kulajim.blog.rs

Sigurno je da ste mnogo puta čuli da život kratko traje i da treba živeti svaki dan kao da je poslednji. Niko od nas ne može ni približno tvrditi kada će taj poslednji dan doći, a neki od tragično nastradalih osoba na našoj listi nisu ni mogle sanjati da će na takav način izgubiti život. 

Predstavljamo vam 30 nabizarnijih smrti u istoriji čovečanstva.

 Godine 1567. čovek sa najdužom bradom na svetu poginuo je kada se spotakao na sopstvenu bradu bežeći od vatre.

Brazilac Žao Maria de Souza poginuo je 2013. godine, kada je krava koja je propala kroz krov njegove kuće pala na njega dok je spavao.

 Klement Valandigham, američki advokat iz 19. veka slučajno je upucao sebe dok je branio optuženog, pokušavajući da dokaže da je žrtva mogla slučajno da upuca samu sebe. (Deluje morbidno, ali on je to i dokazao, pa je njegov klijent oslobođen.)

Geri Hoj, kanadski advokat, poginuo je pri pokušaju da dokaže da je prozorsko staklo kancelarije koja se nalazila na 24. spratu – neprobojno. Geri se bacio na njega i dokazao da je u pravu – staklo se nije polomilo, ali je ispalo iz rama i zgnječilo ga.

Zamenik gradonačelnika Delhija, Surinder Sing Bajva je, 2007. godine, poginuo kada je pokušavši da otera grupu divljih majmuna sa balkona, pao sa istog.

 Monika Mejer, gradonačelnica Betertona u Merilendu, izgubila je život proveravajući gradske septičke jame – upala je u jednu od njih i udavila se u 5 metara ljudskog otpada.

Sigurd Moćni, vikinški vladar iz Orknija, koji je živeo u 9. veku, nastradao je od strane svog neprijatelja koga je prethodno obezglavio. Glavu je vezao za sedlo, ali dok se vraćao kući, jedan od zuba se zario u njegovu nogu. Kasnije je umro od infekcije.

Vlasnik Segways kompanije koja se bavi proizvodnjom hoverborda, poginuo je 2010. godine kada je svojim slučajno pao sa litice.

 Robert Vilijams, radnik na pokretnoj traci kompanije Ford, je prva osoba u istoriji koja je ubijena od strane robota, tj. automatizovane mašine. Njega je ruka robota udarila i oduzela mu život 1979. godine.

Džokej Frenk Hejs je pobedio u njujorškoj utrci, 1923. godine, iako nije bio živ. Naime, on je doživeo srčani udar usred trke, ali njegovo telo je ostalo u sedlu do kraja trke. Opklada na njegovog konja bila je 20:1.

Američki kongresmen Majkl F. Farli umro je 1921. godine od infekcije, pošto je za brijanje koristio žilet zahvaćen antraksom.

 Nekoliko ljudi je bukvalno otplesalo do smrti tokom Plesne groznice 1518. godine u Strazburu, koja je trajala mesec dana, tokom koje je hiljade ljudi plesalo bez jasnog razloga.

Pol Tomas, vlasnik vunovlačare, upao je u jednu od svojih mašina 1987. godine, i preminuo obmotan sa više od pola kilometara vune. 

Džesi Vilijam Lazir, američki fizičar, pokušao je da dokaže da Žutu groznicu prenose komarci, tako što je ih je pustio da ga ujedu. Ispostavilo se da je bio u pravu – kasnije je umro od groznice.

 Aleksandar Bogdanov, ruski fizičar, bio je pionir tranzfuzije krvi, vršeći eksperimente na sebi. On je verovao da će mu to produžiti život, ali je umro zbog neželjenih reakcija.

Frenc Rajhelt, austrijski krojač, pomislio je da je napravio uređaj pomoću kojih će ljudi moći da lete. Odlučio je da ga testira skokom sa Ajfelovog tornja, ali njegov izum nije funkcionisao, kao ni on posle toga.

Hrisip, grčki filozof, umro je od smeha gledajući magarca kako jede smokve.

