kulajim.blog.rs

Kad sam živio i držao kafe-piceriju u Beogradu, neke 2002 i 2003 godine, pa mi ušao jedan, te počeo držat slovo o evropskim vrednostima, istjerao sam ga s noge na nogu, bez da plati što je popio i pojeo. Kad je došao drugi i rekao mi da smo mi u Bosni za njega svi isti, pa bili Srbi, muslimani, ili Hrvati, pljunuo sam ga po sred face i stresao ga ko sijalicu. Prjetio mi policijom, ali kad sam mu rekao, da ako je dovede onda ću saznat s kim živi i o jadu zabavit i njega i sve njegove, odustao je. Trećeg nisam dočekao, jer vidio sam da bi ako ostanem sve što zaradim dao za kazne zbog takvih nakaza, a i brat je otišao kući pošto je završio faks, a samom mi je i Beograd bio pust. Otišao sam preko Drine, a u tom dobu kod nas takvih nije bilo. Sad ih ima u jako malom broju, ali narod se od njih sklanja i odnosi se prema njima kao prema šugavom psetu. Nisam nikakav kabadahija i nasilnik, ali ovakve stvari ne trpim. Te mi nikako nije jasno da se ovako nešto može desiti u Beogradu, a da ih niko ne nalupa. U životu sam bar desetak kazni platio i sve su bile jer sam nekog pljunuo, ošamario i nogom nabio, jer je lajao na moj narod, na stradanja, ili nas izbjeglice. I dan danas se ne bi mislio, iako ne radim, ali bi pozajmio i sa velikim zadovoljstvom platio kaznu, ali bi debila o jadu zabavio.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4