Sigurno je da ste mnogo puta čuli da život kratko traje i da treba živeti svaki dan kao da je poslednji. Niko od nas ne može ni približno tvrditi kada će taj poslednji dan doći, a neki od tragično nastradalih osoba na našoj listi nisu ni mogle sanjati da će na takav način izgubiti život.
Predstavljamo vam 30 nabizarnijih smrti u istoriji čovečanstva.
Godine 1567. čovek sa najdužom bradom na svetu poginuo je kada se spotakao na sopstvenu bradu bežeći od vatre.
Brazilac Žao Maria de Souza poginuo je 2013. godine, kada je krava koja je propala kroz krov njegove kuće pala na njega dok je spavao.
Klement Valandigham, američki advokat iz 19. veka slučajno je upucao sebe dok je branio optuženog, pokušavajući da dokaže da je žrtva mogla slučajno da upuca samu sebe. (Deluje morbidno, ali on je to i dokazao, pa je njegov klijent oslobođen.)
Geri Hoj, kanadski advokat, poginuo je pri pokušaju da dokaže da je prozorsko staklo kancelarije koja se nalazila na 24. spratu – neprobojno. Geri se bacio na njega i dokazao da je u pravu – staklo se nije polomilo, ali je ispalo iz rama i zgnječilo ga.
Zamenik gradonačelnika Delhija, Surinder Sing Bajva je, 2007. godine, poginuo kada je pokušavši da otera grupu divljih majmuna sa balkona, pao sa istog.
Monika Mejer, gradonačelnica Betertona u Merilendu, izgubila je život proveravajući gradske septičke jame – upala je u jednu od njih i udavila se u 5 metara ljudskog otpada.
Sigurd Moćni, vikinški vladar iz Orknija, koji je živeo u 9. veku, nastradao je od strane svog neprijatelja koga je prethodno obezglavio. Glavu je vezao za sedlo, ali dok se vraćao kući, jedan od zuba se zario u njegovu nogu. Kasnije je umro od infekcije.
Vlasnik Segways kompanije koja se bavi proizvodnjom hoverborda, poginuo je 2010. godine kada je svojim slučajno pao sa litice.
Robert Vilijams, radnik na pokretnoj traci kompanije Ford, je prva osoba u istoriji koja je ubijena od strane robota, tj. automatizovane mašine. Njega je ruka robota udarila i oduzela mu život 1979. godine.
Džokej Frenk Hejs je pobedio u njujorškoj utrci, 1923. godine, iako nije bio živ. Naime, on je doživeo srčani udar usred trke, ali njegovo telo je ostalo u sedlu do kraja trke. Opklada na njegovog konja bila je 20:1.
Američki kongresmen Majkl F. Farli umro je 1921. godine od infekcije, pošto je za brijanje koristio žilet zahvaćen antraksom.
Nekoliko ljudi je bukvalno otplesalo do smrti tokom Plesne groznice 1518. godine u Strazburu, koja je trajala mesec dana, tokom koje je hiljade ljudi plesalo bez jasnog razloga.
Pol Tomas, vlasnik vunovlačare, upao je u jednu od svojih mašina 1987. godine, i preminuo obmotan sa više od pola kilometara vune.
Džesi Vilijam Lazir, američki fizičar, pokušao je da dokaže da Žutu groznicu prenose komarci, tako što je ih je pustio da ga ujedu. Ispostavilo se da je bio u pravu – kasnije je umro od groznice.
Aleksandar Bogdanov, ruski fizičar, bio je pionir tranzfuzije krvi, vršeći eksperimente na sebi. On je verovao da će mu to produžiti život, ali je umro zbog neželjenih reakcija.
Frenc Rajhelt, austrijski krojač, pomislio je da je napravio uređaj pomoću kojih će ljudi moći da lete. Odlučio je da ga testira skokom sa Ajfelovog tornja, ali njegov izum nije funkcionisao, kao ni on posle toga.
Hrisip, grčki filozof, umro je od smeha gledajući magarca kako jede smokve.
Geret Džons, britanski glumac, umro je od srčanog udara tokom predstave koja se uživo prenosila na televiziji. Scenariom je bilo predviđeno da njegov lik zaista doživi srčani udar, a predstava je odigrana do kraja u improvizovanom obliku.
Meri Vord, irska naučnica, je prva osoba koja je poginula u saobraćajnoj nesreći, dok se vozila sa svojom porodicom u “eksperimentalnoj putnoj lokomotivi sa parnim motorom”.
Bridžet Driskol iz Londona je prvi pešak koga je usmrtio automobil, 1896. godine.
Karl Vihlem Šil, švedski naučnik, imao je bizarnu naviku da proba svaku od hemikalija koje bi otkrio. Umro je 1786. godine, zbog velike izloženosti raznim kiselinama, arsenu i mnogim drugim otrovima.
General Džon Sedžvik ubijen je snajperom u Američkom građanskom ratu. Jedna od njegovih poslednjih rečenica bila je “Oni ne bi mogli pogoditi ni slona sa te udaljenosti”.
Bezil Braun je uspeo da ubije sebe unosivši oko 4 litre soka od šargarepe dnevno. Verovao je da će ga to učiniti zdravijim.
Greg Ostin Gingrič poginuo je u Velikom Kanjonu, nakon što je pokušao da se našali da će pasti, izgubio ravnotežu i zaista pao.
Sunanda Kumariratana, tajlandska kraljica, utopila se 1880. godine naočigled svih, jer niko nije smeo da je dodirne, pa samim tim ni da je spasi.
Prvi ljudi koji su izgubili živote u vazdušnoj nesreći su pioniri balonarstva – Žan Fransoa Pilatr de Rozije i Pjer Romejn, 1785. godine.
Prva osoba koja je nastrala u sudaru aviona je poručnik Tomas Selfridž, 1908. godine, u avionu kojim je upravljao Orvil Rajt.
Jedna žena iz Irske je preminula nakon dobrovoljnog seksa sa psom, 2008. godine. Uzrok smrti nije poznat, ali se pretpostavlja da je u pitanju alergijska reakcija na pse.
Osmoro ljudi je nastradalo u Londonskoj pivskoj poplavi, 1814. godine, kada se iz pivare izlilo 400.000 litara piva po obližnjim ulicama.
