SV

Jutros me koleginica u kola uštinu za butinu, srećom ja u formi ništa ne osećam. Kaže, nemaš dugačke gaće, reko nemogu upale mi se noge pa mi ovo malo dlaka ošure. A na kraju krajeva to je moja stvar. E vole ljudi da zabadaju nos, pa to ti je.

 

Sprco sam karneX narezak, dvije čaše jogurta, sira, pola kila pite, kilo grožđa. Sad jedem čips od čvaraka, Valjevski
 
 
Пази вако: Колегиница и колега се крију код мене на стан, а колегиница вара колегу са портиром, коме је жена моја секретарица.</P>
			<P class=comments_link><A href=Comments (2)

MUNDZOSI

Поново сам кажњен од стране неолибералних фашиста, а по пријави потомака припадника Ханџар дивизије. Па да вам се драги пријатељи и љубитељи ових мојих писанија, овако јавим. Изгледа, да оне нане што ме куну, добро куну. Мјесец дана блокаде, поново и по ко зна који пут, јер кршим стандарде заједнице. Читавих 11 дана сам писао по правилима лажова и хоштаплера, на овом тамном вилајету званом ФБ. Засмета им мој говор мржње и снимак наших добрих комшија, што их сад вабе да су неки бошњаци. А право да вам кажем, они могу бит шта пожеле. Они су из неког цртаног побјегли. Могу вам рећи, да никад нису били активнији на друштвеним мрежама, као након избора у Америци. Кажу, да су тамо њихови побједили. Додуше, њихови могу бит било који, колико они добро робују и кукумачу. Посерем се на народ који мисли, да ће му ова стара вјештица на метли са слике, добро доњети. А теби газда Закербергже желим да јавим, да је данас у СБ УН изгласан закон о забрани величања нацизма.

mali

... Kad sam bio mladji, pa se vratim sa mora i moji me dozovu u dnevnu sobu kao da im pričam kako je bilo i kako sam se proveo... Da li su roditelji generalno gledano realni? Zamislite da im stvarno kažem kako je bilo i šta sam radio na moru, odrekli bi me se preko novina... Uvek se razgovor završavao sa - bilo je OK, što manje detalja, to manja glavobolja za njih ... I uvek je bila misterija kako to nemam slike... Kao pogledaj koleginicinu ćerku, ona izbacila 650 slika na fejsbuk, a ti imaš sliku flaše vinjaka i urolanih novčanica od po 10eur... I šta ja da kažem na to? Majka je starijeg kova pa ne shvata kako je to letovanje proteklo, jbg, nisam ko ćerka od koleginice, beach bar, zezanje na vodi, egzotični crnci, neboplavo more i zlatne beskrajne plaže... Iz Sutomora si teško takve slike mogao da doneseš gajbi.. Eventualno sliku pijanog Ivana Gavrilovića ako ga uvatiš kako spava za stolom u Maloj Sozini , ili sliku mrtvog galeba kojeg je talas izbacio na obalu... A ne ko sada, svi odu negde na more pa na svakih pola sata nas obaveštavaju - kupam se tu, kupam se tamo, evo me ovde, gori Grčka, ček in, tagovanje, tugujem za domovinom ( a otišla / otišao sam preključe), kokteli, lubenice, pušenje kurca random likovima sa plaže itd... Jebeš ti taj odmor na kome potrošiš 50% vremena objavljivajući na fejsbuku gde si i šta radiš... Posle pravog mora nisi u stanju da se javiš bližnjima ni 10 dana nakon što se putovanje završi... Sve ostalo je sviranje kurcu... Stoga, roditelji ne moraju da znaju šta ste radili ovog leta ...

