leh

Ми уопште не желимо да освојимо свемир. Ми бисмо хтели да проширимо земљу бесконачно. Нама не требају нови светови, нама треба огледало. Тражимо контакт са нечим а никада га нећемо остварити. Ми смо у глупој ситуацији човека који чезне за циљем а плаши га се и у ствари га не жели. Човеку треба човек! “
Станислав Лем

7880 48.5 The Wanderer (1994)

KAFANA 172

DORUČAK 88

OSTALO 268

NEDELJKOVĆ 100 

resenje 137

cipelice 175 

MOBITEL 419

 

APRIL 630

MART610 

MAJ 1120 (registracija)

JUNI 708

juli 794

avgust 912

SEPTEMBAR 842

oktobar 987

NOVEMBAR 572

decembar  705

 

2021 MD-  7880

radnik

Неки дан рекох јарану да ми је све потаман, али да знам да то неће потрајати. Посао добар и плата солидна. Фирма се шири и не можемо произвести колико нам траже помфрит. Јуче нас у 14:00 позваше на састанак и дође странац каменог лица и рече нам, да смо сви отпуштени и да идемо кући. Сви чуте, а понекој жени се оте суза. У мени бјес и устадох те помислих, идем му шамар спуцат или га бар пљунут. Почех да зовем Господа и прође ме бјес, јер паде ми на памет да ми се то дешава по ко зна који пут и да ми срање не треба. Нисам ја једини праведних на ове наше двије општине или можда и јесам, јер данас нико радника не штити. Неки дан сам у једном тексу написао да су нама инвеститори створили масу која за сендвич галами и подржава наше вође. Можда сам у животу видиео пуно мучних сцена, али јучерашња сцена у аутобусу пуном отпуштених радника не излази ми из главе. Већином жене на минималцу и у кредиту од којег школују дјецу. Очи пуне суза за послом на којем се мрзну и гуле кромпир, али који им пуно значи. На крају сам почео да се смијем и да их покушам развеселит. Успјео сам у томе и изашли смо из аутобуса сви насмијани. А ја сам дошао кући и ево, још устао нисам, јер имам темпаратуру, од јада и муке и од свих наших газди, инвеститора и политичара. Али, бар ми је драго што још једном себе побједих и не направих себи већи јад.

istorija

Kratka lekcija iz istorije: Zvezda je donela košarku u SFRJ.Na terenu joj je bio Bora Stanković,na tribini Ivo Andrić.Prošlo 30 godina,Partizan i dalje bez titule.Država naređuje raskid ugovora Kićanovića sa Zvezdom, i prelazak u Partizan uz zvezdaša Žeravicu.Osvaja se prva titula 1976,a Zvezda ih već ima dvocifren broj.1990 godina,rat,raspad JUGE,Zvezda 13 titula,Partizan 4.Dolazak Dačića u KKP,kreće renesansa samo jednog kluba.Narednih 20 godina kreću akcije "sponzori šampiona" gde se sve državne firme dodeljuju Partizanu,nastavlja se CEPTEROM,ICN GALENIKOM,KARIĆEVIM MOBTELOM,MB PIVAROM,TELEKOMOM, milionima,i preimenovanjem u Partizan Igokea.TADIĆEVIM pevanjem na tribinama, pa sve do Duletovog: " Vučić je veliki državnik" pa sve do dobijanja NIS-a,MTS-a,Aerodroma itd.dok Zvezda ostaje na MTS.Za to vreme,od silnih para Partizan gasi školu u Srbiji,Tomašević,Vujanić,Bogdanović,Kecman,Šćepanović,Milojević,Tepić,Milutinov i bezbroj drugih bivaju oduzeti od drugih klubova,čime svi oni ostaju bez transfera,a Vujošević,Danilović i Todorić sa masnim procentima od prodaje plus novac od sponzora.Grobari u ekstazi,nije im dovoljno nego masovno traže katanac na Zvezdu i ostale klubove.Nakon celodnevnog slavlja i ispadanja Zvezde,dolazi utakmica Partizana sa duplo boljim timom i velikim magom na klupi.BUM! Trojka Nolana Smita u poslednjoj sekundi.Raspada se sve kao kula od karata.Država nastavlja da pumpa pare od državnih firmi,ali kome sad uzeti igrača?Kako oteti Čoviću igrača,kad čovek ne da svoje,Miško svoje a ostale klubove ugasili?Gde je sad ta škola?Gde je sistem?DULE: Brzo okrivi Zvezdu.Vidi da imamo sponzora na dresu,okrivi Zvezdu,nema veze što smo izgubili,grobari će verovati meni a ne svojim očima.Uradi tako,tako i bi.Danas imate masu zaluđenih navijača Partizana koji ne vide šta se desilo,koji pričaju o samozvanoj instituciji,koja je bila toliko trula da se raspala jednom trojkom,zato je teško suočiti se sa istinom a lakše okriviti Zvezdu,koja i dalje nema jakog državnog sponzora,milion igrača poslednjih godina iz naše škole,Zvezdu koja ne osvaja titulu iz auta,otimanjem igrača i prebijanjem i gepekovanjem sudija i ima najbolji skor u EVROLIGI u istoriji Srbije.Idealan kandidat za mržnju i skretanje pažnje svojih grešaka. DOBRO PAMTIŠ SVE,SVE ŠTO BILO JE .... pamtiš moj kurac grobarijo....ali nova vremena dolaze,lažna institucija i mit je razbijen.Kraj,nema dalje!!!UGASILA SI ME ....KAO ZADNJU CIGARETU.....ZGAZILA SI ME.....

