YPP

 

https://advokat-prnjavorac.com/zakoni/Zakon_o_parnicnom_postupku_RS_Integral.pdf

Ми смо у Српској голоруки послије рата бранили Ратка и Радована од оних НАТО-злотвора.
Овима у Црној Гори након мало више од годину послије прве српске побједе без крви, Шиптар премијер.
Српска је ентитет, а ЦГ је држава.
Они су НАТО-пакт, ми постојимо док се у Русију надамо.
Нама пријети читав свијет, а њих јебе ко стигне.
Нека, треба бит стрпљив, треба још мало сачекат, па овом нашем ентитету придодат државу.
Сачекат фино, да Путин у Кијев ушета и одмах сутра пустит Фочаке да на Цетиње ушетају.
Остали се Срби не морају мјешат, довољна је Фоча да слободу у ЦГ донесе.
Да оно усташа подаве голим рукама, а овог малог НАТО-јебача грађански опрједјељених коза отпалих од стада, у Фочу довести да забавља гологуз по затвору.
А онда створит јаку Српску од Новог Града до Улциња.
Зато гази Владимире не остављај камен на камену и пожури.
Јер поред твораца идеје Српског Свијета што причају, о градњи фабрике електричних аутомобила, нас Срба нестаје више, већ под Турцима.

