01/22,2022
7880 48.5 The Wanderer (1994)
KAFANA 172
DORUČAK 88
OSTALO 268
NEDELJKOVĆ 100
resenje 137
cipelice 175
MOBITEL 419
APRIL 630
MART610
MAJ 1120 (registracija)
JUNI 708
juli 794
avgust 912
SEPTEMBAR 842
oktobar 987
NOVEMBAR 572
decembar 705
2021 MD- 7880
01/20,2022
istorija
01/20,2022
zv vvv 2021 MD- 7880
01/20,2022
zvezda sampio
01/20,2022
bari
01/10,2022
USRANI ĐŠINĐIĆ
01/10,2022
MI SMO ZA BOSNU RUSIJA
01/10,2022
POTPIŠI ALIJA
01/10,2022
DEJTON
Добро се сјећам тог 21.11.1995. Зове ме мајка са прозора и каже: ''Рат је завршен, потписан је мир''. Подигох обје руке од неке радости. А онда мама рече: ''Ми морамо да се селимо. Сарајево је читаво припало њима''. Свог ме окамени та вјест и обузе ме неки бјес и рекох: ''Ма дај, како то може, па нису нам рова могли узети, ко то може потписати и какав је то крај рата'' ? Стара слеже раменима, у очима јој сузе и само се окрену и оде у стан. Данас, 23 године послије, далеко од тих родних крајева сједим и размишљам, о нама сарајевским Србима, о том дану у којем се заврши рат. Размишљам о нама, које су растјерали на све стране свјета. Нама, који смо истрпили све страхоте рата и који смо показали надљудску храброст и трпљење. Све што знам да смо се борили као лавови и то сви, мушкарци и жене, старци и дјеца. Били смо као једно и уједно то ми је најљепша успомена на рат, то наше јединство. Данас о тим временима више нико и не говори. Данас смо разбацани на све стране свјета и потпуно заборављени, а о нашем херојству историја другачије говори. Од апсолутних побједника, постали смо губитници, од хероја правили су џелате, а нашу жртву и прољевену крв, сви су заборавили. Данас нема граната, бровнинга, снајпера, данас сви умиремо тихо и лагано, као све на овом свијету што живи без корјена и без сунца родног краја.