04/19,2022
dostojeski
"Европски народи гледају са страхом на Русе. Њихов страх потиче из неколико разлога.
Руса је више од сто милиона. Руси знају све идеје Запада, Руси знају све језике Запада.
Руси знају сву прошлост и све намере Запада, - а Запад не познаје ништа руско.
Отуда бојазан западне Европе од Руса".
Pita doktor pacijenta:– “Zbog kakvih problema ste vi dosli kod mene?” Pacijent:
– “Uvijek kada drkam skripi mi kurac!”
Na to ce doktor: – “Skini gace pa da se uvjerim!”
I tako stade doktor pacijentu drkati kurac pa kaze zbunjeno: – “Ja nista ne cujem!”
Pacijent ce nato: – “Morate malo brze drkati!”
I tako stade doktor malo brze drkati pacijentov kurac, uto pacijent i svrsi po doktoru. Ljutito ce doktor: – “Perverznjak jedan ako vec imas takvih problema sta ne ides u javnu kucu?
1902. године свјетска престоница масонства био је градић на једном карипском острву Мартиник. Острво се налази под контролом Француске и дан данас. У томе градићу биле су све вјере дозвољене, царовала је религијска толеранција, а грађен је и ,,храм Соломонов" у центру, како рекоше посвећен луциферу, као централни масонски храм. Град је био поприште свакодневних оргија. Чак су и свињу узели из бијеса и да се наругају Богу па је о Васкрсу на крст разапели. Први пут када су то учинили јавио се оближњи вулкан избацивши пепела и дима у вис. Ал нико пажњу није обраћао.
Велики број колико-толико богобојажљивих становника тога града у једном моменту почео је масовно да напушта градић укрцавајући се на бродове. Чак се и број бродова повећао јер је доста људи жељело да иде, а није било мјеста. У разговору док су пловили су дошли до тога да су сви задњих дана до одласка имали страшне кошмаре.
8. маја 1902. године дошло је до вулканске ерупције јаке као 200 атомских бомби. Оно по чему је ова вулканска ерупција посебна је то што експлозија није отишла вертикално како то иначе код свих вулкана бива већ директно кроз страну брда у правцу градића. Убила је више од 30 000 становника тог градића. Преживио је само један осуђеник на смрт у затвору, кажу сачували га дебели камени зидови затвора. Посљедња тура оних који су бјежали испловила је тај дан и кад су по искрцавању сазнали за ерупцију, то је полијегало да кука и цвили јер су се чудом Божијим избавили страшне казне.
Елем, европска штампа је веома срамежљиво о овоме извјестила: Дошло до најјаче ерупције вулкана у посљедњих 200 година. Многи нису никако. Наравно, да би се избјегло побуђивање Страха Божијега у народу и покајања. И ко зна да ли би се о томе ишта и пренијело до наших дана да није било тих који су побјегли.
Comments (2)
Comments (0)