01/17,2023
c
ПОЖЕЛИ ЖЕЉУ НА БОГОЈАВЉЕНСКУ НОЋ И ОНА ЋЕ СЕ ИСПУНИТИ!!!!
Вјероватно виђате овакве и сличне наслове по новинама и друштвеним мрежама. Наведено вјеровање нема никакав основ у хришћанству.
Уколико нешто желимо, ми се трудимо да до остварења те жеље дође и за то се молимо Богу. За остварење наших жеља је потребан наш напор и Божија помоћ, а прије свега потребно је да је оно што желимо на наше добро и на добро наших ближњих.
Бог није бунар жеља. Уколико га тако доживљавамо наша вера је слаба. Неће нам ништа сâмо од себе пасти са неба. Бог свакако дарује људе многим добрима иако они то и не заслужују, али поуздати се у „моћ“ датума и у моћ наше личне жеље, а независно од воље Божије, то је више сујеверје но православна вјера. Зато истичемо „да буде воља Твоја“ и следујемо Христовој молитви „али не како ја хоћу, него Ти како хоћеш“(Мт.26,39).
Не постоје „некрштени дани“. Смијешна је и сама помисао да ће дјевојке у отвореним небесима угледати, као у теофанији, лик онога за кога ће се удати. Не треба да памтимо сан који смо сањали на богојављенску ноћ. Тешко да нам је тај сан Бог послао.
Шта јесу православни обичаји?
Раније су особе које су се спремале (оглашени) биле крштене на данашњи дан, да би се сутра, на Богојављење, причестиле. Пливање за Часни Крст, иако скорашња пракса код нас, не одржава се да би срећа пратила цијеле године онога који први доплива до Крста. Пливање подсјећа на прве хришћане крштене у рекама, језерима, итд. Пливање је и мали приказ хришћанског подвига. За крст је потребна храброст и спремност, одважност и способност, љубав и пожртвовање. Сви хришћани – кростоносци треба да помјерају своје граница ка Горе. Зато је непримјерно да у пливању за Часни Крст учествују особе које не увиђају важност и симболику тог дјела.
Освећену воду користимо у случају тјелесних или духовних болова, уз чврсту вјеру и молитву. Ни света вода не дјелује механички и магијски. Христос је за време Свог живота често исцјељивао и говорио: „Вјера твоја спасла те је“, или питао: „Вјерујеш ли?“. На жалост, свједоци смо погрешног схватања ове светиње, па имамо случајеве да људи узимају велике количине воде као лијек који дјелује независно од њихове вјере и живота. Да не помињемо оне који узимају свету воду да би им неко други у њој „бајао“. Боље да је ни не узимају.
Не чекајмо поноћ 18. јануара да „отвореним“ небесима кажемо своју жељу, рецимо своје жеље Богу кад год и Он ће нас у сваком трену чути и одговорити у мјери наше вјере и труда, а по Својој премудрости и љубави.
Не гурајмо се и не понашајмо неприлично док свештеници деле освећену воду јер нас не спашава вода, но Бог, по Својојм милости и по нашој вјери и љубави.
И прославимо Тројичног Бога у радости наступајућих празникâ.
Радујмо се јер Бог се јавио и јавља се људима у свој пуноћи својој давши нам себе рекавши
Узмите и пијте ово је крв моја једите од овога хљеба ово је тјело моје…
Ту је Бог јавља се нон-стоп непрекидно, ближе него што мислимо… ту је а не видимо Га…