6

Opšta kultura:
1. U seriji "Top lista nadralista", "Đe ba zapelo", "Koga ti foliras" i "Daj šta daš" su imena čega? (Valuta)
2. Koji tip ptičijeg perja čini unutrašnji izolacijski sloj? (Paperje)
3. Kako je bio naziv za samuraja bez gospodara u feudalnom Japanu? (Ronin)
4. Mislim, dakle postojim (jesam)” (Cogito ergo sum) je rekao? (Rene Dekart)
5. Koje je jedino voće koje izvana ima sjeme? (Jagoda)
6. Sa čime se u jambu mnozi razlika maksimuma i minimuma? (Jedinicama)
7. Mitoza i mejoza su vrste čega? (Dioba ćelija)
8. Ringolds Kalnings je bio prvi ministar finansija u Letoniji nakon njene nezavisnosti 1918 god. Ovaj imućni letonac je odlučio da napusti svoju zemlju tridesetih godina proslog vjeka. Putovao je po svijetu i na kraju se zaljubio u jedan bosanskohercegovački gradić. U njemu se skrasio I proveo zadnjih pet godina svog života. (Foča)
9. Koja je antička jedinica za težinu je bila toliko vrijedna da označava i nadarenost pojedinca? (Talent)
10. Koji postupak pretvara šećer u kiseline, alkohol ili plinove? (Vrenje, Fermantacija)
Geografija:
1. Koji skup ostrva ili arhipelag uključuje Ibizu, Menorcu i Majorku? (Baleari)
2. Koje je troslovno ime najvećeg jezera Turske? (Van)
3. Koja je jedina juznoamericka zemlja koja se cijelom površinom nalazi južno od južnog povratnika? (Urugvaj)
4. Koliko mora zapljuskuje obale Balkanskog poluostrva? (Pet)
5. Sa kojom državom Srbija ima najdužu granicu? (Rumunija)
Film:
1. Koja zivotinja se može vidjeti i čuti u špicama za filmove kompanije Metro-Goldvin-Majer? (Lav)
2. Koji je trgovac polovnih automobila najbogatija mušterija "Kobilje glave" u Muckama? (Bojsi)
3. Koji slavni glumac je odbio nagradu Oskar, iz razloga lošeg tretiranja indijanaca na holuvudskom platnu? (Marlon Brando)
4. Koja glumica tumači ulogu zanosne amerikanke u filmu “Čudo Neviđeno” (Savina Geršak)
5. Koja riječ se čak 113 puta izgovara u filmu “Djangova osveta” (Crnčuga)
Sport:
1. O kojoj je borilačkoj veštini vlasnik crnog pojasa Vladimir Putin objavio priručnik i Dvd? (Džudo)
2. Koja zemlja je 1986 god. prvobitno izabrana za domaćina Svjetskog prvenstva u fudbalu koje je na kraju održano u Meksiku? (Kolumbija)
3. Triput ga je Fina nagradila titulom najboljeg vaterpoliste na svijetu, svjetsi rekord od 28 golova na jednoj utakmici postavio je protiv Gvatemale, a rekorder je I reprezentacije Jugoslavije sa više od 600 postignutih golova. Ko je on? (Milivoj Bebić)
4. Usain Bolt i dalje je najbrži čovjek na svijetu, trčeći 100 metara za 9,58 sekundi. Koje je godine postavio taj rekord? (2009)
5. Koji je igrač sa preko tri hiljade pogođenih suteva za 3 poena najuspešniji u istoriji NBA lige? (Stef Kari)
Književnost:
1. Ko je "u metrou" u naslovu romana Rejmona Kenoa koji je preveo Danilo Kiš? (Caca)
2. Koji pisac je napisao istorijski roman "Taras Buljba"? (Nikolaj Vasiljevič Gogolj)
3. Na kom jeziku, pored češkog, je Milan Kundera pisao svoja djela? (Francuski)
4. Kom književniku se pripisuje sljedeći citat? Strah od smrti slijedi iz straha od života. Čovjek koji u potpunosti voli spreman je umrijeti u bilo kojem trenutku (Mark Tven)
5. Nobelova nagrada za književnost 2018. godine dodeljena je? (Nije dodjeljena)
Istorija:
1. Iz kog rata potiče izraz "Peta kolona" , koji označava grupu izdajnika koji iznutra rade za neprijatelja? (Španski-građanski)
2. Legendarni drevni grad Petra koji je u vrijeme antike bio glavni grad Nabatejaca se nalazi u kojoj današnjoj državi? (Jordan)
3. Uz kojeg vavilonskog vladara vežemo prvi pravni pisani zakonik u istorijii i onu poznatu: „oko za oko, zub za zub”? (Hamurabi)
4. Trajao je svega 45 min.i smatra se najkraćim ratom u dosadašnjoj pisanoj istoriji. U avgustu 1896 god Engleska je zaratila sa kojom afričkom državom? (Zanzibar)
5. Kome se Napoleon Bonaparta predao mjesec dana nakon poraza kod Waterlooa? (Britancima)
Muzika:
1. Peti studijski album Metallice službeno se zove Metallica, međutim najčešće
ga se zbog omota zove kojim nazivom, koji je ujedno i službeni naziv
osmog albuma Jay-Z-a?(the Black album)
2. Koja je jedina zemlja pobijedila tri puta zaredom na pjesmi Evrovizije? 1992,19931994?(Irska)
3. Bila je jedna od najpoznatijih pjevačica sevdalinki i jedna od vodećih pjevačica šezdesetih I sedamdesetih godina u Jugoslaviji. Rodjena je u Foči i jedna od njenih najpoznatijih pjesama je “Dvije su se vode zavadile”. O kojoj pjevačici je riječ? (Zehra Deović)
4. Koja pjesma od Elvisa P. je inspirisana napuljskom pjesmom “O sole mio”? (Its now or never)
5. Koji poznati kantautor i pop pjevač je počeo svu muzičku karijeru u rok bendu Dorijan Grej? (Masimo Savić)
Specijalna oblast:
1. Roki 4-Living in America
2. Nacionalna klasa-Flojd
3. Saturday night fever-Staying Alive
4. Kako je propao rock n roll-Trese lupa udara
5. Reservoir dogs-Stuck in the middle with you