zv vvv 2021 MD- 7880

Nakon što se sve ovo završilo mislim da većina vas misli da možemo mirno da se okrenemo sklapanju kockica za sledeću sezonu.Nažalost to u Srbiji nije moguće jer u njoj postoji ljiga koja se zove JSD Partizan.Svi znamo da je ova sezona prekinuta zbog virusa.Nikome nije drago,ja lično pizdim bez sporta,toliko da sam počeo da trčim samo da bih doživeo sport.Šalu na stranu,znalo se da sporta neće biti u toj meri još pre mesec dana.Košarka se igra zbog publike a pošto publike nema a tv prava ne donose toliko kao u NBA nije ni bilo previše interesovanja da se EL nastavi.I u celoj priči najviše je oštećen verovali ili ne Partizan.Kako to?Veliki spin majstori i večite narikače su uz pomoć svojih medija napravili priču kako su nešto zaslužili.Pravila kažu da se prvak ABA lige ne dobija nakon regularnog dela već posle playoffa.Prvim mestom se dobija samo pravo domaćeg terena.To su pravila,to je fakt.Gubile su prvoplasirane ekipe i ranije i nisu odlazile u EL.Po nekoj priči,neko je uzeo ono što im pripada.Iskreno EL boli dupe za ovaj region,da mogu (a prave planove)šutnuli bi nas za neki tim iz Londona koji je juče napravio košarkaški klub samo da su puni novca.Ovaj region ima jednog učesnika samo da bi na papiru izgledalo fer.U ovom regionu mi smo jedini ozbiljni u svojoj organizaciji (koliko toliko,ne cvetaju ruže).Pored toga mi smo klub sa ubedljivo najviše navijača.Tu nema konkurencije.Dok smo mi prošli put bosi po žaru,dok su sa svih strana pokušavali da nas unište,komšijama ne odgovara što moraju jednu sezonu da zasluže nešto.Ne ide im pa kukaju i nariču.Dok mi nismo ima li jednog sponzora,njima će sledeće sezone morati da stave rukave na dresove da bi ispisali imena svih sponzora.Državnih sponzora,da ne bude zabune.Toliko je igrača prošlo za dve sezone da je to smešno.Odakle novca?Koga ste stvorili?Sanju Marinkovića?Večitog talenta koji nikada ne pogađa kad je gusto al glavom klima odlično.Kažu oni njihovi navijači (doduše ne znam dal su grobari,zabranjeni,dozvoljeni,poželjni ili koja već frakcija) kako mi igramo EL dok timovi kao što je bio Hemofarm više ne postoje.Zbog koga ne postoje?Zbog nas koji smo najbolje srpske igrače mogli da sanjamo u to vreme ili zbog kluba koji je "na insistiranje" igrača ili "za stipendiju"dovodio sve te igrače za dzabe ili za žvake i kesicu čipsa u najboljem slučaju dok su strance plaćali državnim parama.Sada kada opet imaju konkurenciju,kada protivnici nisu golobrada deca,sad se cmizdri.Grbavac kaže da je svima dojadila EL i kako će sad Bolonja,Francuzi,Panata otići u kup šampiona uzeglog ajvara.Panatinaikos sigurno neće,oni su grčki Partizan,njihov predsednik svake godine preti i onda ništa.Bolonja takođe čeka rasplet za EL a što se Francuza tiče,njima mesto ionako nije u EL.Najjači evropski klubovi ostaju gde im je mesto a trećerazredni neka razmišljaju o fibinim takmičenjima.Ako je FIBA tako dobra,a EL tako loša što kukaju za njom?Nije Bartomeu odlučio da se liga ne nastavi već klubovi sa A licencom.Nas i ostale klubove koji smo zaslužili da budemo tu niko nije ni pitao.Mi ovde,gubimo novac,gubimo ulaznice a dugovi ostaju.Javljaće se opet raznorazne Fegeltije,Varde,limari i ostale budale ali jedno je sigurno I FEEL DEVOTION YOU FEEL CIPIRIPI KUP

