Данима сам молио и кукумакао, да ми се купи ова касета и купила ми се. Мама је један дан дошла с посла и доњела ми је. Био сам пресрећан. Данима сам је вртио и све пјесме научио напамет. Одавде, кад погледам и вратим се у ту 1986, видим, да ту почиње сав мој рокенрол. У том дану почиње нешто у мени, да се котрља и жуља. Први пут сам нешто озбиљно слушао. Први пут сам пјевушио пред друштвом. Први и задњи пут сам плакао посље оне несреће, за неким кога не познајем. А све због ове касете. Дан посље куповине ове касете, одлучио сам својим дјечијим мозгом, да не идем у предшколску и да све око себе фолирам, да ме боли стомак. Успјео сам, да не одем, али ме је доктор сконтао и мами рекао, да ми није ништа. Уморан од свега у том дану и страхујучи од батина, заспао сам и уснио Светог Николу. А Свети Никола ме помилова по глави и оде кроз наш воћњак. Пробудио сам се и рекао ђеду, да сам сањао Бога и показао му на икону. А он ми рече, да то није Бог, већ наш Свети Никола. Те ми ђед објасни, оно, што данас не би могли ни озбиљни теолози и научи ме једној краткој молитви, којом се молим од тог дана, па до дана данашњег. Некако, сад кад се вратим у та 24 сата, видим, да сам у том дану добио баш пуно. Добио сам све оно, што ме годинама кварило и све оно, што ме годинама чувало и поправљало, да не одем тоталном стрампутицом. Музика, коју слушам до дана данашњег, доњела ми је у живот прегршт порока и грјеха. А молитва ми је помогла, да све те пороке побједим, кад за то дође вријеме и чувала ме од неких ствари, које су ме заобишле само чудом. Рокенрол сам одавно престао да живим, али нисам престао да га слушам. Душу да не грјешим, пуно тога и доброг сам научио уз рокенрол. Јер доњео ми је разна сазнања, дружења, погледа на свијет, те разноразние емоције у датим моментима. Једноставно, кроз оно што сам слушао, пуно тога сам научио и савладао. Бог, за којег сам тог дана сазнао, чувао ме и чува ме, до дана данашњег. Даровао ми је слободу, да све то видим, на онај бољи начин, те да волим сваког човјека. И то оном љубављу, коју заслужује, а мјере су ипак моје. Дао ми је све и допунио све што ми фали, те за разлику од рокенрола, ја са Богом живим и покушавам, да слушам све оном бољом страном свог срца. Чудно је, како све има своје и како све зна доћи у једном дану. Човјеку се чини, да неко увјек повлачи неке невидљиве конце. А помало је чудно, како неке пјесме формирају чак и у дјетету, неке погледе. Погледе, који заживе у оним нашим одрастањима или тек посље њих и те пјесме остану да живе у нама кроз читаве наше животе. Једна од тих пјесама је ова пјесма.