tčak

Bicikl je polagana smrt planete.
Biciklist je katastrofa za ekonomiju svake zemlje jer:
1) ne kupuje automobile, ne posuđuje novac da ih kupi.
2) ne plaća police osiguranja.
3) ne kupuje gorivo,
4) ne plaća servisiranje, održavanje i popravljanje automobila.
5) ne koristi parking uz naplatu.
6) ne uzrokuje veće nesreće.
7) ne trebaju mu autoceste s više traka.
</P>
			<P class=comments_link><A href=Comments (0)

dalibro

Све што нема моћ расуђивања није ништа друго до убоги богаљ и ђавољи адвокат. Пун знања, информација и Антихристовог духа. То је човјек XXI вјека, пун доброте и љубави за васцјели свијет. Његова истина живи у екрану. А животни мото налази у препорукама комесара и комисија. Поштује сва правила. Толико их поштује, да преболи корону више пута, већ она и дође до нас. Вришти кад види шишмиша. Никад не бира страну, јер увјек је на страни науке и људских права. Свијет види кроз призму економских интереса и толико је пред собом поштен и моралан, да држи до тога да је узвишен. Све око њега је обична талашика. Ерудита и поштовалац сваке различитости и све што не подноси је српска хегемонија и крезава сиротиња. Чврсте је вјере да смо од мајмуна, да живота нема без страних инвеститора и европских фондова. Политика је за њега прљава, али смјеши нам се за зидова у вријеме избора. Има тјело фоке, али сваки спорт је одавно прекуц'о. Воли културу, шалу и пошалицу. Те све ногом трза док се смије Кесићу. Поштује сваку религију, али преширок је за такве глупости. Љубитељ је природе, само на ногама у њу не иде, али се бори из кревета за свако дрво, ријеку и травку. Ноћима не спава колико брине јер се планета загријава. Дружи се са пробраним и себи сличним. Слаб је на животиње, не једе месо, спашава мачке и зелене гусјенице. Увјек има анегдоту, виц и двосмислену опаску. Радује се као нико кад радници у Европи и Америци изборе своја права. А на домаћем терену се бори за страног инвеститора и комфор му обезјеђује пуста сиротиња. Ето, ово је укратко опис човјека XXI вјека. Човјека без чипа чипованог и пуног бескорисне и неупотребљиве доброте према сваком, да ми свака окорјела порочна бараба поред таквог личи на светитеља или бар изузетног мудраца.


