uzeto 100 miliona dolara. Pljačkaši su brojali i brojali i brojali, ali su mogli da izbroje samo 20 miliona dolara.

Jako su se razljutili: "Riskirali smo svoje živote i uzeli samo 20 miliona dolara. Menadžer banke jednim pokretom je uzeo 80 miliona dolara. Izgleda da je bolje biti obrazovan nego biti lopov!" To se zove "Znanje vredi koliko i zlato!"

Direktor banke bio je sretan jer su njegovi gubici na tržištu sada pokriveni ovom pljačkom. To se zove "Iskoristiti priliku". Usudili su se riskirati!

Pa ko su ovde pravi pljačkaši?

Comments (0)

01/10,2023

karadztic

01/10,2023 Posted to Generalna

"Svi smo mi mali Karadzici. Milosevica sam obozavao, njegove slike nosio, isao na Gazimestan. Onda je izdao. Sve sam izgubio, tri puta sam se u toku rata selio, ali bih ponovo sve dao za Karadzica i Mladica i za srpsku drzavu." nepoznata srpska izbjeglica za NIN 1996 godin


Comments (0)

01/10,2023

mitar

01/10,2023 Posted to Generalna

Mitar Slavković iz Novog Grada, nedavno je tužio sudu majku Slavicu i oca Jelenka zbog, kako se u tužbi navodi, toga što su ga potpuno pogrešnim odabirom imena od rođenja osudili na neuspjeh.
Mitar je rođen u Novom Gradu gdje je završio trogodišnju školu za automehaničara. Posao u struci ne može naći jer ne voli da se prlja, nije oženjen jer mu kako sam tvrdi žene ne prilaze, s druge strane njemu ne pada na pamet da ih moli i da se ponižava. Vrijeme provodi u kladionici ili u lokalnoj kafani i sada je odlučio da presavije tabak i da tuži svoje roditelje koji su mu izborom imena zapečatili sudbinu.
-Kad ste vi čuli za naučnika Mitra ili za nekog pjevača (Mirića ne računam, on je vanserijski), glumca ili manekena. Ja stvarno ne znam šta je njima bilo kad su mi birali ime, ali iskreno vjerujem da je upravo to ime krivo za sve moje probleme. Pokušao sam da šaljem prijave za sve rijaliti emisije u cijelom regionu, svugdje su me odbili pod izgovorom “da nisam dovolno zanimljiv”, ja znam da je to zbog imena. Uvjeren sam. Tužio sam roditelje u nadi da ću dobiti odštetu ne bi li pokrenuo neki svoj biznis, ali prvi mi je plan da kupim bolji telefon, auto i nešto markirane garderobe, rekao je Mitar.
Na pitanje zašto jednostavno nije promijenio prezime kratko je odgovorio:
-Pa kako bih onda dobio odštetu.

Comments (0)

01/07,2023

... Najjači smo mi Srbi, u 14 dana jedni drugima 4 puta poželimo sve najjače, ljubav, zdravlje , pare... A onda ostatak godine nastavimo da mrzimo jedni druge ...

01/07,2023 Posted to Generalna

Kaže vjerovanje da ćeš ono šta radiš za Božić, raditi čitave godine. Ako se po jutru dan poznaje, biće ovo zeznuta godina. Do 13h sam uspio:
- da se prežderem dva puta
- da gasim požar u kuhinji
- da me zdrmaju groznica i malaksalost
- da poslije "evo krećem", čekam još pola sata...
A još uvijek nismo pregurali ni pola dana
 
 Kanađanin Mitch Borgan je, kao dječak, 1991. napravio spisak od 11 stvari za koje je vjerovao da će se ostvariti do 2020. godine. Ništa se nije desilo!
A jeste li vi imali predviđanja i jesu li vam se ostvarila? </P> <P class=comments_link><A href=Comments (2)