SARAJEVO

Током опсаде Сарајева 1993, с осталим логорашима, копали сте Тунел спаса, касније коришћен за снабдевање бошњачких снага храном и оружјем. Колико српских живота је коштала тада најстроже чувана тајна Армије БиХ?
Тунел Д-Б су са западне стране у дужини од 100 метара копали логораши Силоса и Храснице, као и припадници Радног вода, опет Срби. Девет мјесеци сам копао траншеје, заштитне прстенове око Тунела Д-Б. Ми логораши ископали смо 100 метара тунела са западне стране. На том дијелу ратишта погинуло је много логораша и Срба из Радног вода. Игром случаја или Божјом промишљу, свједок сам који говори. Око мене су убијани моји другови, пријатељи, рођаци. Стријељани су Славиша Капетина, Ранко Варагић и Милан Крстић, с леђа убијени Војо Шувајло и Слободан Крстић звани Мишо. Горан Андрић је погођен гелером минобацачке гранате, умро је на лицу мјеста. Хватајући га испод пазуха, упала ми је шака десне руке у његова, испод пазуха, подерана ребра. Војо је издисао, дозивајући мајку а смртно рањени Мишо, нама, остављао у аманет да му поздравимо синове: Ђорђа, Страхињу, Милоша и Лазара!
Тунел је данас туристичка атракција Сарајева. Да ли је истина да је Бакир обилазио радове?
Тунел је закопан у ноћи 23/24. априла 1993, након стријељања тројице логораша из Силоса. Дан раније се десило бјекство наших логораша, испитивани смо и мучени, али нико није проговарао. У таквој шутњи, док су ноћу испитивали мене и остале, прозвали су четворицу логораша, Кривић Славишу, Столицу Јову, Боровић Данила и Љујић Драгомира. Након неколико дана кренули смо сви заједно на копање Тунела спаса како су га звали. Причао ми је Столица Јово да је одређивању правца копања присутан био један висок, танковијаст човјек, риђе косе. Полицајци који су се комешали око њега звали су га Жути. Жути је бацао каменчиће на логораше, на себи је имао маскирни панцир и бијеле адидас патике с видљиве три црне црте. Убрзо је отишао а војска ко војска се хвалила да је с њима био Бакир Изетбеговић. Лажу да је Бакир био у трезору. А то да ће направити атракцију од Тунела, већ јесу. Туристима неко мора да објасни да газе по српској крви.
У ком тренутку схватате да слобода није тек илузија, да излаз постоји?
Савиндан 1996. Стражари државног концентрационог логора Силос наредили су да спремимо Унпрофорове деке с наших кревета а кревете да сложимо једне на друге. Цијелу седмицу понављали смо ову радњу. Нас четрдесет двојица, као путници на станици, чекамо превоз а превоз касни. Нервозно ишчекујемо и ослушкујемо да ли ћемо испред зидина Силоса зачути звук мотора. Једни стрепе од могућности погубљења јер све вријеме су нас упозоравали да док се не нађу хаџићки муслимани, нама нема слободе. Остаћемо у логору до смрти! На Богојављење су размјенили групу од 98 силоских логораша. Препричавали су нам стражари који су се наслађивали нашим мукама: „У Хаџићима весеље је трајало цијелу ноћ. Небо изнад Хаџића је било освјетљено свијетлећим мецима, Пјесма се чула до Ормања“, где је била линија фронта. Припадао сам групи логораша који су вјеровали у слободу.
Распуштање логора Силос и долазак српских логораша Унпрофоровим камионима у Лукавицу, тог 27. јанура 1996, забележиле су сарајевске камере. Како објашњавате да на снимцима није било жена?
У Силосу је по мојој евиденцији било 15 жена. Било је и оних које су довођене на престрашивање као врста притиска због распродаје имовине или одласка у етничко чишћење. Сећам се када су одвели Радојку Пандуревић у фризерски салон и наговорили је да раније оде на размјену. Предсједник комисије за размјену, ратни злочинац Амор Машовић је уз помоћ Унпрофора одвезао Раду у Хаџиће, директно мајци на Мишевиће, село поред Хаџића. Можда Амор није дозволио да се жена која је провела 1.338 дана у ДКЛ „Силос“ труцка на каросерији теретног камиона!? Радојкина пратиља кроз све вријеме заточеништва Боса Алексић није хтјела оставити братића Новицу Алексића. Амор Машовић није губио вријеме, Босу је „ријешио“ на други начин. Сутрадан су нас у логору прозивали по абецеди. Био сам међу посљедњима, постројени у врсту су стајали безбједњаци АБиХ, управници и стражари. „Идите, идите, ово је само прво полувријеме“, чуло се добацивање иза нас. У поподневним сатима, преко планине Игман, стигли смо на обронке сарајевског поља. Зауставили су нас у Главодолини, селу испред Храснице. Угледали смо ладу ниву бордо боје са ознаком Црвеног крста. Стигао је Амор Машовић, да сакрије ратни злочин. Оно што није урадио јуче, морао је данас! Киднаповао је Босу и њеног братића Новицу и директно их одвезао на Српску Илиџу. Камере нису забиљежиле, захваљујући Амору Машовићу, постојање жена, логораша.
Неколико година касније селите се у Аустралију и оснивате Удружење које ће настојати да сведочи о страдањима у БиХ. Колико је преживелих логораша, чланова ове организације?
У Аустралију сам допутовао почетком децембра 1997. Убрзо се снашао, најео и напио. Сваки дан за мене је био исти, радио сам и живио носећи слике из логора. У Аустралију се само из ДКЛ „Силос“ уселило 127 логораша и њихових фамилија. У Сиднеју нас је било преко 30. На једном логорашком крштењу код фамилије Голуб родила се идеја да оснујемо логорашку организацију. Држава Аустралија је препознала наша настојања, одобрила нам регистрацију и поред тога додијелила статус „черити“ организације, што је значило да за наш рад нисмо дужни платити порез држави. Наша организација носи назив The Association of Serbian Victims of the Bosnian Civil War 1992/1996, Australia, INC. Нашим дјеловањем постали смо познати широм српске дијаспоре у Аустралији. Организовали смо безброј хуманитарних акција за наше болесне у отаџбини, за дјецу погинулих бораца, донирали монтажну фискултурну салу за СШ „28. јуни“ у Источном Сарајеву, купили стан у Скеланима за фамилију Јаковљевић. Највећи наш допринос је у ширењу истине о грађанском рату у БиХ.