EL RAMADAN MUSAAAA 25o

KAFANA 291

DORUČAK 68

OSTALO 233

bilderaan 50

dres i trenerka 168 

 


JANUAR  1359

februar 714

MART 839

2021 MD-  7880

ukr

Украјинска криза, као ретко који моменат у историји, пре или касније ће наметнути Србији као суштинско питање оно од чега смо као народ или држава бежали или смо то, пак, вешто избегавали - да ли Србија припада западној или источној цивилизацији? Чини ми се да ће као никада до сада одговор на ово питање од стране наше државе и друштва имати тако снажне последице истовремено и на идентитетско-духовном и на материјално-егзистенцијалном плану. У 19. веку и почетком 20. века Србија је била држава тек стасала на ноге која је сарађујући периодично и са источним (руским) и са западним (немачким и француским) фактором покушавала да пронађе своје место, а епоха југословенства, посебно оног у комунистичком и несврстаном духу, само је привремено замаскирала потребу да се на постављено питање одговори. У нашем друштву видљиви су снажни утицаји и Истока и Запада. Словенски смо и православни народ, по много чему оријенталног менталитета, што нас чини делом Истока, а географски положај, економски токови и стил свакодневног живота нас више везују за Запад. Ако претпоставимо да Србији неће бити дозвољен луксуз једне Југославије да седи на две столице, што је вероватан сценарио, те да ће неаутаркична нам држава бити принуђена силом прилика да се определи, онда нас чека судбинско питање - хоћемо ли бити нешто попут Грчке или нешто попут Белорусије? Намерно помињем ове две земље, јер су обе кроз своју историју имале у себи и елементе Запада и Истока, да би се потом суштински приклониле двема различитим странама. Цену опредељивања за било коју страну мораћемо платити - опредељење за Запад значило би духовно пропадање, разарање традиције и неку врсту мењања психолошко-менталитетског кода нашег народа, док би опредељење за Исток значило нижи економски стандард и живот у потпуном окружењу супротне цивилизације. Да бисмо дали одговор на питање коме се приклонити у тешким временима која долазе, морамо прво дефинисати себе као државу и народ и рећи који су то наши темељи и принципи на којима почивамо без којих бисмо престали да будемо то што јесмо. Морамо, са друге стране, дефинисати и Исток и Запад. Шта је данас Запад уопште? Неолиберални капитализам, привид демократије и људских права, постхришћанско друштво и изразита русофобија - рекао бих да су ово елементи који се проналазе у готово свим земљама Запада. Далеко теже питање је шта је Исток - да ли је то само Русија, Русија заједно са Кином или чак обе земље заједно са Ираном, Северном Корејом, Сиријом, Венецуелом и Кубом? Шта ове земље веже осим заједничког непријатеља и како се Србија уклапа у све то? Нема сумње да смо по многим стварима компатибилни са Русијом и руским друштвом, али шта нас веже са Кином или Ираном ван сфере неких политичких и економских питања и сарадње? Можда је наш писац Слободан Деспот ипак у праву да смо ми Срби посебна цивилизација за себе, сувише мала да би била самостална, а сувише специфична да би се уклопила у неку већу.

glas

Копали рупе за шљиве прије 5-6 година код ђеда Владомира у воћњаку. Скупило се ту разних ћалова да раде. Треба ископати рупу шесет са шесет и у дубину шесет.
Један чим је дошо и почео радити сломио лопату и будак, јер је мрцина па кад навали радити не умије да се заустави и нормално поломиле се држалице. И онда прешо код нас у екипу јер је било вишка алата, а њему било далеко да иде кући да понесе други будак и другу лопату. Вели: ја ћу да копам, а ви за мном избацујте. Ми смо са њим најебали јер не умије да се заустави. Немош постигнеш да избациш колико накопа. Кае, роки, мени се не исплати да радим на дневницу, требо сам тражити да ми плати по учинку. Ја ископам 500 ових рупа данас.
Поменути треба и друга два, понајвећа, ћалова – браћа Станко и Ранко. Лудаци и пиромани. Они не копају по спецификацији и како људима приличи. Него закопају и кад могу обојица да уђу у рупу они уђу, окрену се леђима један другом и копају онако. Ископају гроб. Пролази ђед Владомир, кае: немојте ба људи копати големе рупе, не треба то толикачко. Само се у замаху будаком јаве и кажу: Ја, јес... и наставе да кљују како су кренули.
Било је ко у оном филму кад траже Саву Савановића да ископају а онај каже: Копниде мало будаком.
Да је оно ко био да снима. Јебо било какву комедију. Мене је стомак заболио од рзања.

