kulajim.blog.rs

Уложили су милијарде у оружје и опрему, али и у филмове и маркетинг, да би створили причу, о некој њиховој непобједивости. Маринци, Легија странаца, те остали курци палци, који се никад не предају и све побјеђују. А онда их један мали народ и један храбар Генерал понизе у великом стилу. Тукли смо се са оном хордом бивших Срба и њиховом новом браћом џихад ратницима, читаве четири године, а посебно те 1995. Код нас на Сарајвском ратишту, горило је и небо и земља, тог задњег ратног љета. Напали су нас са ко зна коликом живом силом и потпомогнути читавим свијетом. Рова нам нису узели. Слушали смо их преко моторола, како кукумачу, да се Хаџићи узет не могу, као ни било који дио Српског Сарајева, које је било и кључ рата. Онда су призвали ову звијер, звану НАТО-пакт, да заједно покушају. Снаге за брзе интервенције, добро су упуцале своје оруђе током тог љета '95. Јер су користили силно гранатирање муслимана, да би и они пуцали по нама, помогли им и да би упуцали топове и хаубице. А онда су нас једно јутро у зору засули жестоком паљбом, да би кроз пола сата напали авионима и бобардовали нас. Било је гураво то прво јутро. Страшне експолозије, рика авионских митраљеза, која пара уши, баш, као неки крик из пакла. Али брзо смо се навикли и на тај јад. Кад смо видјели, да се звијер не шали и да ће нас тим својим нападима ослабит, да ће нас ови џихадисти за дан поклат. Генерал је наредио, да заробимо све НАТО снаге на нашој територији и свежемо их за технику и предајнике за комуникацију. Ту се показало сво њихово јунаштво, о којем силне филмове снимише и митове направише. Ту су ти амерички маринци цвилили ко цукице и ту је бјелу заставу истакла та непобједива Легија странаца, која се наводно никад ником није предала. Нису имали шансе против ратника какви смо у том рату били ми Срби у Српском Сарајеву, али и сви Срби са ове стране Дрине. Први смо на читавом свијету побједили помахниталу звијер са запада, те створили Републику Српску. А ви пишите ваше лажљиве историје, коме год хоћете, само нама немојте.