SARAJEVO

Published on 04/23,2022

Током опсаде Сарајева 1993, с осталим логорашима, копали сте Тунел спаса, касније коришћен за снабдевање бошњачких снага храном и оружјем. Колико српских живота је коштала тада најстроже чувана тајна Армије БиХ?
Тунел Д-Б су са западне стране у дужини од 100 метара копали логораши Силоса и Храснице, као и припадници Радног вода, опет Срби. Девет мјесеци сам копао траншеје, заштитне прстенове око Тунела Д-Б. Ми логораши ископали смо 100 метара тунела са западне стране. На том дијелу ратишта погинуло је много логораша и Срба из Радног вода. Игром случаја или Божјом промишљу, свједок сам који говори. Око мене су убијани моји другови, пријатељи, рођаци. Стријељани су Славиша Капетина, Ранко Варагић и Милан Крстић, с леђа убијени Војо Шувајло и Слободан Крстић звани Мишо. Горан Андрић је погођен гелером минобацачке гранате, умро је на лицу мјеста. Хватајући га испод пазуха, упала ми је шака десне руке у његова, испод пазуха, подерана ребра. Војо је издисао, дозивајући мајку а смртно рањени Мишо, нама, остављао у аманет да му поздравимо синове: Ђорђа, Страхињу, Милоша и Лазара!
Тунел је данас туристичка атракција Сарајева. Да ли је истина да је Бакир обилазио радове?
Тунел је закопан у ноћи 23/24. априла 1993, након стријељања тројице логораша из Силоса. Дан раније се десило бјекство наших логораша, испитивани смо и мучени, али нико није проговарао. У таквој шутњи, док су ноћу испитивали мене и остале, прозвали су четворицу логораша, Кривић Славишу, Столицу Јову, Боровић Данила и Љујић Драгомира. Након неколико дана кренули смо сви заједно на копање Тунела спаса како су га звали. Причао ми је Столица Јово да је одређивању правца копања присутан био један висок, танковијаст човјек, риђе косе. Полицајци који су се комешали око њега звали су га Жути. Жути је бацао каменчиће на логораше, на себи је имао маскирни панцир и бијеле адидас патике с видљиве три црне црте. Убрзо је отишао а војска ко војска се хвалила да је с њима био Бакир Изетбеговић. Лажу да је Бакир био у трезору. А то да ће направити атракцију од Тунела, већ јесу. Туристима неко мора да објасни да газе по српској крви.
У ком тренутку схватате да слобода није тек илузија, да излаз постоји?
Савиндан 1996. Стражари државног концентрационог логора Силос наредили су да спремимо Унпрофорове деке с наших кревета а кревете да сложимо једне на друге. Цијелу седмицу понављали смо ову радњу. Нас четрдесет двојица, као путници на станици, чекамо превоз а превоз касни. Нервозно ишчекујемо и ослушкујемо да ли ћемо испред зидина Силоса зачути звук мотора. Једни стрепе од могућности погубљења јер све вријеме су нас упозоравали да док се не нађу хаџићки муслимани, нама нема слободе. Остаћемо у логору до смрти! На Богојављење су размјенили групу од 98 силоских логораша. Препричавали су нам стражари који су се наслађивали нашим мукама: „У Хаџићима весеље је трајало цијелу ноћ. Небо изнад Хаџића је било освјетљено свијетлећим мецима, Пјесма се чула до Ормања“, где је била линија фронта. Припадао сам групи логораша који су вјеровали у слободу.
Распуштање логора Силос и долазак српских логораша Унпрофоровим камионима у Лукавицу, тог 27. јанура 1996, забележиле су сарајевске камере. Како објашњавате да на снимцима није било жена?
У Силосу је по мојој евиденцији било 15 жена. Било је и оних које су довођене на престрашивање као врста притиска због распродаје имовине или одласка у етничко чишћење. Сећам се када су одвели Радојку Пандуревић у фризерски салон и наговорили је да раније оде на размјену. Предсједник комисије за размјену, ратни злочинац Амор Машовић је уз помоћ Унпрофора одвезао Раду у Хаџиће, директно мајци на Мишевиће, село поред Хаџића. Можда Амор није дозволио да се жена која је провела 1.338 дана у ДКЛ „Силос“ труцка на каросерији теретног камиона!? Радојкина пратиља кроз све вријеме заточеништва Боса Алексић није хтјела оставити братића Новицу Алексића. Амор Машовић није губио вријеме, Босу је „ријешио“ на други начин. Сутрадан су нас у логору прозивали по абецеди. Био сам међу посљедњима, постројени у врсту су стајали безбједњаци АБиХ, управници и стражари. „Идите, идите, ово је само прво полувријеме“, чуло се добацивање иза нас. У поподневним сатима, преко планине Игман, стигли смо на обронке сарајевског поља. Зауставили су нас у Главодолини, селу испред Храснице. Угледали смо ладу ниву бордо боје са ознаком Црвеног крста. Стигао је Амор Машовић, да сакрије ратни злочин. Оно што није урадио јуче, морао је данас! Киднаповао је Босу и њеног братића Новицу и директно их одвезао на Српску Илиџу. Камере нису забиљежиле, захваљујући Амору Машовићу, постојање жена, логораша.
Неколико година касније селите се у Аустралију и оснивате Удружење које ће настојати да сведочи о страдањима у БиХ. Колико је преживелих логораша, чланова ове организације?
У Аустралију сам допутовао почетком децембра 1997. Убрзо се снашао, најео и напио. Сваки дан за мене је био исти, радио сам и живио носећи слике из логора. У Аустралију се само из ДКЛ „Силос“ уселило 127 логораша и њихових фамилија. У Сиднеју нас је било преко 30. На једном логорашком крштењу код фамилије Голуб родила се идеја да оснујемо логорашку организацију. Држава Аустралија је препознала наша настојања, одобрила нам регистрацију и поред тога додијелила статус „черити“ организације, што је значило да за наш рад нисмо дужни платити порез држави. Наша организација носи назив The Association of Serbian Victims of the Bosnian Civil War 1992/1996, Australia, INC. Нашим дјеловањем постали смо познати широм српске дијаспоре у Аустралији. Организовали смо безброј хуманитарних акција за наше болесне у отаџбини, за дјецу погинулих бораца, донирали монтажну фискултурну салу за СШ „28. јуни“ у Источном Сарајеву, купили стан у Скеланима за фамилију Јаковљевић. Највећи наш допринос је у ширењу истине о грађанском рату у БиХ.
Како је у случају ратних злочина над Србима у Сарајеву вођено двојно књиговодство? Зашто починиоци никада нису на ваљани начин процесуирани пред судовима у БиХ?
Умрежен систем правосуђа БиХ штити командну одговорност и муслимански удружени злочиначки подухват. Ако је неко претекао, а знао много и игром случаја се појавио као свједок у судским процесима гдје су бил