 Geret Džons, britanski glumac, umro je od srčanog udara tokom predstave koja se uživo prenosila na televiziji. Scenariom je bilo predviđeno da njegov lik zaista doživi srčani udar, a predstava je odigrana do kraja u improvizovanom obliku.

Meri Vord, irska naučnica, je prva osoba koja je poginula u saobraćajnoj nesreći, dok se vozila sa svojom porodicom u “eksperimentalnoj putnoj lokomotivi sa parnim motorom”.

Bridžet Driskol iz Londona je prvi pešak koga je usmrtio automobil, 1896. godine.

 Karl Vihlem Šil, švedski naučnik, imao je bizarnu naviku da proba svaku od hemikalija koje bi otkrio. Umro je 1786. godine, zbog velike izloženosti raznim kiselinama, arsenu i mnogim drugim otrovima.

General Džon Sedžvik ubijen je snajperom u Američkom građanskom ratu. Jedna od njegovih poslednjih rečenica bila je “Oni ne bi mogli pogoditi ni slona sa te udaljenosti”.

Bezil Braun je uspeo da ubije sebe unosivši oko 4 litre soka od šargarepe dnevno. Verovao je da će ga to učiniti zdravijim.

 Greg Ostin Gingrič poginuo je u Velikom Kanjonu, nakon što je pokušao da se našali da će pasti, izgubio ravnotežu i zaista pao.

Sunanda Kumariratana, tajlandska kraljica, utopila se 1880. godine naočigled svih, jer niko nije smeo da je dodirne, pa samim tim ni da je spasi.

Prvi ljudi koji su izgubili živote u vazdušnoj nesreći su pioniri balonarstva – Žan Fransoa Pilatr de Rozije i Pjer Romejn, 1785. godine.

 Prva osoba koja je nastrala u sudaru aviona je poručnik Tomas Selfridž, 1908. godine, u avionu kojim je upravljao Orvil Rajt.

Jedna žena iz Irske je preminula nakon dobrovoljnog seksa sa psom, 2008. godine. Uzrok smrti nije poznat, ali se pretpostavlja da je u pitanju alergijska reakcija na pse.

Osmoro ljudi je nastradalo u Londonskoj pivskoj poplavi, 1814. godine, kada se iz pivare izlilo 400.000 litara piva po obližnjim ulicama.

Comments (0)

Sigurno je da ste mnogo puta čuli da život kratko traje i da treba živeti svaki dan kao da je poslednji. Niko od nas ne može ni približno tvrditi kada će taj poslednji dan doći, a neki od tragično nastradalih osoba na našoj listi nisu ni mogle sanjati da će na takav način izgubiti život. 

Predstavljamo vam 30 nabizarnijih smrti u istoriji čovečanstva.

 Godine 1567. čovek sa najdužom bradom na svetu poginuo je kada se spotakao na sopstvenu bradu bežeći od vatre.

Brazilac Žao Maria de Souza poginuo je 2013. godine, kada je krava koja je propala kroz krov njegove kuće pala na njega dok je spavao.

 Klement Valandigham, američki advokat iz 19. veka slučajno je upucao sebe dok je branio optuženog, pokušavajući da dokaže da je žrtva mogla slučajno da upuca samu sebe. (Deluje morbidno, ali on je to i dokazao, pa je njegov klijent oslobođen.)

Geri Hoj, kanadski advokat, poginuo je pri pokušaju da dokaže da je prozorsko staklo kancelarije koja se nalazila na 24. spratu – neprobojno. Geri se bacio na njega i dokazao da je u pravu – staklo se nije polomilo, ali je ispalo iz rama i zgnječilo ga.

Zamenik gradonačelnika Delhija, Surinder Sing Bajva je, 2007. godine, poginuo kada je pokušavši da otera grupu divljih majmuna sa balkona, pao sa istog.

 Monika Mejer, gradonačelnica Betertona u Merilendu, izgubila je život proveravajući gradske septičke jame – upala je u jednu od njih i udavila se u 5 metara ljudskog otpada.