zvezda sampio

Podrška klubu i KK PARTIZAN Korona Virus NIS MTS SNS TINNERS RESPIRATORS
Tokom krnje sezone 19/20 svi smo bili svedoci sramne medijske propagande u korist jednog kluba iz Srbije (koji originalno nije osnovan u Srbiji,već u SR Hrvatskoj) iako Jadran čine još 3 srpska kluba.Plaćeni tekstovi,glorifikovanje,pritisak na javnost i Savez,većina sudija potkupljeno pre sezone (izuzev Sretena Radovića),unapred osvojena sva takmičenja,pljeskavice,Roštilj "Jare i Zagor",renesansa,Petrarka i Laura,evroligaške sajtne i rubovi "Ostoja Marli" i slično.Svet se paralisao negde u februaru,ali su JSD žene u crnom svoju čuvenu odvratnost izdigle na takav nivo,da to nikada niko neće moći da prestigne.Da odvratan ukus bude još gadniji,priključili su svoje "legende",koje igraju za klubove,direktne konkurente u plej ofu.Tražili su da im se dodele pehari NBA,EL,EK,ABA,Bundes lige,Premijer lige,Finske,Francuske,bolji su od Sent Luisa u NHL-u,više su zaslužili Super Boul od Kanzas Sitija u NFL,zašto nam ne date titule zašto zašto?
Danas kada je Evroliga donela odluke koje je donela,nastavlja se manijakalno vrištanje propagandnih portala o genocidu nad JSD Žene u crnom.Danas tako,sutra teorije kako se Nebojša Čović našao sa Đordijem u "Placa de Reial",i uz domaći Alioli mu dao torbu sa 39108479100100 evra.Đordi se nasmešio i na čistom srpskom rekao: "Košarka - to je Partizan,ali mnogo volim pare!!!"
Neki razuman zaključak je da,možemo mi da dajemo pozitivne ili negativne kritike na račun rada KK Crvena Zvezda,ali kada nam padne na pamet,da iz ovog ili onog razloga uskratimo podršku klubu,to ne učinimo iz svega gore pomenutog.PR JSD Žene u Crnom,urednik TV BC Snstizan,glavni glasnogovornik Žena sa Dedinja ovako reaguje na peckanje naših navijača.Ne zaboravite to kada se deklarišete u oksimoron "REALNI ZVEZDAŠ"(happycry)(happycry)(happycry)(happycry)(happycry)(happycry)