01/07,2023

nikla nikic The Christmas Chronicles

01/07,2023 Posted to Generalna

Današnji rođendandžija, neponovljivi Nikola Nikić.
Evo sačuvanih bisera iz života i priključenija ovog gospodina:
Ulazi Nikić u avion i skida cipele jer su ga saigrači naložili da se skida obuća kad se ulazi u avion. Na istom letu, Nikić zove stjuardesu i zove turu pića svim igračima na "njegov račun". Kasnije mu je Bahtić još nekoliko puta uzeo dobre pare "jer treba platiti ono što se popilo i pojelo u avionu". 
Nikola objašnjava: "Ja tek kasnije saznao da su hrana i piće besplatni u avionu. A onaj mangup mi dobre pare uzeo. Još ga pitam "da to nije malo preskupo",a on kaže "Avion ti je to, tu ništa nije jeftino".
Bahtić (Fićo) vodi loptu, a Nikić se dere ''Fićo bolan dodaj, dulum zemlje prazan oko mene"... Bahtiću od smeha lopta otišla u aut. 
Pitali Nikića kad je dosao u Želju gde živi, a on odgovara "kod velikog krana " (Alipašino Polje u izgradnji ). 
U Zagrebu pred utakmicu sa Dinamom tim se odmara u hotelu. Bahtić i Nikić igraju stoni tenis. Prolazi Osim pored njih, a Nikić se dere: "Šefe, vidi igram ovog tenisa k'o Džon Mekinro!"  
Osim ga poslao na zagrevanje i valjda zaboravio na njega, a Nikić trči li trči, jer su ga navijači naložili. Nakon jedno pola sata, prilazi klupi i govori Osimu "Šefe, ja ne mogu više, crk'o sam!"
Nikić u svom selu imao kravu Jagodu i na njoj je vežbao šutiranje na golove. Kasnije je postao prvotimac Želje i kad su išli na na beogradsku Marakanu, on i još nekoliko igrača su prvi put taj objekat videli uživo. Dok su ostali komentarisali kako je lep teren, tribine, kako to sve dobro izgleda, Nikićev jedini komentar je bio: "Joj, što bi se ovdje moja Jagoda tako lijepo napasla!" 
"Letimo ti mi u avionu, a meni vruće, skuha se živ, a ovi moji mi govore da otvorim prozor. Ja pokušavam, i ne može, a onda oni meni kažu da otvorim vrata i izadjem na balkon. Ja to uradi, kad ono wc"
Kad je Nikola polago vozački: "Došo instruktor, izašo iz auta i kaže: "hajde sjedi". Ja razmišjam gdje ću i sjednem na mjesto suvozača, a on me gleda i poče se smijat"
Nikić kad je igrao u Grčkoj: "I dobijem ja neke pare i idem na odmor nazad u Jugu. Da se pokažem, kupim ja Mercedesa. Ali kad sam ulazio u Jugu, kroz Makedoniju poče da mi trese auto - prednji desni dio. Pojma nemam šta, ali računam da to tako treba. Vidim stopira jedan vojnik i ja ga povezem. Pita on mene šta mi ovo trese. A ja kažem "Ha čuj, to je mercedes! To tako treba!". Opet pita on "A da tebi majstore nije pukla guma?"
Kada su ga vrbovali da dođe u Želju, rekli su mu da će dobiti istog Mercedesa kakvog vozi trener. Nikićev komentar sada na to je : ''Šta sam ja znao tada sta je Lada"
ODGOVORI IZ INTERVJUA: 
Osim Vas je na jednoj utakmici ostavio na klupi, i tada su navijači počeli skandirati: Hoćemo Nikolu...? 
- Poslao je on mene na zagrijavanje. I ja tako trčkaram 70 minuta. Prokuho. Publika viče Nikola, Nikola,... Pozove me Osim do klupe, pet minita prije kraja, i ja se počnem skidati. A on će: Ne, ne, nećeš na teren. Ja kažem: Šefe, što neću?, a on veli: Ti ćes gore. Šta ću gore, pitam. Osim kaže: Pa vidiš da te traže. I ja se obučem i medju navijače. Kad sam onda počeo da psujem.
Možda ste popularni zato što niko od igrača nije tako zanimljivo znao ispričati doživljaje s terena? Kako to objašnjavate? 