tradicija

Под традицијом се свашта подразумјева, но када се она овдје помиње мисли се на Традицију са великим почетним словом.
Ради се о познавању сила и процеса који непосредно утичу на сва дешавања на свим нивоима постојања. Та знања су у данашње вријеме презрена и одбачена као неутемељена, као сујевјерна, бапске приче, ирационалност и фикција. Што због ритуалне форме у којима, не увијек, али махом доживљавају своју примјену што због одуства егзактности и било какве потребе за доказивањем сопствене исправности било коме, а што је главни захтјев постављен пред све оно што се жели прихватити као „истинито“ у модерном свијету. Једноставно Истина се скрива од оних који желе да анализирају, растављају, завирују унутра. Скрива се од оних који сумњају и не желе проста срца и на вјеру да прихвате нешто. Свака модерна наука приликом дефинисања своје методологије као срж поставља аналитику и сасмим тим она у своме зачетку себе лишава могућности да изрекне било шта истинито. Егзактност растјерује од себе сву силу – кушање одгони Благодат.
Традиција је наслијеђени скуп светих и вјечних вјештина, мудрости и поука које важе увијек и свуда и над којима бдије Дух Свети. То је Премудрост коју је цар Соломон пронашао. И како вријеме пролази она бива све тежа за пронаћи, све скривенија, све повученија у дубине гдје искварени поглед модерног, гордог и похлепног, човјека никада упућен неће бити. Она се открива онима који је искрено траже, чиста срца и из љубави према Истини, а не славе и користољубља. Ко је чиста срца иште она га оставити неће и привешће га познању Истине.
Традиција Свето Предање - Светих Отаца Цркве и светих људи из народа, предака, оних с којима је у давна времена Бог разговарао, а народ их слушао и по њиховијем ријечима дјелао и преносио то својим потомцима.
Може се модерност копрцати колико год жели и одбацивати оно што Традиција говори. Прихватили или не прихватили на крају увијек бива онако како она каже.

И ето нама рата прије нове године ако Бог да.

Исто оно што се спремало Србима у грађанској, сувереној и унитарној држави такозваној Републици Босни и Херцеговини, гдје би као и у свим грађанским прћијама важио принцип један човјек=један глас, данас се спрема латинима у ФБиХ. У таквој ситуацији Срби иако историјски, културно и, у крајњем случају, катастарски истински и већински власници Босне и Херцеговине били би потпуно политички беспомоћни и ућуткани вољом, у оно доба, турско-латинске већине. Данас се управо то догађа вајним Латинима. Они ту пријетњу нису предуприједили већ су дозволили да им се догоди па сада накнадно желе да неправду нанесену им исправе јер се доживјели потпуно политичко обесправљење – на мјесто затупника њихових права, вољом балинлука, изгласано је оно говно да му име не спомињем, које жели да их лиши њиховог ионако грдног идентитета и да их гурне у нешто још горе: безлично сивило граџанске бејха.
Ето сад на јесен иду избори. Идеална прилика да се Босна разјебе. Јер Хрвати ће изборе бојкотовати, а турци ће, глупо и слијепачки, тјерати своје и гласати не обраћајући пажњу на хрватски бојкот. И кад прогласе своје побједнике за мјеста у предсједништву, латини ће дићи барикаде по цијелој Средњој Босни, Западној Херцеговини (са Орашјем и Оџаком је питање шта ће бити). Сарајево ће послати полицију да то ријеши. Погинуће их и с ову и с ону страну неколико. Тензије ће порасти по свим мијешаним срединама.И ето нама рата прије нове године ако Бог да.