Sigurd Moćni, vikinški vladar iz Orknija, koji je živeo u 9. veku, nastradao je od strane svog neprijatelja koga je prethodno obezglavio. Glavu je vezao za sedlo, ali dok se vraćao kući, jedan od zuba se zario u njegovu nogu. Kasnije je umro od infekcije.

Vlasnik Segways kompanije koja se bavi proizvodnjom hoverborda, poginuo je 2010. godine kada je svojim slučajno pao sa litice.

 Robert Vilijams, radnik na pokretnoj traci kompanije Ford, je prva osoba u istoriji koja je ubijena od strane robota, tj. automatizovane mašine. Njega je ruka robota udarila i oduzela mu život 1979. godine.

Džokej Frenk Hejs je pobedio u njujorškoj utrci, 1923. godine, iako nije bio živ. Naime, on je doživeo srčani udar usred trke, ali njegovo telo je ostalo u sedlu do kraja trke. Opklada na njegovog konja bila je 20:1.

Američki kongresmen Majkl F. Farli umro je 1921. godine od infekcije, pošto je za brijanje koristio žilet zahvaćen antraksom.

 Nekoliko ljudi je bukvalno otplesalo do smrti tokom Plesne groznice 1518. godine u Strazburu, koja je trajala mesec dana, tokom koje je hiljade ljudi plesalo bez jasnog razloga.

Pol Tomas, vlasnik vunovlačare, upao je u jednu od svojih mašina 1987. godine, i preminuo obmotan sa više od pola kilometara vune. 

Džesi Vilijam Lazir, američki fizičar, pokušao je da dokaže da Žutu groznicu prenose komarci, tako što je ih je pustio da ga ujedu. Ispostavilo se da je bio u pravu – kasnije je umro od groznice.

 Aleksandar Bogdanov, ruski fizičar, bio je pionir tranzfuzije krvi, vršeći eksperimente na sebi. On je verovao da će mu to produžiti život, ali je umro zbog neželjenih reakcija.

Frenc Rajhelt, austrijski krojač, pomislio je da je napravio uređaj pomoću kojih će ljudi moći da lete. Odlučio je da ga testira skokom sa Ajfelovog tornja, ali njegov izum nije funkcionisao, kao ni on posle toga.

Hrisip, grčki filozof, umro je od smeha gledajući magarca kako jede smokve.

 Geret Džons, britanski glumac, umro je od srčanog udara tokom predstave koja se uživo prenosila na televiziji. Scenariom je bilo predviđeno da njegov lik zaista doživi srčani udar, a predstava je odigrana do kraja u improvizovanom obliku.

Meri Vord, irska naučnica, je prva osoba koja je poginula u saobraćajnoj nesreći, dok se vozila sa svojom porodicom u “eksperimentalnoj putnoj lokomotivi sa parnim motorom”.

Bridžet Driskol iz Londona je prvi pešak koga je usmrtio automobil, 1896. godine.

 Karl Vihlem Šil, švedski naučnik, imao je bizarnu naviku da proba svaku od hemikalija koje bi otkrio. Umro je 1786. godine, zbog velike izloženosti raznim kiselinama, arsenu i mnogim drugim otrovima.

General Džon Sedžvik ubijen je snajperom u Američkom građanskom ratu. Jedna od njegovih poslednjih rečenica bila je “Oni ne bi mogli pogoditi ni slona sa te udaljenosti”.

Bezil Braun je uspeo da ubije sebe unosivši oko 4 litre soka od šargarepe dnevno. Verovao je da će ga to učiniti zdravijim.

 Greg Ostin Gingrič poginuo je u Velikom Kanjonu, nakon što je pokušao da se našali da će pasti, izgubio ravnotežu i zaista pao.

Sunanda Kumariratana, tajlandska kraljica, utopila se 1880. godine naočigled svih, jer niko nije smeo da je dodirne, pa samim tim ni da je spasi.

Prvi ljudi koji su izgubili živote u vazdušnoj nesreći su pioniri balonarstva – Žan Fransoa Pilatr de Rozije i Pjer Romejn, 1785. godine.