bari

I da posle 30 godina jasno je koliki je uspjeh postigao klub iz Beograda one noci u Bariju.Za tih 30 godina samo su 3 kluba nova upjela da se dopisu na usati pehar.Olimpik,Borusija,Celsi.Ni silni novci do toga nisu mogli dovesti PSG i Man city.Zato su sa jedne strane Crvena Zvezda, Real Madrid,Bajern Minhen Juventus a sa druge Fiorentina, Rems,Valencija, Partizan,Arsenal, Roma.... i opet neka grobari pricaju kako te 90 na 91 nisu u kupu sampiona igrali prvaci Holandije I Engleske...Darko Pancev je jednim golom postavio standarde a drugima komplekse

USRANI ĐŠINĐIĆ

Кад смо на Видовадан 1389 изгубили битку, зајашили су нас Турци и скоро 500 година за уши вукли. Али не дао Бог, да нас 500 година за уши вуку ови безбожници са мрачног Запада, што нас покорише 5. октобра 2000-те године. Па, не да не би српског уха остало, већ за 100 година не би се знало за нас. Срећом, народ смо изабрани, па Господ брине о нама. Иначе ми смо памет показали прије равно 21 годину и то само годину дана након рата на Косову, у којем смо им ми Срби, показали муда. Корист од 5. октобра имали су сви наши непријатељи, а посебно хорде из комшилука. Србија је осиромашила и опустјела. Српска је изгубила грб, заставу, химну и Војску Републике Српске. Црна Гора отпала и постала нека нова Црна Гора, што мрзи све српско и режи на Цркву Христову. Најбољи ратници су нам у тамницама, а педери на улицама. А ми смо скоро сви, на несигурном минималцу. Ваљо нам је 5. октобар и то право нам ваљо, више већ Тито. Али срећа, па нас Господ воли и нећемо нестат до краја историје. И не само то, већ брзо ће доћи доба, у којем се шамар и шлајмара неће кажњават, ако њима заљепиш поштоваоце 5. октобра и лика и дјела усраног Ђинђића.

MI SMO ZA BOSNU RUSIJA

Живота ми мог, поправише ми овај тмуран дан наше затуцане комшије Бошњаци, својим коментарима, о некој војној вјежби са Војском Србије, која је отказана. Свих 167 коментара сам прочитао. Одушевљен сам. Тачно, да их нема требало би их измислит. Нису лоше шаљивђије Турци и Швабе, чим су њих овакве какви су направили. Посебно ми се гаде ови из града ''мученика'' то јесте из Сарајева. Ко они били у некој опсади, па нисмо вам ми криви што су вам Алија и Бакир наплаћивали пролаз кроз тунел и преко Игмана. Још се нафурали, да су неки хероји и борци. Какви су хероји и борци, то знамо ми из ратног Српског Сарајева. Рова нам узели нису, па чак ни кад су нас ови бјелосвјетски хоштаплери бомбардовали. То су борци, који су само на њиховим вјестима побјеђивали. Уствари они су обична гамад, која је имала више од 150 логора за Србе у току рата, у том Сарајеву. А сад су у паници и милина је читат коментаре по овим њиховим уиграним пропагандним медијима. Свјесни су, да ни праћке немају и виде, да смо ми Срби за њих Русија.

POTPIŠI ALIJA

Сјетите се наших комшија, древних Бошњака, од прије који мјесец. Галамили, веселили се, побједу оног сенилног старца славили и мислили хапсит сваког Србина, који негира онај теферић у Поточарима. А фино су наши стари говорили '' Која птица рано пропјева до подне се усере''. Сенилни старац је све сенилни, док бабо Ердоган пречег посла има, већ да га је брига за наше комшије. Данас су у горој ситуацији, већ кад су по Сарајеву усред рата писали пароле, ПОТПИШИ АЛИЈА ДА ЈЕ КО АВЛИЈА!!! Те 1993 имали су око 23% БиХ и Ђенерала на Игману. Сад тешко да ће толико задржат, јер никог више није пуно брига за њих. А мали Алијин их у миру води право у пропаст. Иако су и пушку почели правит, рата неће бити. Чак и Хрвати, творци Србосјека и оснивачи дјечијих логора, неће с њима ништа да дијеле. Још чекам, да Арапи затраже оно земље, што су поштено платили и прогласе своју републику од Илиџе до Врела Босне.