Како је у случају ратних злочина над Србима у Сарајеву вођено двојно књиговодство? Зашто починиоци никада нису на ваљани начин процесуирани пред судовима у БиХ?
Умрежен систем правосуђа БиХ штити командну одговорност и муслимански удружени злочиначки подухват. Ако је неко претекао, а знао много и игром случаја се појавио као свједок у судским процесима гдје су били оптужени муслимански војни и политички кадрови – напрасно је завршавао у сарајевској болници „Кошево“, одакле није било повратка. Нико никада неће сазнати колико је Срба убијено у граду и око града Сарајева. У Храсници је 1992. остало око 350 Срба. Цијеним да их је убијена трећина и сматрам да је тај локалитет највеће стратиште српског народа, узимајући у обзир површину територије и број српског становништва. Нажалост, ни тај мали локалитет ми нисмо успјели истражити и евидентирати. Зашто?
Вашу књигу „1355 дана“ Светигора ће одштампати под насловом „Сарајевски Аушвиц“. Да ли можемо рећи да је рат у БиХ нови Магнум кримен почињен над српским народом?
Доласком у Аустралију, гдје сам се најео и напио, био сам свјестан да морам нешто вратити Њему, Богу драгом који ме је спасао, рећи истину и освијетлити све мртве а поготово оне који остадоше иза мене. Године 2013. написао сам књигу „1335 дана“. То је моја судбина свједока злочина који се и данас крије од поштених муслимана и необавјештених Срба. Задовољан критиком, осоколио сам се и ту исту књигу објавио на енглеском језику. Приликом посјете 2016. сада већ покојних патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија нашој парохији Светог Николе у Блектауну, пружи ми се прилика да дарујем митрополита својом књигом. У кратком разговору, подстакнут првом реченицом владике Његоша, „свак је рођен да по једном умре, част и брука живе до века“, обећа ми да ће је читати у авиону за Београд. И, тако, нареди митрополит својима у Светигори да штампају књигу под насловом „Сарајевски Аушвиц“.
Касније објављујете и другу књигу сећања. Зашто „Јован зове Зијада“?
Прича иде овако. Млади војник Радивој Шавија из села Доња Трамошња (Сански Мост) служио је 1983. године војни рок у Пазарићу надомак Сарајева. Ту упознаје Низаму Амзовски и жени се. Пред рат, игром судбине, дошао је у наш крај, радио и сналазио се за кору хљеба. Био је резервиста у касарни ЈНА у Зовику. Врбовали су га и он је за муслиманске сепаратисте износио наоружање. Његова лојалност није била довољна, па га затварају заједно са осталим Србима у логоре Силос, ОШ „9. мај“ и у Крупљанску ријеку. Одласком на принудни рад, на планину Игман код Зулфикара Алишпаге, наш Радивој прелази у њихову војску.
Због необављеног посла и криминалних радњи, војска Зулфикара га касапи на дијелове и тијело разбацују по планини Игман. Дјецу Данијелу и Јована одводе у пазарићку касарну, гдје дочекују крај рата. У рату је погинуо Зијад Амзовски, Јованов даиџа, што фамилија користи и „влашчету“ мијења име. Јован постаде Зијад! Да би се АБиХ представила као мултикултурална, испред „опћине“ Хаџићи су поставили видео-бим. Поред двојице српских шехида, Чеде Домуза, Срете Лојанице, врти се и слика Радивоја Шавије!? Тако се сакрива злочин и образује младеж. Они су га убили, они му почаст одали. Зато мој Јован зове Зијада.
У књизи „Јован зове Зијада“ посебно место припада Мустафи Пинтоли. Чиме је овај доктор с друге линије фронта задужио српске логораше?
Доктор Пинтол, свршени дипломац медицинског факултета, истакао се спасавајући Драгана Васића, једанаестогодишњег дјечака који је с фамилијом кренуо ка Трнову те 1992. године. Муслимани су побили цијелу групу, а он је захваљујући доктору Пинтолу остао жив. Први логораш који је дошао до доктора је Владимир Крстић. Када га је видјео, доктор се чудио како тако мршав младић од 18 година може радити тешке послове. Дао му је неколико кутија чоколина. Остали логораши повријеђени од батина такође су тражили поштеду. Доктор им је давао потврде и налоге властима да се рањени логораши врате у матични логор. Спасио је десет логораша који су враћени с планине Игман. Почетком марта 1993. године доктор је отишао на састанак с Алијом, са захтјевом да добије новац како би могао опремити амбуланту моторним возилом и осталим пријеко потребним стварима. Није се вратио. Прича кружи да је добио новац, али да није успио прећи аеродромску писту. Од тада на Игману нико није издавао поштеде или налоге за враћање у матични логор.
Међународни Црвени крст и припадници УН били су упознати са стањем у сарајевским логорима. Да ли би њихова сведочења ставила тачку на спорења о величини злочина почињеног над Србима?
Нико не зна, или мало њих зна, да делегати Међународног Црвеног крста имају обавезу шутње у трајању од 70 година. Зато никада нисте чули у неком судском процесу да се појавио МЦК. Није дозвољено. Али њихова улога је огромна. Спасили су нас сигурне смрти. Донијели су нам храну, ланч-пакете и конзерве месног нареска. Обукли и обезбједили нам сапун, калодонт, четкице и бријаче. Поврх свега донијели по кутију цигара. А колики значај има порука уручена од најмилијих, путем Црвеног крста? Нико не зна и боље да не знате. У борби око вођења и контроле судског процеса „Мустафа Ђелиловић и други“ пред Судом БиХ помоћ сам потражио од Марка де Перота, човјека који је ушао у зидине Силоса и извршио регистрацију затворених. Нашао сам га у Женеви на неким другим одговорнијим пословима. Рекао сам му ко сам и да се познајемо. Тражио сам помоћ око судског вођења процеса. Није био у могућности помоћи. Ћаскали смо о мојој књизи, када је он изразио жељу да је има. Бранио сам се да је књига на ћирилици. Одговорио је – моја Лана