ULJE I BRAŠNO

Ja zaista pored svih informacija nisam htio da vjerujem da nema ulja. I onaj moj litar je nestao, i siđem dole u granap i kaže mi ona prodavačica, nema to već danima.
Uzeo sam maslinovo.
Najviše slatkiša na jednom mjestu vidio sam u svojoj kući 1992. godine kada su komšinice koje su držale prodavnicu u Foči pokupile ono što se dalo pokupiti i sakrile kod nas. Bilo Kinder jaja, onih nekih napolitanki i Euroblokova, bilo svega u velikim bijelim vrećama. BIlo je i nas u kući 30-40, žena i djece i mislim da nisam stigao nijednom da se devastiram voljenim slatkišima. Da, bilo je i brašna i ulja.
Dva tri dana nakon skladištenja velike količine slatkiša i ostalih namirnica u mojoj kući došli su četnici i sve nam uzeli.
Onda su zapalili sve kuće.
Onda su nas poubijali.
Nešto kasnije desilo mi se da u izbjeglištu u Novom Pazaru dobijem vreću slatkiša, od nekog komšije koji je zatvarao prodavnicu pa počastio nas izbjeglice. Nisam dohvatio.
Od onog momenta kada sam gledao kako pale kuće moje familije i kako žene jauču sa svojim domovima koje su krvavo sagradile sa svojim muževima ja nisam htio da imam ni kuću. U mojoj dječijoj glavi nije bilo rezona. Šta će mi nešto zbog čega ću toliko plakati? Šta će mi vreće koje će mi otimati? Na kraju, kad te ubiju, zejtin ne pomaže. Materijalno je od moje osme, izgubilo smisao. Zapravo, kada je rat, sve izgubi smisao.

mk

НАЈЗАБРАЊЕНИЈИ МОЈ ТЕКСТ. Никад се пониженије нисам осјећао, као тог 26.06.2011. Кад су Жути продали Генерала, за обећање да ће бити боље. Попишали су се тад наши влаштодршци, по свим нашим страдањима и по свим нашим побједама. Продали су човјека, због кога је остало живо бар милион Срба. Човјек, који је својом бриљантном ратном тактиком, први у свијету побједио Нато пакт. Човјек, који је сачувао нас сарајевске Србе, од покоља невиђених размјера. Јер да нису заробљени сви ти ''миротворци'' и свезани за технику, сви ми у Српском Сарајеву били би побијени у року од 24 сата. А свијет би видјео, шта се све може џихад. Пропала би им сва лажна пропаганда о опкољеном Сарајеву. Напоменуо би, да су нас ти ''миротворци'' читав рат тукли својом артиљеријом за брзе интервенције са Игмана. Нису бирали циљеве и то најбоље знају цивили из Хаџића и Илиџе. Кад их је Генерал приморао, да бомбардовање стане, дошао је и крај рата. Створена је Република Српска и Срби са ове стране Дрине, имају неки облик своје државности, први пут од пада Босне под Турке. А да то није кавез са дивљим звјерима, попут обје Југославије. Генарал је најсвјетлија тачка нашег Отаџбинског рата, али они, које је побједио у рату, сад му у миру суде. Направили су од њега дивљу звјер. У оној историји, који нам они пишу казњава се сваки помен његовог имена. Срећом Срби смо, па нам све историја преноси од уха до уха, још од средњег вјека и пада у ропство. Некако, од тог дана, на ове наше проевропљане гледам, као и на бошњаке, Хрвате и остале геноцидне народе. Дјелују ми као ликови коју вежу малу српчад и доводе у логор на клање. Опростио би им и Караџића и Милошевића, да су стали са том продајом српских глава, али због пара су отишли још даље и учинили, да се сваки Србин осјећа понижено. Данас су сви редом, енормно богати људи. Свјет се напокон, убрзано мијења, а ништа га не мијења као истина. Надам се да ће ово вријеме полуокупације проћи и да ће дјеца у школама учити, о најславнијем витезу Српства, каквог нисмо имали од Влатка Вуковића у Босни.