DEJTON

Добро се сјећам тог 21.11.1995. Зове ме мајка са прозора и каже: ''Рат је завршен, потписан је мир''. Подигох обје руке од неке радости. А онда мама рече: ''Ми морамо да се селимо. Сарајево је читаво припало њима''. Свог ме окамени та вјест и обузе ме неки бјес и рекох: ''Ма дај, како то може, па нису нам рова могли узети, ко то може потписати и какав је то крај рата'' ? Стара слеже раменима, у очима јој сузе и само се окрену и оде у стан. Данас, 23 године послије, далеко од тих родних крајева сједим и размишљам, о нама сарајевским Србима, о том дану у којем се заврши рат. Размишљам о нама, које су растјерали на све стране свјета. Нама, који смо истрпили све страхоте рата и који смо показали надљудску храброст и трпљење. Све што знам да смо се борили као лавови и то сви, мушкарци и жене, старци и дјеца. Били смо као једно и уједно то ми је најљепша успомена на рат, то наше јединство. Данас о тим временима више нико и не говори. Данас смо разбацани на све стране свјета и потпуно заборављени, а о нашем херојству историја другачије говори. Од апсолутних побједника, постали смо губитници, од хероја правили су џелате, а нашу жртву и прољевену крв, сви су заборавили. Данас нема граната, бровнинга, снајпера, данас сви умиремо тихо и лагано, као све на овом свијету што живи без корјена и без сунца родног краја.

LUPETAM

Све то сам писао, не што сам паметан или не дај Боже видовит. Писао сам, јер знам како невоље долазе.Једноставно их осјетим. Оне од бјеса долазе, а сви смо скоро бјесни. И мени је сваки бјес на нос скочио, па га лако познам. Не треба вала ни неког знања и школе, па да човјек позна и да овај систем неће још дуго потрајат. Види и слијеп, да ови што су скоро све паре њихове неће више ни ово цркавице да нам дају. Хоће све себи, уз душу приде, јер ни купит, ни продат, без да вас пелцују нећете моћи. А људи су данас глупи од удобности и довољно им је обећати ту удобност, да на све пристану. Те исто тако изазваће хаос, ако им укинеш ту удобност. Гледамо то ових дана на екранима и то широм свијета. То прво јутро кад је ово срање почело, све што сам написао, прије тога сам у кафани истрокељао и то тако, да смо се сви данима смијали. Они, који ме познају, знају на шта то личи. Нисам написао, а то јутро сам тврдио, да ћемо ми Срби у свему овоме релативно добро прочи. Јер смо баш у те дане сву српску земљу освјештали тамјаном, те држали молебене и ишли на литије. Једноставно, намјестило нам се, ко би због невоља у Црној Гори, у којој онај ђавољи окот годинама вјерни народ за уши тегли. Тада нам је пуно народа прогледало и још су им очи отворене. И не брините се, неће то све брзо, развуче се на пар година. Посље тога нек нам је Бог на помоћи, јер вјероватно ће први слободни избори на којима ће свијет непојамника изабрат. Једино што не знам, хоће ли нам тај доњет удобност или неудобност, од које ћемо до дна пропаст. Од тог дана сам можда о овим стварим још који дан мислио и нисам више. Али, ето, вечерас ми се лапрда, а нисам у кафани, па овдје лупетам на глас оно што мислим.

