kulajim.blog.rs

800x600 Normal 0 21 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

800x600 Normal 0 21 false false false BS-LATN-BA X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

1.1.  РАЗВИТАК СТАНОВНИШТВА ФОЧЕ ОД 1918-1991. ГОДИНЕ

Завршетком Првог свјетског рата и Мировним уговором у Версају 1918. године формирана је Краљевина Југославија у чији састав улази и Босна и Херцеговина. Од 1918. године до 1929. године задржана је административна подјела Босне и Херцегвоине као и у вријеме Аустроугарске. Од 1922. године мјесто округа, уведене су области са 68 срезова.

Формирањем бановина, 1929. године тероторија Босне и Херцеговине подијељена је и њени дијелови припали су: врбаској, дринској, зетској и приморској бановини.

Зетској бановини додијељени су срезови: столачки, требињски, невесињски, билећки, гатачки, љубињски, фочански, и испоставе Чапљина и Калиновик. Наведена територијална подјела била је непромијењена до 1939. године, до формирања нове Савске бановине. Таква подјела била је до почетка рата 1941. године.

Између два сјетска рата извршена су два пописа становништва 1921. и 1931. године. Значајан утицај на развитак становништва Босне и Херцеговине били су велики губици становништва током Првог свјетског рата (1914-1918. године).

Послије Првог свејтског рата значајна су исељавања становништва у Војводину, Косово и Метохију, Санџак, Турску. Нарочито су била бројна исељавања православног и муслиманског становништва. Значајна су била и исељавања становништва у Сјеверну Америку, Њемачку, Аустрију, Белгију, Француску, Холандију, Велику Британију и друге развијене земље тог периода. Посебно мјесто заузима исељавање исељавање српског, као и хрватског становништва из крашких предјела Херцегвоине и западне Босне. Све те промјене и подјеле имале су директне утицаје на популациони развитак становништва Босне и Херцеговине, а тиме и тадашњег простора Фоче.

Према попису од 1921. године Фоча је као срез припадала округу Сарајево и имала је 35 583 становника, односно мање од Сарајево-град, Сарајева и Високог, а више до чајнича, Фојнице, Рогатице и Вишеграда. Редосљед броја становника по вјероисповијести се није промијенио, те су и даље најбројнији били Муслимани, затим Правосла