STRADANJE SRBA U SARAJEVU 1992

Сведочење о зверствима почињеним над Србима у БиХ – зашто је истина о сарајевским логорима дуго чувана тајна?
Током рата у БиХ само у Сарајеву постојало је 211 логора и места заточења, убијено је око 3.000 српских цивила, а 1.700 тешко рањено, стоји у недавно објављеном извештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. Ови злочини никада нису оквалификовани као ратни или као злочини против човечности и геноцидна дела. У злогласном сарајевском мучилишту за Србе, логору Силос, Ђорђо Шувајло је провео 1355 дана. Много касније, своја сећања забележиће у књигама „1355 дана“ и „Јован зове Зијада“. С њим разговарамо о убијеним и отетим Србима, систему логора који је успоставила муслиманска власт на територији Сарајева, те судбини логораша од којих су неки опасани експлозивом ТНТ слати на српске бункере. Само у Аустралију, где се одселио 1997, избегло је 127 логораша из логора Силос. Они су данас живи чувари сећања на једну од најстрашнијих страница последњег рата на простору бивше Југославије.
Ваше књиге потресна су сведочанства о страдању Срба у Тарчину и на Игману. Да ли се рат који су обележила најстрашнија зверства могао наслутити?
Сматрам, већинско муслиманско живље није било спремно да на тако бестијалан, злочиначки начин врши убијање, протјеривање и етничко чишћење дојучерашњих комшија. Парамилитарне групе имале су обавезу застрашити своје становништво и припремити га за борбу против Срба. Такође, сматрам да је поред Алијине Исламске декларације припрема за самосталност БиХ отпочела са ЗОИ ’84. Тих година, користећи благонаклоност власти, дошло је до масовног насељавања Србијанаца исламске вјероисповјести у Сарајево и предграђа Сарајева. Биле су то илегалне насеобине у којима су живјеле „Санџаклије“. Они ће бити главна снага у припреми и вођењу рата. Организовани под командом Зулфе Алића, Новопазарца који је себи надјенуо ратно име Зулфикар, имали су одријешене руке. Логораши на планини Игман управо су од ове јединице АБиХ доживјели силовање и сексуално иживљавање дршком од метле, сијечење уха, боцкање ножем, шамарање војничком чизмом, паљење косе, испијање табаско соса, играње руског рулета, затрпавање тијела у снијег, ношење војника четвороношке, прање прљавих женских гаћа, батине летвама, ланцима, кундацима, ногама и рукама да не говоримо… Нису Срби залуд напустили сарајевска огњишта, изгубљена Дејтонским мировним споразумом, и упутили се на територију Републике Српске. Иза себе су оставили куће и имања а из гробова понијели своје мртве погинуле у овом отаџбинском рату.
Како објашњавате чињеницу да су Алијини логори били размештени у местима одакле су у време Другог светског рата Срби одвођени у Јасеновац? Која је то унутрашња линија злочина?
Није случајно што су логори размештени у Храсници, Игману, Тарчину, Коњицу, Челебићима и Чапљини. Те 1992. године Изетбеговић нам је донео Јасеновац на кућни праг. Само на територији општине Хаџић, која припада Сарајеву, нове муслиманске власти су формирале три логора за мушкарце, дјецу и десетине жена српског поријекла. Раздаљина између логора била је мања од 15 километара. Поред државног концентрационог логора Силос у Тарчину, формиран је и логор у Пазарићу у Основној школи „9. мај“, а подно Игумана и Бјелашнице у августу исте 1992. и логор Крупљанска ријека. Укључујући жене и малолетна лица, укупно смо именом и презименом набројали преко 650 заточених Срба у овим логорима.
Сећам се, прву календарску годину у концентрационом логору Силос Срби нису могли замислити ни у најцрњим предвиђањима. Један начин мучења, нечовјечан и нехуман, оставиће траг заувек. Глад. Мучили су нас глађу. Хранили су нас једним парчетом хлеба не већим од пакле цигарета и то је било следовање за 24 сата. Затвореници нису имали велику нужду по 60 дана. Један од њих, сећам се, пријавио се да носи канту како би искористио прилику да оде до пољског чучавца који су затворске власти направиле надомак логора. Док врши нужду, постаје му јасно да је из њега изашло дебело црево. Панично покушава да га врати назад док стражар виче: „Излази“.
Да ли је морало да прође толико година да би се сазнала истина о раду, како кажете, последњих концентрационих логора на тлу Европе?
Више од стотину логора за Србе у Сарајеву је током рата било у приватним кућама, вртићима, командама и подрумима, а Међународни Црвени крст их је регистровао тек можда двадесетак. Такође, крајем децембра 1992. неки логораши су пребацивани у Крупљанску ријеку а затим нерегистровани од стране МЦК враћани у Силос. План је био да регистроване чији број су попунили нови, нерегистровани логораши пошаљу на отворену линију фронта како би послужили као живи зид. Ови људи су кориштени за најтеже физичке послове и копање ровова на првим борбеним линијама. Логораши су били и радна снага која је морала спровести наредбу официра АБиХ Јована Дивљака о формирању линије фронта на планини Стуник, кота 992. Био је то тежак посао. Посрнуле логораше ударали су по леђима кундацима аутоматске пушке, сочно псујући од мајке „ћетнићке“ до Радована, Моме и Биљане. На списку псованих увек је било и име новинара Риста Ђога кога су били „жедни“. Није ни то било довољно. На крају су дошли на монструозну идеју да за логораше вјежу експлозив ТНТ и пошаљу их на српске бункере.

zemljotres

sta prvo treba uradit kad bude zemljotres ?
Pra prvo treba u frizider komad mesa u dzep da te cuko prvog nadje u rusevinama