- Ja nisam glumio. Kad igrači dodju u Sarajevo sa strane, pokušavaju se ponašati kao da su se tu rodili. Ja to nisam radio. Jednom me tadašnji novinar Oslobodjenja Ahmed Pasalić pitao je li Željo provincijski klub. Ja nisam znao šta to znači, pa sam rekao da je seljački. Ne u onom bukvalnom smislu, već da je Osim igrače doveo sa sela. Sutra u novinama je izašao naslov: „Samo je Matija Gubec, veći seljak od Nikole Nikića“. Kada su to pročitali u klubu bili su uvrijedjeni.
Je li istina da ste jednom umjesto prema protivničkom, krenuli ka golu Želje s namjerom da date gol? 
- Igrali smo protiv Partizana i Jusuf Hatunić me loptom snažno pogodi u glavu. Iznesu mene iza Partizanovog gola i doktor Hamo Hasanbegović pokaže mi prst i pita: vidiš li? Ma kako ne vidim prst! Udjem u igru, neko mi doda loptu i podjem ja pravo ka svom golu. Sreća, moj suigrac Josip Čilić, na šesnest metara uleti mi klizeći. Sudija mu da žuti karton, a mene iznesu vani.
Zbog povrede glave? - Pa, da. Doktor je poslije rekao da šest mjeseci trebam pauzirati. Ali naš fizoterapeut se nije složio: Ma kakvi, taj će za mjesec dana biti kao nov. Doktor ga upita: Kako će tako brzo, a ovaj odgovorio: Ma nema on mozga. I fakat za mjesec dan ja zaigram, a fizioterapet pred svima kaže: Jesam li vam je rekao da nema mozga.
Kažu i da ste u to vrijeme kada prediblate suparnickog igraca znali da se okrenete i podrugljivo dobacite: Džajić? 
- Prvo sam govorio Best. A kasnije sam govorio Džaja, Džaja, Džaja.
Koji vam je najdraži gol u karijeri? 
- Najdraži je onaj kada smo na Grbavici pobijedili Krajovu s četiri nula. Predjem ja jednog, drugog, trećeg, udjem u šesnaesterac i bez veze šutnem i ne vidim kako je lopta ušla u gol.
Kako ste došli u Želju? 
- Igrao sam u Zvijezdi iz Gradačca i trebao sam preći u Čelik. Ja se dogovorio s njima, ali sutradan Željo igrao u Brčkom. Pokojni Velija Bećirspahić dodje meni kući. Kažem mu ja: Druže Veljo ja sam dogovorio s Čelikom. A on će razočarano: Nidžo, je li više voliš ići ćirom u Zenicu ili avionom u Moskvu na željine pripreme. Do tada sam avion vidio samo kad je preletio iznad sela.
U karijeri ste dali mnogo golova. Koji je bio recept za tu efikasnost?
 - Driblam, driblam, šut i gol. Švabo mi je rekao: Tvoje je da daš gol, ako ga ne daš do osamdesete minute izađi sam.
Mada niste visoki dali ste, zanimljivo, 40-ak golova glavom? 
- Neke i na sreću. Sjećam se jednom igramo protiv Zvezde, neko ubaci loptu na šesnaest, ja skočim ona me pogodi u potiljak i pravo u rašlje. Suigrači se raduju, a ja samo što nisam pao u nesvjest.
 Jeste ikada igrali namještenu utakmicu? 
- Sjećam se jedne utakmice protiv Prištine. Šujica koji je nekada branio u želji, dogovorio bodove se Komšićem, Čilićem, Saračevićem i Vlaškim. Kada se dogovara dogovara se s odbrambenim igračima. Ja to nisam znao. Vidim ja Tašo(Komšić), pušta li, pušta. Ide lopta čista, on se skloni i 1:0 za Prištinu. Penal i 2:0. Meni nešto sumnjivo, ali ne razmišljam. Onda se ja razigram, 2:1, 2:2, 3:2, za nas. Oni 3:3, ja 4:3. Šuica poludio i urla: doći ćete vi opet u Prištinu. U svlačionici suigrači tužni, spustili glave. Kažem ja njima: što mi niste dali 100 maraka, pa bih se ja na početku uhvatio za ložu i izašao napolje. To mi je bila prva utakmica za koju sam vidio da je sumnjiva. Uglavnom sutra u novinama izađe naslov: Nikić potopio Prištinu.
Kako ste se ponašali kada dodje do tuče na terenu?
 - Pa, bježao sam.
 Zar niste dobili batine kada ste igrali za Olimpijakos, nakon sto su navijači ušli u svlačionicu da tuku igrače? 
