Nekad davno na Egzitu izgubim jarana. Pijani obojica raziđosmo se još na ulazu. Tražio sam ga više od sat vremena. Nema ga i naslonih se na ogradu iznad Dens arene.
Dole skoro prazno, jer je još rano i vidim jarana gdje sjedi na travi sa neko troje na kraju arene. Sletim i ja dole i pridružim im se. Cugamo i pričamo. Vidim i kod njih ko i kod nas dvojice sve ć i još krive usta ko retardirani, te zavrću šatrovački. Kontam, naši iz Sarajeva i upitah ih gdje su smješteni. A frajer će ko iz topa.
- U samom smo centru kod nekog žestokog Srbina, ali ljubazni su, nisu agresivni ko oni iz Republike Srpske.
Ostavih pivu i upitah ga.
- Odakle ste vi?
On se smijulji i kaže.
- Iz Zavidovića, jarane!
U tom čujem jarana.
- A jeste vi muslimani?
-Jesmo, jarane, Bošnjaci, zar niste i vi?
Usta jaran, uspravi se, razgiba vrat i onako krupan se protegnu, pa zgrabi onog što je sa njim pio za vrat i kaže.
-Dajte sad sve para što imate!
Oni mole da ih ne dira i ja mu govorim da ih popusti. A on kaže.
- Bolan 6 piva im platio i on priča o agresiji i još kaže da nismo mi ljubazni. Ma daj pare da te ne udavim!
Izvadiše novčanike i dadoše mu, a on uze za 6 piva koliko im je i platio, a ono ostalo zavinta u masu i dreknu.
- Evo para, evo ture iznenada!
Zasmija se ludački, pa dreknu na njih.
-Marš odavde, dok vas pošuto nisam!
Oni se pokupiše, a meni ih bi nešto žao, te jednom od tih jadnika dadoh 1000 dinara. A jaran mi reče.
- Dali bi i oni tebi u Zavidovićima al' nož pod vrat.
Pa se glasno nasmija, a i ja sa njim.
Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4
tрезвењаштво је пракса или залагање потпуне личне уздржљивости од алкохолних пића. Особа која практикује (и евентуално заговора) трезвењаштво назива се трезвењак (множина трезвењаци) или се једноставно каже да је трезвена.
Покрет трезвењака је први пут покренут у Престону, у Енглеској, почетком 19. века.[1] Друштво Темперанс је основана 1833. године од стране Џозефа Ливсеја који је постао вођа трезвењачкога покрета као аутор трезвењачке заклетве: Сагласни смо се да се уздржавамо од свих алкохолних пића опојнога квалитета, било да су але, портер, вино или жестине, осим ако нису лек.[2] У Србији први трезвењачки покрет (19. столеће) основао је Франсис Макензи, шкотски евангелиста и познати житељ Београда, који је издавао објекте (око данашње Макензијеве улице) само оним купцима који су били трезвењаци. Почетком следећег века, Милош Поповић основао Савез трезвене младежи.
Данас постоји велики број организација за умереност које промовишу трезвеност као врлину.[3] Најпознатији изјашњени трезвењаци у Србији су библијски фундаменталиста Мирољуб Петровић[4] и новинар Теша Тешановић[5].
Неки уобичајени разлози за одабир пута трезвењаштва могу бити. психолошки, религиозни, здравствени (лечени алкохоличари),[6] медицински, породични, филозофски, друштвени и политички. Некада може то бити и једноставно питање укуса или преференција. Трезвењаци када су у кафанама или кафићима, обично одбијају алкохолна пића и конзумирају безалкохолна пића као што су вода, воћни сокови, газирани сокови, чајеви, кафа или безалкохолна пића.
Већина трезвењачких организација такође захтева од својих чланова да не промовишу алкохолне производе.[7][8]
Многе хришћанске деноминације, као што су методисти и квекери, често се повезују с трезвењацима због њихове традиционално снажне подршке покретима умерености у пићу, али и покретима који забрањују алкохол. Бројне протестантске хришћанске деноминације забрањују конзумацију алкохола или препоручују неконзумирање алкохола, укључујући амише, војску спаса, суботаре и месијанске Јевреје. Многи припадници ових верских деноминација такође су дужни да се уздрже од продаје таквих производа. Месијански Јевреји тврде да се реч вино погрешно тумачи и да то није алкохолно пиће, већ свеже исцеђен сок од грожђа (јеврејски тирош). Познати српски месијански Јевреј Мирољуб Петровић истиче да је ово данашње вино у ствари покварени сок од грожђа, док је право библијско вино у ствари тирош.[4] Слично тврде и методисти.[9]
Лука Јеванђелиста је јасно забранио вино јер анђео који најављује рођење Јована Крститеља прориче
„Јер ће (Јован Крститељ) бити велики пред Господом и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје” (Лука 1, 13—15).
