kulajim.blog.rs

... Kad sam bio mladji, pa se vratim sa mora i moji me dozovu u dnevnu sobu kao da im pričam kako je bilo i kako sam se proveo... Da li su roditelji generalno gledano realni? Zamislite da im stvarno kažem kako je bilo i šta sam radio na moru, odrekli bi me se preko novina... Uvek se razgovor završavao sa - bilo je OK, što manje detalja, to manja glavobolja za njih ... I uvek je bila misterija kako to nemam slike... Kao pogledaj koleginicinu ćerku, ona izbacila 650 slika na fejsbuk, a ti imaš sliku flaše vinjaka i urolanih novčanica od po 10eur... I šta ja da kažem na to? Majka je starijeg kova pa ne shvata kako je to letovanje proteklo, jbg, nisam ko ćerka od koleginice, beach bar, zezanje na vodi, egzotični crnci, neboplavo more i zlatne beskrajne plaže... Iz Sutomora si teško takve slike mogao da doneseš gajbi.. Eventualno sliku pijanog Ivana Gavrilovića ako ga uvatiš kako spava za stolom u Maloj Sozini , ili sliku mrtvog galeba kojeg je talas izbacio na obalu... A ne ko sada, svi odu negde na more pa na svakih pola sata nas obaveštavaju - kupam se tu, kupam se tamo, evo me ovde, gori Grčka, ček in, tagovanje, tugujem za domovinom ( a otišla / otišao sam preključe), kokteli, lubenice, pušenje kurca random likovima sa plaže itd... Jebeš ti taj odmor na kome potrošiš 50% vremena objavljivajući na fejsbuku gde si i šta radiš... Posle pravog mora nisi u stanju da se javiš bližnjima ni 10 dana nakon što se putovanje završi... Sve ostalo je sviranje kurcu... Stoga, roditelji ne moraju da znaju šta ste radili ovog leta ...