bosna

Када вам кажу да Срба није било у Босни, да је Босна мање српска од Србије, или било шта слично што раздваја Србе и Босну, или кад вам нека НВО попут Русага сервира неку "заједничку" босанску историју у којој се никад не помиње српска државотворност, ви им реците идуће чињенице:
1. Први писани помен Срба је са простора данашње БиХ, у подручју ријеке Уне из 822. године.
2. Први помен српског језика на Балкану је са простора данашње БиХ, у повељи бана Стефана II Котроманића из 1333. године.
3. Најстарији сачувани документ писан српским језиком и ћирилицом јесте повеља босанског бана Кулина из 1189.
4. Један од најважнијих списа српске културе јесте јеванђеље писано за хумског кнеза Мирослава, рођеног прата жупана Немање. итд, итд.
5. Војвода Доњих Краја, Ђурађ Воисалић, синовац и наследник херцега Хрвоја Вукчића Хрватинића, својом повељом из 1434, потврђује баштинске посједе браћи Ђурђевићима. Ти посједи налазили су се између ушћа Неретве и Цетине и припадали су средњовјековној босанској држави. Као становници тих крајева наводе се Срби и Власи и то овако: „и у свему у чему их нађошмо да држе, било да је Србин или Влах“. Треба напоменути да се из повеље јасно види да је становништво тога краја римокатоличко, али је без обзира на то српског и влашког поријекла. И овдје под Власима треба подразумјевато сточаре српског или романског поријекла.
6. Прибисава Похвалића, посланика великог босанског војводе Сандаља Хранића и његове жене Катарине који су владали Хумском земљом, у својој потврди из 1407. године идентификује језик на којем је написан тај документ као српски и то овако:“с другим листом српским, српски писан“; и у другој потврди Прибислава од истог датума: „записа ере ови лист српски“, затим даље „у другом листу српском“ и још „у првом листу српском“. Исти Прибисав у својој потврди од 15. марта 1411. назива свој језик српским: „ере ови лист српски“; и у другој потврди од истог датума: „ере ови листу српски, и з другим листом српским“.
7. Насљедник војводе Сандаља, Стефан Вукчић Косача, који је носио титулу херцега од св. Саве и по којем је Херцеговина добила назив, такође је своје поданике називао Србима. Тако херцег Стефан, 1450. године у угов