kulajim.blog.rs

800x600 Normal 0 21 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

1.1.  АУСТРОУГАРСКИ ПЕРИОД

Аустроугарска је обавила четири пописа становништва у Босни и Херцеговини. Као претходна радња и приправа за попис обавило се нумерисање кућа по мјестима у цијелој земљи. Тај посао повјерен је органима котарских уреда и мјесних војних заповједништава.

Према разултатима пописа из 1879. године Фоча је била котар који је припадао Области Мостар. По броју становника котар Фоча је био на другом мјесту (25 250), одмах иза котара Мостар (40 696). У фочанском котару највише је било Муслимана, затим Правослвних, те занемарљив број католика и осталих. Највећи број становника чинила је старосна група до 19 година, близу једне половине становништва.

Други попис Аустроугарска је организовала 1885. године, у вријеме када су се прилике у земљи доста стабилизовале. И у овом попису Фоча је била котар, али у окивру града и области Сарајево. По броју становника (29 186) била је трећа, послије Сарајева и Високог. И након овога пописа најбројнији су били Муслимани, потом Православци, те Католици и остали са задржаним врло малим бројем становника.

Трећи по реду попис становништва организован је десет година касније, 1895. године. Фоча је и даље као котар била у оквиру града и области Сарајево. Са бројем становника од 33 181, налазила се иза котара Сарајево, Сарајево град и Високог. Према вјероисповијести структура становништва се није битније промијенила, те је и даље било највише Муслимана, затим Православних, те нешто већи број Католика и осталих у односу на претходна два пописа.

Попис становништва Босне и Херцеговине 1910. године био је најквалитетнији и најсадржајнији у односу на пописе 1879, 1885. и 1895. године. То је резултат добро обављених припрема које су почеле двије године прије пописа. Фоча је у овога пута као котар била у саставу Области Сарајево. Број становника повећао се на 39 930, што је и даље било мање од Сарајево град, Сарајева и Високог, али знатно више од котара Чајниче, Фојница, Рогатица и Вишеград. Однос становника по вероисповијести остао је готово непромијењен, тј. највише је и даљ ебило Муслимана, потом Православних, те мањи број Католика и осталих (Жидови, Евагелисти).

Табела 1. – Преглед броја становника у котару Фоча

у  периоду Аустроугарске

Извор: Попис житељства у Босни и Херцеговини 1910. године, Сарајево, 1912. године

           Штатистика мјеста и житељства Босне и Херцеговине, Сарајево 1880. године