zvezda

Тата, за кога ти навијаш?
- За Партизан сине.
- А је л' Партизан бољи од Црвене звезде?
- Јесте, наравно сине.
- Значи Партизан има више титула, је л' да тата???
- Овај, па, не баш, Звезда има 30, а Партизан 27 титуле.
- Али ми смо старији од њих, зар не, тата?
- Заправо, Звезда је основана прва, па тек онда Партизан.
- Али Партизан их је више пута победио у дербијима, је л' да, тата?
- Уствари, не, Звезда има више победа у дербијима, и дали су нам више голова.
- Али већина Срба ипак навија за Партизан, зар не тата?
- Па, сине, по свим статистикама, за Звезду навија око 55% становништва, а за Партизан око 31%.
- Значи, Звезда има више титула, више победа у дербијима и за њу навија више становника. Али, ми сигурно имамо већи стадион, је л' да тата?
- Па не, Маракана прима око 54000 гледалаца, а ЈНА око 32000. Али ми смо сада освојили пет дуплих круна.
- А је л' Звезда нема ниједну дуплу круну?
- Па не, уствари има их десет. Видиш, они су освојили 24 купа, а ми 16.
- Али они никада нису направили неки велики успех у иностранству, зар не тата?
- Па, пре двадесет осам година су били прваци Европе и света, и имали су још неколико трофеја.
- А да ли смо ми били прваци Европе и света, тата?
- Нисмо сине, никада. Мада смо играли у финалу, пре неких 50 година.
- Али ипак су наши навијачи бољи, је л' да, тата? - Наравно сине, наши гробари су најбољи
- А зашто смо се тако назвали?
- Па знаш, нисмо ми себи дали тај назив, већ су нас тако назвали навијачи Звезде.
- Али нас има више на утакмицама, је л' тако тата?
- Па не, ове сезоне Звезди долази просечно 17000 људи на утакмице, а нама око 2000.
- Чекај да видим да ли сам те разумео, тата. Звезда је старија, има више титула, купова и дуплих круна, била је првак Европе и света, има већи стадион, више навијача, а назив наших навијача није наш, вец су нам га дали Звездини навијачи који су такође и много бројнији на утакмицама??!!
- Тако некако сине...
- Овај, тата... је л' би могао да ми купиш Звездин дрес?

IZTOK RS

Demografski i statistički standardi nalažu da se popis stanovništva održava svake desete godine. Posljednji popis u BiH je rađen 2013. što znači da bismo naredne godine trebali imati novi. Oslanjajući se na vitalnu statistiku, jasno je da će taj popis sasvim sigurno pokazati da je broj stanovnika Republike Srpske spao ispod jednog miliona, da je istok ovog entiteta doživio demografsku kataklizmu, te da smo po nepismenosti i prosječnoj starosti stanovništva, među liderima u Evropi.
Međutim, nema brige. Vlasti su osmislile veoma efikasnu strategiju, kojom će se uspješno izboriti sa ovim katastrofalnim podacima - neće uopšte održati popis, a mogu i malo prošetati Banjalukom, ako narodu baš bude neprijatno.

VUK DLASKOVIC

Упадне у временску рупу и избије у 1990. годину. Објашњава народу шта их све чека.
Нико му не верује. Убеде га да је луд и да силно греши. Срби никад тако нешто не би дозволили.
(прође пар месеци)
Крене опет се ложи на Вука Драшковића. Носи шубару. Маше барјаком на митингу.

SLOBODA

Прије би себи руку одсјекао, већ на неки скуп отишао у режији власти или опозиције. Али и било каквих осталих удружења свирача оне ствари. Отуђио сам се толико од свих корисних идиота, да не прелазим прага тамо гдје они политику воде и нешто бесједе. Изузетак направим кад дође неко кога цјеним, да одржи предавање. Али, ето, ја сам будала која се не удружује и која је преживљава без свих вас годинама.
Сматрам, да на тим скуповима нема ни Господа, а ни користи за овај напаћени народ. Ту су сви из личне користи и у име партије. Лапрдају о рату и страдањима, која нису очима видили. Причају о бољем сутра, док вас у жици држе за 600 марака и по 12 сати. Куну се у Републику Српску која нема ни грб, ни заставу, ни химну, јер тога су се одрекли давно и власт и опозиција. Сад се куну у Српску, јер знају да је народ воли и тако огољену и посрамљену.
Волим и ја Српску више већ што себе волим, али мене и овакве попут мене не воли, ни власт, ни опозиција, јер не сједам у аутобус за дневницу, кад они воле и бране Српску.
А браним је и ја живота ми мог и то сваким словом и сваком ријечју које напишем и изговорим. Браним је молитвом, постом, литургијом. Браним је тим што сам сваком ту за све што могу помоћи. Браним је и бранио сам је са свима својима и то главом. И опет ћу, јер знам да ви који нас данас браните нећете је бранит.
Ви ћете нама до вјека шупљират, за рад ваших интереса и интереса оних за које радите. До вјека сте у стању понављат фразе о независности и угрожености, а да сами Бога молите да овако остане. Јер шта ће вама домаћинска Српска, вама треба Српска у којој ћете да се по домаћинима пишате и од њих правите послушнике које у аутобусе трпате, кад нам ко фол слободу браните.
Е, па господо из партија, ви сте злотвори ове крвљу створене земље, јер ништа добро јој донијели нисте, осим подјела и раздора. И знајте, да ми је драго кад ови партијаши кажу, да сам будала. Признајем, јесам будала и кажем вам, какав сам такав сам, али ви мени нисте ни за под прозор пљунут. Јер ви би поцркали ко стока од моја два дана и вама је све што знате партија и лична корист.
Господо драга, ја одавно знам шта је слобода и колико она кошта. То сте ми ви сви заједно показали.

dostojeski

"Европски народи гледају са страхом на Русе. Њихов страх потиче из неколико разлога.
Руса је више од сто милиона. Руси знају све идеје Запада, Руси знају све језике Запада.
Руси знају сву прошлост и све намере Запада, - а Запад не познаје ништа руско.
Отуда бојазан западне Европе од Руса".
 