- Oooo... Grci su strašni. Izgubili mi jednu utakmicu s tri nula u subotu i došli na trening u utorak. Zaključali sve kapije, ali došlo tristo navijača na tribine. Mi mislili oni došli navijati. Joj, kad počeše skakati s tribina! Kad su počeli tjerati igrace, aj strašnog suda! Udaraju nogama i rukama. Ja pobjegoh Žiki Stojanoviću pod noge. U njemu dva metra i mislim tu je spas. Ipak do mene se probiše dvojica navijača i kažu mi: tebe neće niko tuć', ti si majstor ovdje! Gdje god sam igrao ljudi su me volili. Samo nisam znao pare zaraditi.
 Kad ste spomenuli novac: šta se desilo kada vam je otac dosao u Grčku i vi mu dali novac da ponese kući? 
- Došao stari u sred jula i obukao duge gaće. Pravili smo kuću u Modriči i ja sam mu trebao dati para. On ih sakrije u gaće. S njim je bio zet i dvojica drugara. Otišli oni vozom i valjda tamo pili i plaćali dolarima. To policiji bilo sumnjivo i na granici ih ćope. Nadju pare kod zeta i moga oca. I, zatvor. Da nije bilo mene sigurno bi zaglavili godinu. Zove mene stari iz policije i kaze: Skinuli su nas s voza. A ja ga pitam: Šta je bolan s gaćama, a on kaže: Pa skinuli su i njih. Bilo je negdje oko 15 hiljada dolara.
 Vi ste jedan od rijetkih kome je i biznis s kafanom propao? 
- Jedini sam koji je imao kafanu i propala. Ovi moji, iz Modrice, dali mi kafanu Roks. Ja sam uveo recke. Ko god mi dodje, kaze napiši recku. Imao sam milion recki. Da sam za svaku uzimao pfening mogao sam se obogatiti. I što je najgore, kafana je bila uz magistrali put. Možes misliti.
 Zanimljivo je da imate bazen, a ne znate plivati? 
- Ja ne bih stradao da sam bio tamo gdje je ovaj tsunami odnio sve. Spasio bih se svojim šlaufom od traktorske gume. Uzmem ja taj šlauf, ubacim ga u bazen i uživam.
Zar niste naučili plivati u Grckoj? 
- Četiri sam godine bio tamo i nisam naučio plivati.
 Da li su sportisti bolji u krevetu od običnih ljudi?
 - Ako gledaš prema mom iskustvu...hahahaha...Ne bih dao ruku u vatru za to...
Bili ste jedan od najbrzih igrača Jugoslavije. Jeste li ikada saznali koliko ste u prosjeku pretcali na jednoj utakmici? 
- Bilo je bržih igrača od mene, ali ja sam bio najbrži s loptom. Moj profesor Hazim Salihović, koji me tri godine obarao iz matematike, kazao mi je: Ko nema u glavi ima u nogama. Eh, da sam to ranije shvatio, bio bih možda najbolji igrač na svijetu.
Bas vam nije išla matematika?
 - U prvoj godini gimnazije izvede me profesor pred tablu i nacrta krug. Kaže mi: Nikola, daću ti dvicu, ako pogodiš koliko je stepeni ovaj krug. Nisam ja bio na času kad se to učilo, okrenem se oko sebe, a moj drug na dlanu napisao 360. Kažem profesoru: Dajte profesore, pa 360 stepeni. Ali onda će on: Dobro Nidžo, nemoj se okretati, a ako ti neko bude šapnuo, keca ćeš dobiti. Joj, on onda unutar onog kruga nacrta jos jedan i postavi pitanje: Koliko ovaj ima stepeni. Kažem ja sebi, hajde da malo ukljucim logiku: Ako ovaj veliki ima 360, onda je ovaj duplo manje. Rekoh: Duplo manje. Kad sam ja to rekao u razredu nasta lom od smijeha. Prošle godine kad su igrali veterani i novinari ovdje igrali utakmicu za večerom im ispričam ovaj slucaj, a sofer koji je dovukao novinare, kad sam to ispricao, mrtav ozbiljan me upita: Pa jesi li pogodio?
Još imate problema s cipelama? 
- Kako necu kad mi je lijeva 44, a desna 43.
 Kako to riješavate? 
- Kupim dva para cipela i onda to sparim.
Kako si provocirao svoje čuvare na terenu? - 