peder dalibor

Кад сам кроз полуотворена врата прислушкивао разговор родитеља. Чуо сам, да је Милан вратио пушку коју су му моји дали и отишао да стражаи са муслиманима. Стари је рекао, да сад сигурно знају да дјелимо оружје и да нам је свима глава у торби. Ту ноћ дуго нисам заспао и размишљао сам како ћу да им вратим за ту издају. Сутра дан кад сам изашао из куће и отишао на игралиште, сви су се одвојили од мене. Није им то био први пут, јер већ мјесецима се нисмо дружили. Они се нису играли са нама Србима, иако нас је било само тројица. Брат, ја и Далибор. Али тог дана је Далибор био са њима, док су мене избјегавали. Размишљао сам како да ударим Далибора и било ме је мало страх, јер је старији од мене три године. Мало сам се сабрао и пришао сам међу њих десетак. Зовнуо Далибора. Он се окренуо, а ја сам га напуцао шаком, да сам му избио зуб и расјекао усну. Док су се они сабрали, ја сам већ бјежао. Кренули су за мном. А ја сам знајући да у првом рову у касарни има пушка и да војник спава, прескочио ограду. Кад су је и они прекочили, узео сма пушку, репетирао и увалио уста Далибору. Сви су стали, а ја сам се ускурчио и Далибору псовао мајку издајничку. У секунди су истрчали војници и ови су се повукли. Одједном су почели да се скупљају сви муслимани и наравно Далиборов отац Милан и мајка Ранка, која је предводила линч на мене. Гламили су на мене и пријетили са оне стране ограде. Био сам у касарни потпуно сигуран и показивао им сердњи прст. А онда се појавио и мој стари. Ушао међу њих и упитао их шта се десило. Кад су му рекли шта је било. Он ми рече, да изађем из касарне и да се извинем Далибору и свима. Нисам хтио и он ме ошамарио. Они су учутали и смирили се. А ми смо се окренули и кренули кући. Чим смо одмакли десетак метара, стари ме загрлио и рекао ''Извини''. То му је био и први и задњи пут да ми се извинуо. Кад смо дошли кући и свима рекли шта је било, ђед је рекао, да под хитно морамо бјежат, а да мене прије мрака шаљу код тетке. Исти дан су ме спаковали и послали код тетке у Тиново, јер тамо је било више Срба. А сутра дан смо, мама, брат и ја, отишли конвојем за Будву. Од тог дана знам шта су издајници и како с њима треба. Нису ми успјели вратити, светили су се ђеду кад су га затворили и тукли га у тим њиховим казаматима. Највише Милан и брат му Бобан, те тако се доказали и задобили статус лојалних грађана БиХ. Али, ето, тај мој не баш промишљен потез спасио нас је вјероватне смрти или бар логора. А и стари се лакше спасио ослобошен бриге о нама. Те вам могу речи, да се нимало нисам промјенио за ових 30 година и да би имао исту реакцију на сваког ко ових дана не зна на којој је страни.

догодине

Догодине у ово доба Европа ће бит на маслачку и Икару. А ови наши што су за европске интеграције биће жицом ограђени. Док ћемо се ми башкарит и узиват у реду за порцију на казану. Нашао сам и мајкине рецепте из периода 1992-1995. Контам превест их на све европске језике и лагано лову млатит. Одавно ја свима вама говорим, да сам прави експерт за пропаст. Још сам ових дана више пута срео Жака. Нашег Деда Мраза у оставци и стручњака за препознат прилику и каже ми, да долази његово врјеме. Па ви видите.
 
 
Ми што истину говоримо увјек смо у проблему. Тако да, ово укидање слободе и демократије мени ништа не мијења. Одавно видим у каквом свијету живимо. У том свијету сам забрањиван, оспораван, прогоњен, клеветан, брисан, са све уцјењиваном главом и ко зна шта још. Неколико година сам о послу само могао сањат. И, ево ме, ту сам. Жив, здрав и у памети. Некако сам свико на све то и слабо ме шта потреса. А немам се на шта ни пожалит. Борим се како се борим и годинама исто говорим. Србујем о свом трошку и казујем све што знам и мислим. Једини сам такав на мало широј регији и још никад од свог писања и дјеловања нисам ништа добио. Осим проблема и људске злобе. Те покоје хвале људске. Проблем сам чини ми се како овим гладежима на глобалном нивоу, тако и овим нашим хијенама на локалном нивоу. И кад би ме гонили, морали би добро да размисле, којим би то методама радили, јер не знам шта ме није од свих њих задесило. А могу вам речи, да сам једва дочекао ову пропаст демократије, људских права и слобода. Јер у оваквој слободи, комфору и са правом да будемо шта пожелимо, упрљали смо се толико, да се само невољама опрат можемо. Многима желим добродошлицу у реалност и свијет невоља и проблема, јер видим помало су прогледали. Осталим желим брзу пропаст и то такву, да им се сви идоли и кипови за главу ухвате. Баш овако као овај нововавилонски Кип слободе, јада и чемера.

«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 ... 27 28 29  Sledeći»