kulajim.blog.rs

800x600 Normal 0 21 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

До 2000. године општа стопа наталитета у Републици Српској кретала се од 1,0 %о (Устипрача) до 24,3%о (Оштра Лука). Општина Фоча имала је просјечну стопу наталитета до 2000. године 9,2%о, што је сврставало у групу општина са општом стопом наталитета од 5,1%о – 10,0 %о (30 општина). Са општом стопом наталитета изнад 10,0 %о било је 14 општина. Дакле, Општина Фоча, као и готово све друге општине Републике Српске, имала је врло ниску плодност становништва. Истина, петнаест општина имало је општу стопу наталитета испод 5,0%о, које у највећем броју припадају брдско-планинском простору и са слабијом економском развијеношћу.

            Негативне тенденције у репродукцији становништва Републике Српске настављене су и послије 2000. године. Доминантно мјесто заузимају општине са врло ниском стопом наталитета, чак 41 или 69,5%о. Општина Фоча имала је тренд смањивања опште стопе наталитета, који је 2004. године достигао 7,0%о. До 2007. године та стопа је још незнатно смањена и кретала се углавном у оквиру просјека опште стопе наталитета за Републику Српску (2007- 7,0%о).

            Општа стопа наталитета је под утицајем старосне структуре и зато не одражава реално стање плодности. Међутим, она је реална компонента природног прираштаја и раста становништва па се наведена оцјена може прхватити. Са ниским вриједностима које с еу појединим општинама спуштају чак испод 7,5%о (гдје спада и Општина Фоча), функција наталитета је доведена у питање. Заједничка карактеристика свих ових општина је да су емиграционе и углавном економски неразвијена подручја.

            Републику Српску карактерише завршна фаза демографске транзиције која је условљена спорим економским развојем и терцијаризацијом друштва, слабом искоришћеношћу природних ресурса и доста повољног саобраћајно-географског положаја, што је већ покренуло поремећаје биолошког карактера, пад природног прираштаја и процес старења становништва. Анализа опште стопе наталитета на нивоу Републике Српске и по њеним општинама, указује да овај простор спада у нисконаталитетно подручје, све раширенијег самачког живота, постратних траума, расељавања и процеса избјеглиштва, али и тешке социо-економске ситуације, психолошких и других фактора.

            На индивидуалном нивоу потребно је да се једна жена у свом фертилном периоду надомјести са једним женским дјететом, тј. да нето стопа репродукције буде једнака јединици.

            Фертилитет женског становништва[1] одражавају промјене у репродуктивном понашању жена. Такође, како је овом стопом искључен утицај старосне структуре жена у прокреативном добу живота, изоштравају се разлике између подручја високог и ниског наталитета. Наиме, ниво стопе укупног фертилитета од 2,1 који обезбјеђује просто обнављање генерација, у БиХ је забиљежен у предратном периоду (1992-1995), а од 1996. године стопа је знатно нижа и креће се испод 1,5.

            Анкета о фертилитету, социо-економском статусу и ставовима о планирању породице спроведена је први пут у Републици Српској, у октобру мјесецу 2008. године, у склопу истраживачког пројекта под називом: '' Анализа демографске ситуације и спровођења пронаталитетних мјера и активности у Републици Српској''. У оквиру наведеног истраживања обухваћене су и општине Старе Херцеговине (Фоча, Чајниче, Вишеград, Калиновик). Анкетирање је обухватило породиље по породилиштима, међу којима и породилиште у Општој болници у Фочи. Значај овог истраживања може се сматрати јединственим и веома интересантним за формулисање ставова о актуелним демографским процесима и појавама на нашем простору. Дисперзија породиља по годинама старости била је од 15 до 44 године, са највећом заступљеношћу породиља од 26 до 30 година старости. Формирањем петогодишњих старосних група примјетно је да је најчешћи старосни интервал рађања дјеце између 25 и 29 година старости мајке, са удјелом од 37,4%. На другом мјесту је старосна група између 30 и 34 године са 27,4% удјела, а да су тек на трећем мјесту рангиране мајке које рађају дјецу у старосном интервалу од 20 до 24 године живота. Дакле, жене у Републици Српској (што важи и за Општину Фоча), се доста касно опредјељују за мајчинство.

            У Општој болници Фоча анкетирано је 20 породиља, од којих 54% из града, 25% са села и 21% из приградско/мјешовитих насеља. Према брачном стању удатих је било 95%, неудатих 4% и разведених 1%. Највећи број породиља припадао је породици са 3 члана (50%), потом 4 члана (35%), пет чланова 10%  итд.

            Према броју живорођене дјеце највећи број (54%) породиља је са прворођениом дјететом, потом са другим (34%), трећим са 10% итд. Према радном статусу породиља највећи број су са сталним запослењем (40%) и незапослених (40%).