Јеванђелиста нам каже да Јован Крститељ никада није пио алкохол и да је практично био трезвењак. Међутим, у Јеванђељу од Јована, Исус Христос обећава да ће дати своје тело и крв, који ће дати вечни живот свима који га приме.[10] Исус каже:
„Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело (хљеб) Сина Човјечијега и не пијете крви (вино) његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће” (Јован 6, 53—55).
Православна црква, Католичка црква, Лутеранске цркве, Древноисточне цркве и Англиканска заједница захтевају вино у свом централном верском обреду евхаристије (свето причешће). Цркве у методистичкој традицији захтевају да се у тајни причешћа користи „чисти, непокварени сок од грожђа“.[9]
Уздржавање од алкохола је начело бројних религија, укључујући хиндуизам, сикизам, бахаи и џанизам.
Харам је термин за сва опојна средства која су забрањена у исламу.
Слично томе, једно од пет правила будизма је уздржавање од опојних супстанци које ремете мир и самоконтролу ума, али је формулисано као правило обуке које треба преузети добровољно, а не као заповест.
Доминик Кроној и Ричард де Висје објавили су истраживање у Психологија и здрављу у којем су проучавали стратегије које користе студенти који би желели да се одупру притиску вршњака да пију алкохол у неким приликама. Истраживање је наговестило да је мање вероватно да ће ученици поклекнути под притиском вршњака ако имају јака пријатељства с пријатељима који пију. Друштвене интеракције су у другом плану.[11]
Једна британска студија из 2015. године је показала да су млади тада били склонији трезвењаштву него њихови родитељи.[12]
Према Глобалноме извештају о алкохолу и здрављу, који је СЗО објавила 2011. године, скоро половина одрасле популације (45 насто) су доживотни апстиненти алкохола. Регион источнога Медитерана, који се састоји од муслихманских земаља на Блискоме истоку и северној Африци, далеко је регион са најнижом потрошњом алкохола на свету, како по глави становника.[13]
Malopre na ulici naiđem na neko dete kako plače, kaže nema šta da jede. Meni u momentu suza krene, jer shvatih da ni ja nemam šta da jebem. Shvatite DA JE NEPRISTOJNO I DŽUKAČKI postavljati pitanja:
- Što si smršao/la?
- Što si se ugojio/la?
- Kad ćeš da se udaš/ženiš?
- Koliko zarađuješ?
- Kad će bata? (ako imaš devojčicu)
- Kad će seka? (ako imaš dečaka)
Primitivno je, stvarno! Ne budite goveda! Ukapirajte više!
KAFANA 56
OSTALO 25
januar 783
februar 460
mart 1023
april 990
maj 1340
juni 1040
juli 888
avgust 1608
2021 MD- 7880
2022 MD 12 699
Da li su i vas američki filmovi naučili da:
-samo fine porodice voze volvo i to karavan
-nikada se automobili ne zakljucavaju,ali se otkljucavaju kada te juri serijski ubica
-da podrumi nikada nemaju svetlo
-da glavni osumnjičeni nije onaj na kojeg svi sumnjaju,vec prolaznik koji vas je pitao koliko je sati.
-da vanzemaljce jedino ameri mogu da pobede
- da je Rade Šerbedzija jedan zajebani rus
-da svi arapi govore "brigin tu mi agbar"
- da devojke u minicima i sandalama idu u vrleti planinske..
- da je njihov najslabiji sportista iz inata postao olimpijski rekorde
Comments (3)
Na listi dece masovnih ubica do 14 godina starosti, koja su za sobom ostavila najmanje četiri žrtve, dosad su se nalazila samo tri imena.
1) Kajl Alvud je 2019. ubio petoro članova svoje porodice kada je podmetnuo požar u kući u Ilinoisu, u SAD. U to vreme imao je samo 9 godina.
2) Endrju Golden (11) je u društvu saučesnika Mičela Džonsona (13) 1998. godine u srednjoj školi u Arkanzasu ubio četvoro učenika i jednog nastavnika, a još 10 ranio.
3) Brazilac Marselo Eduardo Bovo (13) je 2013. u Sao Paolu ubio četvoro ljudi, posle čega se ubio.
Na ovom spisku bi mogla da se nađe i Nemica Ida Šel (13), koja je davne 1907. ubila šest beba u Minhenu. Ipak, ona je ubijala u dužem vremenskom periodu, pa više spada u kategoriju serijskih ubica, nego masovnih.
Iako je svaki od ovih zločina bio užasan sam po sebi, svi oni po broju žrtava blede pred masakrom koji je u sredu počinio Kosta Kecmanović. Ovaj 13-godišnjak je ubio devetoro: sedam devojčica, jednog dečaka i jednu odraslu osobu, školskog čuvara.
Inače, poslednji masovni zločin ovih razmera koje je počinio neko bar približnog godišta kao Kecmanović, dogodio se pre čak 65 godina, u Sjedinjenim Državama.
