kulajim.blog.rs

Велики број колико-толико богобојажљивих становника тога града у једном моменту почео је масовно да напушта градић укрцавајући се на бродове. Чак се и број бродова повећао јер је доста људи жељело да иде, а није било мјеста. У разговору док су пловили су дошли до тога да су сви задњих дана до одласка имали страшне кошмаре.

8. маја 1902. године дошло је до вулканске ерупције јаке као 200 атомских бомби. Оно по чему је ова вулканска ерупција посебна је то што експлозија није отишла вертикално како то иначе код свих вулкана бива већ директно кроз страну брда у правцу градића. Убила је више од 30 000 становника тог градића. Преживио је само један осуђеник на смрт у затвору, кажу сачували га дебели камени зидови затвора. Посљедња тура оних који су бјежали испловила је тај дан и кад су по искрцавању сазнали за ерупцију, то је полијегало да кука и цвили јер су се чудом Божијим избавили страшне казне.

Елем, европска штампа је веома срамежљиво о овоме извјестила: Дошло до најјаче ерупције вулкана у посљедњих 200 година. Многи нису никако. Наравно, да би се избјегло побуђивање Страха Божијега у народу и покајања. И ко зна да ли би се о томе ишта и пренијело до наших дана да није било тих који су побјегли.