Hvalim ga. Kažem mu: Joj, jesi zgodan, jesi lijep ili bolan šta si se svezao mene, imam 40 godina,... Nema šta im nisam govorio. Kad su shvatili da im smeta, čim ja nesto kažem, oni meni kažu: Ne pitaj me ništa, ne pitaj me ništa.
Kako su oni vas provocirali? 
- Skini samar s ledja, ispravi se, daj da te pojašem, dje ti igraš, vidi se kakav si... Ali mene nisu mogli isprovocirati.
Ko vam je dao nadimke Guto i Folcika? 
- Fićo (Edin Bahtić) je bio desno krilo, a ja Folcika lijevo. A Guto , zato što kad uzmem loptu odmah se savijem.
Ko je bio najgrublji igrač koji vas je čuvao? - 
Najteži su mi bili Hrstić iz Rijeke i Jovin iz Zvezde. Nekako mršavi, koščati, pa gdje god te udare, Bože sacuvaj.
Koju utakmicu bi ste najradije zaboravili? - 
Igrali smo protiv Spartaka u Moskvi. Švabo je prije početka utakmice rekao: ti čuvaj ovog, ti ovog... A meni ti čuvaj Prostor! Kontam kakav prostor. A tada je za Spartak igrao Protasov. Tri puta mi uzmu loptu i odmah poslije toga primimo gol. Poluvrijeme 4:0 za Spartak. U svlačionici Švabo pita: Nikola, šta sam tebi rekao? Rekli ste Prostor, ali niste rekli koji je broj. Osim se okrene pomoćniku i kaže: Boro, vodi ga pod tuš, vidiš da je prolup'o. A ja se taman navikao igrati pod reflektorima i bilo mi krivo.
Jeste li se smjeli suprostaviti Osimu? 
- Ma ne. On je bio autoritet i suviše jak da bi se suprostavili. Istina jednom je mene počeo daviti.
Kako je došlo do toga? 
- Znaš mene, seljaka . Kolege me potapšu po ramenu i ja sve uradim što kažu.Tako jednom pobijedili, dao ja opet dva komada. Nagovore me moji i ja pred Osima: Daj, Švabo, ti nas samo ružiš, nego daj nam nešto para. Kad on mene uhvati za vrat da me davi, sreća pa su svlačionice u Želji bile takve da sam se povukao u ćošak u koji Osim nije mogao ući. I tada sam ga jedino vidio ljuta.
Zanimljivo je i to da vam je u karijeri pomogla i krava po imenu Jagoda? 
- Kad sam bio mali ona je bila moj pokretni gol. Svežem joj zadnje noge i onda loptom pogadjam zamižljeni gol izmedju prednjih i zadnjih nogu . Možeš misliti kakav bi igrač bio da sam počeo igrati recimo u pionirima Želje.
Je li vam taj zdravi život pomogao da budete brzi? 
- Bio sam prirodno brz. Ali tu su bile i odredjene okolnosti. Na putu od kuće do škole bilo je milion kerova, lutalica . Kad god bi ker zalajao ja sam za nekoliko sekundi vec bio 200 metara daleko. Zamisli svaki dana tako po ko zna koliko puta. A sada fitnes, teretane, a igrači ne mogu trčati dvadeset minuta.
 U vrijeme Željine slave sigurno je bilo i mnogo djevojaka oko igrača. Kako ste rješavali probleme s obozavateljkama? 
- Jedna stvar koju vi novinari ne znate, dakle zasto je Željo bio tako dobar, jeste u cinjenici da smo mi bili najruzniji ljepotani. Pogledaj samo tadasnju obranu: Komšić, Čilić, Saračević i Starovlah, a navala: Bahtić, Nikić, Paprica i Baždarević... Kad ja budem pravio ekipu uslov ce biti: nemoj mi lijepe igrače, oni se samo ogledaju.
Nije valjda da su vas djevojke izbjegavale? -
Znaš ti onu kletvu iz tog vremena: Dabogda vam djeca ličila na navalu Želje.
 Za koliko ste onda iz Želje prešli u Grčku? - 
Neki mesar, moj menadžer, me je prodao ko tele . Ali ne žalim se.
Koliko ste uštedjeli?
 - Četiri-pet čireva. Hahaha... Može se preživjeti. Nisam megaloman.
 Iako ste bili brži, niste mogli stići Papeta? - 
Švabo mi je davno rekao: Nemoj se vraćati preko centra i nemoj da razmišljaš, kad razmišljaš, najopasniji si po naš gol!

Comments (0)

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 ... 42 43 44  Sledeći»