2020MARET KORONA

,,Правила више не важе и вандредно је стање. Караконџуле скидају нокте и мјесе хљеб, а на огњиштима се спаљују штикле. Умиру сви мушкарци што чупају обрве и извлаће праменове. А ко без марке хода иза 18 сати, хапсе га и одводе под шатор, гдје о њему брину повратници из западне Европе. Из градова се излази само са аусвајсом и по ракијски казан. Формиране су банде и пресрећу се каравани. Укидају се друштвене мреже и дозвољено је само слушати гусле, на касетофону двокасеташу. Луднице су пуне нервно растројених поштовалаца европских интеграција. Предсједник свих Срба постаје Никола Поплашен, те крећемо ка убрзаном опоравку и дозвољавају се окупљања по кућама и кад мушко у војску крене."

VJERA

Код велике већине која себе назива православним вјерницима, вјера се своди на помози Боже, ако ниси прије коме обећао. Нигдје уздања у Господа, нигдје живе вјере, нигдје молитве. Само нека прича о некој љубави и мржња према свему што тражи одрицање и уздржљивост. Само нека позивања на неке свјетовне књиге, те извлачење цитата Св. Отаца из контекста. Наравно ту су попови хипици, што имају своје идолопоклонике и паламуде по друштвеним мрежама како ће се сваки човјек спасит. Серу толико, да не знам ни кад стигну молит се и службу Божију одржат. Поред таквог црквеног свијета, некад ми атеисти дјелују сасвим нормално, чак их пуно познајем да су бољи и милосрднији људи од ових црквених лицемјера. Чудом се начудит не могу, да постоје будале које имају све теолошке одговоре у малом прсту, а да нису никад сат времена се осамили и Господа призивали. Можда ја ништа не знам и можда нисам неко на кога се треба угледат, али знам, да док сам мислио да се може вјероват како пожелиш, корака нисам напрјед могао и сваки ме порок изједао. А није ме заобишао ниједан лажни јаран. Иако сам се и тада молио свако вече у четри своја зида, без уздржавања од разних помисли, без поста и без Светих Тајни. Исто знам, да кад сам кренуо овим путем којим идем, стигла ме је свака невоља и то често таква да би и најстабилнији човјек свисно. Али нестали су пороци и ружне навике, а мисли су ми свјетлије. Лажних пријатеља немам већ одавно ни на видику. И некако брже учим оно што ми је потребно и физички рад ми више није нешто што ме мучи. Једино што ми је од прије остало и није се промјенило је да ме баш брига шта свијет о мени мисли. Јер знао сам да свијет не воли никог ко за Господом иде, а сад сам сигуран у то. Свијет воли слаткорјечива уста и удобност сваке врсте.

KOMŠIJE POŠTENE

Имао сам четири године те 1984-те, кад су ме комшије научиле ко сам и шта сам. Читав дан се нису хтјели играт са мном, јер сам Србин. Кући сам отишао уплакан и рекао ђеду, да бјеже од мене и говоре ми да сам Србин. Ђед Драго се спремио и отишао код комшија и од тада ми никад више то нису споменули. Исти дан ђед ми је причао, о нама Србима. Тај дан сам сазнао за Косовски бој, за Милоша и Лазара. Све до 1989 и премијере филма Косовски бој на тадашњој телевизији, нисам имао проблема. Тај дан старије комшије су пуцале лоптом на кош и једили се због филма. Главну ријеч држао је комшија Џевад. А кад им је лопта побјегла преко жице у касарну, мени је рекао да је донесем. Знао сам да ме шаље јер сам Србин и нисам се помакао. Пришао ми је и душмански ме напуцао ногом у стомак. Лежао сам више од 5 минута. Нико ми није пришао. А кад сам устао, отишао сам кући и нисам смјео старом речи, шта ми се догодило. Сутра дан сам Џевада сачекао и каменом му разбио главу. Све се то збило у мелтиетничком Сарајевском пољу и у земљи из снова званој Југославија. Од тога дана јавно србујем и спреман сам да се одбраним. Зато данас више волим и поштује комшије, већ Србе који жале за Југославијом и упорно нам је призивају.