Te 1968. godine je devojčica Karil En Fugejt, u trenutku zločina godinu starija od Koste Kecmanovića, sa ubicom Čarlsom Starkvederom (19) u krvavom pohodu ubila 11 ljudi. Posle hapšenja je postala najmlađa žena u istoriji SAD kojoj je suđeno i koja je osuđena za najteži oblik ubistva. Osuđena je na doživotnu robiju, ali je izašla na uslovnu slobodu 1976. godine.
pak, i ovaj jezivi zločin ne može da se uporedi sa jučerašnjim masakrom u Beogradu, jer su ga zajedno počinile dve osobe, dok je Kecmanović sve isplanirao, organizovao i sproveo sam.
Ako se u obzir uzmu i druge masovne ubice stare od 14 do 18 godina, koje srpski zakon vodi pod kategorijom maloletnika, Kecmanović je i na toj listi jedan od najsurovijih.
Više osoba od Kecmanovića ubio je 2009. godine Tim Krečmer (17), kada je pucnjava u srednjoj školi u Nemačkoj okončana sa 16 žrtava. Napadač Krečmer se ubio, a oružje je takođe bio uzeo od oca, kao i Kecmanović.
Jedan od onih koji takođe više spadaju u kategoriju serijskih ubica bio je Huan Fernando Hermosa Suarez iz Ekvadora, poznat kao Ninjo del Teror. Suarez je sa 15 godina osnovao bandu koja je za samo četiri meseca ubila 8 taksista, 11 pripadnika gej populacije, jednog kamiondžiju, njegovog poznanika i još dve žrtve. Ukupno 22 osobe.
Džefri Džejms Vajz (16) je bio učenik srednje škole Red Lejk u Minesoti, u SAD. On je 2005. ubio svog dedu i dedinog saputnika, pre nego što je otišao u srednju školu i ubio još sedmoro ljudi, ukupno devetoro. Posle zločina se ubio.
Erik Borel (16) je bio srednjoškolac koji je 1999. ubio svoju porodicu, a posle toga još 12 osoba u jednom selu u Francuskoj. Iza sebe je ostavio ukupno 15 žrtava. I on se posle zločina ubio.
Svima su nam u sećanju i masovna ubistva u školama u Sjedinjenim Državama. Ipak, medijski najpraćenija među njima počinile su punoletne osobe. U Kolumbajnu se radilo o dvojici 18-godišnjakinja, dok je masakr u osnovnoj školi u Sendi Huku počinio 20-godišnji napadač.
rema srpskom zakonu, dete koji nema punih 14 godina starosti nije krivično odgovorno bez obzira na težinu zločina i broj žrtava, što je upravo slučaj i u ovom masakru. Da ima 14 godina, Kecmanović bi u najgorem slučaju po njega mogao da bude poslat u vaspitno-popravni dom. Ali pošto ima samo 13, sinoć je predat radnicima Centra za socijalni rad.
Dakle, srpski zakon podvlači crtu na 14 godina. Svi mlađi od toga spadaju u kategoriju dece, dok se oni od 14 do 18 godina smatraju maloletnicima. Kosta Kecmanović pravno spada u kategoriju deteta i to onog, na žalost, koje je od juče najsuroviji masovni ubica u svetskoj istoriji.
https://www.facebook.com/memories/?source=shared_feed_story
Време је и за другу кандидаткињу на избору за "НАЈБОЉУ ДОМАЋИЦУ МЕЂУ МЛАДИМ СРПСКИМ ПЕВАЉКАМА :::
Марина Пезеровић ЗЕРА ⚡
Место: Аустрија
Порекло родитеља: Нови Сад
Година рођења: 2001
Занимање пре музике: конобарица
Римски гена: од 50% до 75%
*Опште је познато да су наши ромљани окупирали Аустрију одавно, плус црна плус певачица
Боја косе: углавном црна
Музика: комбинација крими јужног ветра и били елиш депа са елементима црног церака, генерално испадне по нека добра али зато има такви промашаја од песме да је страшно шта наши клинци слушају
Иначе популарно стекла у јако јако кратком временском периоду бквлн после прве песме
Краћи текс: " КОЈИ ЈЕ ТО САТ, ЗНАМ ДА ЈЕ СКУП АЛ' НА ЊЕМУ ВРЕМЕ КАСНИ"
Дужи текст:
Gori Beograd, tako i preko
Gori svaki klub
I taj tvoj BMW, zarađen teško
Vraća se na jug
A tebi leče rane te pijane noći
Konobar, dok ne svane, piće neka toči
Popiješ ti za veče sve što zaradiš
Čulo se kô kalaši da ti budala si
Силикони авиони: само хијалуронске усне у народу познатије као мајмунске или ти неко каже и курвањске
Изглед: ништа посебно али нагласак