 
Pita doktor pacijenta:– “Zbog kakvih problema ste vi dosli kod mene?” Pacijent:
– “Uvijek kada drkam skripi mi kurac!”
Na to ce doktor: – “Skini gace pa da se uvjerim!”
I tako stade doktor pacijentu drkati kurac pa kaze zbunjeno: – “Ja nista ne cujem!”
Pacijent ce nato: – “Morate malo brze drkati!”
I tako stade doktor malo brze drkati pacijentov kurac, uto pacijent i svrsi po doktoru. Ljutito ce doktor: – “Perverznjak jedan ako vec imas takvih problema sta ne ides u javnu kucu?
 
 
1902. године свјетска престоница масонства био је градић на једном карипском острву Мартиник. Острво се налази под контролом Француске и дан данас. У томе градићу биле су све вјере дозвољене, царовала је религијска толеранција, а грађен је и ,,храм Соломонов" у центру, како рекоше посвећен луциферу, као централни масонски храм. Град је био поприште свакодневних оргија. Чак су и свињу узели из бијеса и да се наругају Богу па је о Васкрсу на крст разапели. Први пут када су то учинили јавио се оближњи вулкан избацивши пепела и дима у вис. Ал нико пажњу није обраћао.
Велики број колико-толико богобојажљивих становника тога града у једном моменту почео је масовно да напушта градић укрцавајући се на бродове. Чак се и број бродова повећао јер је доста људи жељело да иде, а није било мјеста. У разговору док су пловили су дошли до тога да су сви задњих дана до одласка имали страшне кошмаре.
8. маја 1902. године дошло је до вулканске ерупције јаке као 200 атомских бомби. Оно по чему је ова вулканска ерупција посебна је то што експлозија није отишла вертикално како то иначе код свих вулкана бива већ директно кроз страну брда у правцу градића. Убила је више од 30 000 становника тог градића. Преживио је само један осуђеник на смрт у затвору, кажу сачували га дебели камени зидови затвора. Посљедња тура оних који су бјежали испловила је тај дан и кад су по искрцавању сазнали за ерупцију, то је полијегало да кука и цвили јер су се чудом Божијим избавили страшне казне.
Елем, европска штампа је веома срамежљиво о овоме извјестила: Дошло до најјаче ерупције вулкана у посљедњих 200 година. Многи нису никако. Наравно, да би се избјегло побуђивање Страха Божијега у народу и покајања. И ко зна да ли би се о томе ишта и пренијело до наших дана да није било тих који су побјегли.

