Published on 01/10,2022
Све то сам писао, не што сам паметан или не дај Боже видовит. Писао сам, јер знам како невоље долазе.Једноставно их осјетим. Оне од бјеса долазе, а сви смо скоро бјесни. И мени је сваки бјес на нос скочио, па га лако познам. Не треба вала ни неког знања и школе, па да човјек позна и да овај систем неће још дуго потрајат. Види и слијеп, да ови што су скоро све паре њихове неће више ни ово цркавице да нам дају. Хоће све себи, уз душу приде, јер ни купит, ни продат, без да вас пелцују нећете моћи. А људи су данас глупи од удобности и довољно им је обећати ту удобност, да на све пристану. Те исто тако изазваће хаос, ако им укинеш ту удобност. Гледамо то ових дана на екранима и то широм свијета. То прво јутро кад је ово срање почело, све што сам написао, прије тога сам у кафани истрокељао и то тако, да смо се сви данима смијали. Они, који ме познају, знају на шта то личи. Нисам написао, а то јутро сам тврдио, да ћемо ми Срби у свему овоме релативно добро прочи. Јер смо баш у те дане сву српску земљу освјештали тамјаном, те држали молебене и ишли на литије. Једноставно, намјестило нам се, ко би због невоља у Црној Гори, у којој онај ђавољи окот годинама вјерни народ за уши тегли. Тада нам је пуно народа прогледало и још су им очи отворене. И не брините се, неће то све брзо, развуче се на пар година. Посље тога нек нам је Бог на помоћи, јер вјероватно ће први слободни избори на којима ће свијет непојамника изабрат. Једино што не знам, хоће ли нам тај доњет удобност или неудобност, од које ћемо до дна пропаст. Од тог дана сам можда о овим стварим још који дан мислио и нисам више. Али, ето, вечерас ми се лапрда, а нисам у кафани, па овдје лупетам на глас оно што мислим.