kv

Opšta kultura:
1. Po kom piću je popularno nazvana revolucija u Vojvodini 1988 god.? (Jogurt)
2. Koga je Dante smjestio u osmi krug "Pakla" i kaznio okretanjem glave naopačke, tako da gledaju unatrag? (Vidovnjake)
3. Koja je ptica bio Srba, maskota univerzijade u Beogradu 2009. God.? (Vrabac)
4. Koja zemlja ima narodnu skupštinu koja se zove Rada? (Ukrajina)
5. Koja država je 2010 god. Prva pravo na pristup brzom internetu proglasila osnovnim ljudskim pravom? (Finska)
6. Po kom liku iz Biblije nosi ime najveća vrsta žabe na svijetu? (Golijat)
7. Šta znači staroslavenska riječ sopot, po kojoj je nazvana jedna varošica u istoimenoj beogradskoj opštini? (Izvor)
8. Koji glagolski oblik se još zove kondicional, a gradi se od aorista pomoćnog glagola "biti", i radnog glagolskog pridjeva? (Potencijal)
9. Kako se zove razvrstavanje bolesnika po prirodi bolesti i hitnosti medicinske pomoći? (Trijaža)
10. Kako su se nazivali katastarski spisi za vrijeme vladavine Osmanlija, koji su svojevrsna preteča današnjih popisa stanovništva? (Defteri)
Geografija:
1. Neobičan geomorfološki fenomen i spomenik prirode "Đavolja Varoš" nalazi se u kojoj srbijanskoj opštini? (Kuršumlija)
2. Koja rijeka dugačka 74 km ističe iz najvećeg evropskog jezera Ladoga? (Neva)
3. Sa koliko država graniči Madjarska? (7, Slovačka, Ukr,Rum,Srb,Hrv,Slo,Aus)
4. Koji slovenački grad je za vrijeme Jugoslavije nosio Titovo ime? (Velenje)
5. Na obali kog se zaliva smjestio glavni grad Estonije? (Finski zaliv)
Film:
1. Koji je prvi Hičkovov film snimljen u Americi i jedini koji je dobio Oskara za najbolji film? (Rebeka)
2. Kako se zove glumac koji je tumačio ulogu Radosava u TV seriji "Đekna još nije umrla, a kad će znamo" (Drago Malović)
3. Dokumentarni film Emira Kusturice, "Pepe, jedan uzvišeni život" posvećen je Hoseu Muhiki, bivšem predsedniku koje države? (Urugvaj)
4. Kako se preziva Prljavi inspektor Hari? (Kalahan)
5. U prevodu "cijeđeni ananas", koji koktel je omiljeno piće Del Boja u seriji "Mucke"? (Pinja kolada)
Sport:
1. Koji je prvi fudbalski klub iz Velike Britanije koji je osvojio Kup evropskih šampiona? (Seltik)
2. Pored Jugoslavije, SSSR i SAD koja je jedina reprezentacija uspjela da osvoji olimpijsko zlato u muškoj košarci? (Argentina)
3. Koji skijaš je osvojio jedinu medalju za Jugoslaviju na ZOI u Sarajevu 1984 god.? (Jure Franko)
4. Koliko članova ima tim za karling ne računajući rezervnog igrača? (4)
5. U kom klubu je Dejvid Bekam završio karijeru? (Paris St. Germain)
Književnost:
1. Šta se dogodilo s prvobitnim rukopisom djela "O miševima i ljudima" Džona Stajnbeka? (Pojeo ga je pas)
2. Koji grad je domaćin Nušićijade, tradicionalnog festivala komedije? (Ivanjica)
3. Kome je Bodler posvetio zbirku "Cvijeće Zla" nazvavši ga "savršenim čarobnjakom francuske pisane riječi"? (Teofilu Gotjeu)
4. Stih Alekse Šantića "Pučina plava spava/prohladni pada mrak" primjer je koje stilske figure? (Personifikacije)
5. Kako se zove zbirka pjesama Žaka Prevera u kojoj je objavljena čuvena "Barbara" (Riječi)
Istorija:
1. Po kojoj životinji nosi ime planirana operacija invazije Njemačke na V. Britaniju u Drugom svjetskom ratu? (Morski lav)
2. Koji premijer Mađarske se ubio 3. Aprila 1941. God. Iz protesta zbog podrške njegove zemlje napadu Njemačke na Jugoslaviju? (Pal Teleki)
3. Ko je, prema istoričaru Manetonu, usmrtio egipatskog faraona Menesa? (Nilski konj)
4. Postspartanska oligarhija koja je došla na vlast u Atini nakon peloponeskih ratova naziva se tiranija čega? (Tridesetorice)
5. Koja azijska država je dobila ime po mongolskom kanu koji je najduže vladao Zlatnom hordom i za čije je vladavine Zlatna horda doživjela svoj vrhunac? (Uzbekistan)
Muzika:
1. U čast kojeg muzičara je dio njujorškog Central parka dobio ime "Polje jagoda" (Lenon Dzon)
2. Svoju muzičku karijeru započela je sa grupom Aske, sa kojom je izdala tri albuma I učestvovala na Evrosongu, a proslavila se kao pjevačica I frontmen grupe Viktorija, koju je osnovala 1986 god. Viktorija je ujedno I njeno umjetničko ime. Kako glasi pravo ime pomenute pjevačice? (Snežana Mišković)
3. Kako se zove bend koji su osnovali preostali članovi Joy Divisiona nakon samoubistva njihovog frontmena Jan Kutrisa? (New Order)
4. Iz čega izlazi Branimir Johnny Štulić ako u pjesmi spominje da živi na kredit, sanja o sreći I ispada svaki put? (Izlazi iz kome)
5. Jedan od najboljih I najuticajnih jazz muzičara svih vremena rodio se 1926 god. U Ilinoji. Bio je veliki Jazz inovator I stalno je prednjačio u trendovima. Njegov album “Kind of Blue” smatra se najboljim jazz albumom ikada. O kojem muzičaru je riječ? (Miles Davis)
Specijalna oblast:
1. Inglourious Basterds (Prokletnici)-Cat People (David Bowie)
2. Godzilla –Deeper Underground Jamiroquai
3. Do koske-Kokain (Sunshine)
4. The Beach (Žal)-Porcelain (Moby)
5. Risky Business (Riskantni posao)-Old time rock n roll (Bob Seger)

samo kazem

Sano kažem !!
Izumitelj pokretne trake umro je u 54. godini
Izumitelj gimnastike umro je u 57. godini
Svjetski prvak u bodybuildingu umro je u 41. godini
Najbolji nogometaš svijeta Maradona umro je u 60. godini.
James Fuller Fixx zaslužan je za pomoć u pokretanju američke fitnes revolucije populariziranjem trkačkog sporta. Preminuo je od srčanog udara dok je trčao u 52. godini.
ALI
Izumitelj marke Nutella umro je u 88. godini
Proizvođač cigareta Winston umro je u 102. godini
Izumitelj opijuma umro je u potresu u 116. godini
Izumitelj pića Hennessey umro je u 98. godini.
Kako su liječnici došli do zaključka da vježbanje život čini dužim?
Zec uvijek skače gore-dole, ali živi samo 2 godine, a kornjača koja uopšte ne vježba živi 400 godina.
Dakle, odmorite se, opustite se, budite hladni, jedite, pijte i uživajte u svom životu.

dd

Devojka sedi na klupi u parku i jede sladoled. Prilazi joj neki tip, kolega s faksa: - Ćao, mogu li nešto da te pitam? - Naravno! - odgovori ona. - Ali, ne znam baš ... Znam da ćeš pogrešno da shvatis! - Neee, nee, pitaj! - Smem li jednom da liznem? Ona mu pruži svoj sladoled, a on će na to: - Eto vidiš, pogrešno si shvatila!!!

bajden



Oscar Wilde: "Kad sam bio mlad, vjerovao sam da je novac najvažnija stvar u životu. Sad kad sam ostario - to znam."
 
Поскупљују намирнице, али човек постаје све јефтинији.

Старац Пајсије Светогорац
 
 Molio Obama Boga da kaže kako će mu proteći vladavina na zemlji a Bog se smilovao i reče mu: - Ti ćeš biti kriv što će izbiti 3. svetski rat sa Rusijom. Pita Obama: - Pa dobro, a ko će da pobedi? Bog: - E to ne smem da ti kažem. Obama: - Pa dobro da li će posle rata biti Koka kole ? Bog: - Hoće. Obama da bi doskočio Bogu upita: - A koliko će da košta? Bog:

MK MKI

Ових два мјесеца специјалне војне операције у Украјини су неуспјешни само за оне који не знају шта су ратови. За мене је ово скоро па савршено изведено и посљедице по непријатеља на фрону и иза фронта су несагледиве.
Непријатељ је у почетној фази развучен на више фронтова и онемогућен је да интервенише на главном правцу напада. Разорена је војна инфраструктура и центри везе. Уништене су војне фабрике и складишта. Блокирано море и затворено небо.
Маневар око Кијева је изведен на фактор изненађења и унио је панику у редове неријатеља. Страх од диверзаната који су нам показали фашисти на власти у Украјини, показује сву немоћ и неозбиљност, јер кад ти у главни град улазе диверзанти, шупаљ си ко сир. Повлачење није ништа друго већ извлачење непријатеља на бојно поље, да се избјегну цивилна страдања. И било би неозбиљно да Украјинци не формирају у тој области линију одбране. Те сачекају свој ред за уништење.
Генијалност акције се види у обласи Херсона, која је стратешки важан потез због прољетње сјетве. Област је заузета у првим данима рата и сјетва не касни. Та област храни читаву Украјину и добар дио Европе. Све остале регије у којим се обавља сјетва су у зони операција и Украјина као и Европа остају без жита. А на јесен ће се у Европи осјетит генијалност ове специјалне војне операције.
Харков је скоро па опкољен и изолован, те помоћу прецизног наоружања Руси их прогоне и уништавају. Мислим да ће Украјинци схватит да немају куда и масовно се предат.
Мариупољ за сад једини показује силу руског оружја и даје до знања свим градовима како ће проћи ако не истакну бијелу заставу. Док ће ове усташе у Азовсталу бити удушене у најкраћем року.
А онда креће спектакл и битка у Донбасу, која ће да отрјезни пола ових што позивају на уништење Русије. Једноставно, биће спржени и демолирани скоро сви фашисти под силом руског оружја. Пут да се прегази тенковима и војничком чизмом читава Украјина, биће отворен. Битка неће дуго да потраје и мање од мјесец дана нас дјели до потпуног војног слома фашиста у Украјини.
Наравно ту није крај рата, јер Запад ће да отвори све могуће фронтове. И некако ми Финци идеално дјелују за слиједећу жртву окултиста и сатаниста са Запада. Јер обично су најидеалнији за срања људи огрезли у комфор и сиротиња попут наших комшија и Украјинаца.
Наравно да ни нас неће заобићи срање, али имамо форе још годину дана мира и притисака сваке врсте. Само из разлога што оружја нема много у БиХ. А до тада ће свашта да се промјени и неке наше комшије би могле да слиједе своју традицију превртљивости. Мада је то мој крајњи оптимизам.
Све у свему, добар дио европских земаља ће да ублажи реторику послије битке за Донбас и инфлације која их чека због специјалне војне интервенције Русије.
А највећа помоћ коју можемо да чинимо је молитва Богу, за спас Србије и Русије, за уништење сатаниста и побједу руског оружја."
druženja građana dokazuju pravni subjektivitet izvodom iz registra, Osnovni sud u Sokocu ga izdaje ili Izvodom iz registra iz Ministarstva pravde BiH, registar udruženja.

rođo

95 % SRBA SU LAZNI VERNICI,SLAVE SLAVU, IDU NA LITURGIJE U CRKVU, MOLE SE BOGU, POSTE, A CIM IZADJU IZ CRKVE, NE PRODJE NI POLA SATA,SAT, PREKRSE NEKU OD BOZIJIH ZAPOVESTI,PA CEMU IRONIJA, CEMU SPDACINA SA BOGOM? OVAMO STE VERNICI OVAMO BI SA DRUGE STRANE ZA PARE PRODALI RODBINU SVOJU, MA GADITE MI SE, LAZNI MORAL, LAZNI PATRIOTIZAM,SVE LAZNO NA SVAKOM KORAKU,SAMO INTERESI NA PRVOM MESTU-CAST IZUZECIMA, MOJIM PRIJATELJIMA NA FEJSU KOJIH IMAM OKO 5000 I 10-AK LJUDI KOJE LICNO ZNAM IZ REALNOG ZIVOTA, I MOZDA IMA U SRBIJI JOS 5 % OK LJUDI,OVO SVE OSTALO BAGRA I OLOS, UZASNUT SAM.