 Prva osoba koja je nastrala u sudaru aviona je poručnik Tomas Selfridž, 1908. godine, u avionu kojim je upravljao Orvil Rajt.

Jedna žena iz Irske je preminula nakon dobrovoljnog seksa sa psom, 2008. godine. Uzrok smrti nije poznat, ali se pretpostavlja da je u pitanju alergijska reakcija na pse.

Osmoro ljudi je nastradalo u Londonskoj pivskoj poplavi, 1814. godine, kada se iz pivare izlilo 400.000 litara piva po obližnjim ulicama.

Comments (0)

Evo da pitam ove pametnjakoviće sa fb a što lažno morališu a i za monitora se smiju , kako je lijegati i buditi se svako veče i jutro u suzama u samo jednoj misli.kako ostvariti porudicu kako ne ostati sam do kraja života...Da li znaju kako je sam izlaziti u kafane u gradu u kojem sam rođen...Kad napišem da sam tuzan , prave se ludi i pitaju sto....Pimam i rodbinu koju je sramota sa mnom izaci u kafanu da se slikaju za facebook a kamoli šta drugo....Šta to meni hvali pitam ja vas , da nisam šta bolestan , da nemam rogove na glavi....

 Mnogifb prijatelji danima obećavaju kafu , kazu nemaju vremena a kad ih vidim s nekim u gradu kazu slučajno sreli kolegu....Daj molim vas nisam mali , da ne kontam neke stvari....

Comments (0)

Medal count[edit]

Rank	Nation	Gold	Silver	Bronze	Total
1	Sweden	4	0	0	4
2	France	3	0	1	4
3	Denmark	2	1	3	6
4	Germany	2	1	1	4
5	Russia	1	2	0	3
6	Spain	0	4	2	6
7	Croatia	0	2	3	5
8	Serbia	0	1	1	2
9	Slovenia	0	1	0	1
10	Iceland	0	0	1	1
Total		12	12	12	36

Comments (0)

Foto: youtube

Otac je jednoga jutra primetio tragove čizama koji su iz šume vodili do zadnjih vrata njegove kuće.

Bila je to 1922. godina, a sve se dogodilo na farmi Andreasa Grubera koji je s porodicom živeo u Hinterkajfeku, mestu koje se nalazi na oko 95 kilometara od Minhena.

Farmer je o tome pričao prijateljima uz pivo, a onda ga sledećeg jutra više nije bilo. Ubijen je, baš kao i njegova cela porodica - supruga Kazilija, ćerka Viktorija, unuci Kazilija i Jozef i kućna pomoćnica Marija Baumgartner.

Porodica ubijena je na krajnje brutalan i bolan način - pijukom. Priča o ubistvu i misterioznim okolnostima brzo se proširila Nemačkom, a javnost je tražila da se slučaj što pre reši.

Istraga je pokazala da su Andreas, Kazilija, Viktorija i mala Kazilija ubijeni u štali. Ubica je nakon toga ušao u kuću i tamo golim rukama ubio malog Jozefa u sobi njegovih roditelja. Poslednja je ubijena kućna pomoćnica.

Okolnosti jezivije i od samog ubistva

Tela porodice pronađena su tek nekoliko dana kasnije kada je učiteljicu brinulo što se Kazilija ne pojavljuje u školi. Policija je prvo posumnjala na pljačku, ali je ta mogućnost odmah odbačena s obzirom na to da su u kući ostale sve vrednosti poput novca i nakita.

Ispitano je više od stotinu osumnjičenih, ali istraga nije pokazala nikakav napredak. Osim samog ubistva, ovaj zločin i danas golica maštu zbog krajnje neverovatnih okolnosti.

Naime, utvrđeno je da je ubica nakon obavljenog zločina još nekoliko dana mirno živeo na imanju. Spavao je u krevetu farmera, spremao obroke i brinuo se o stoci i celoj farmi. Čak je brinuo i o psu.

S obzirom na to da se masakr dogodio sada već davne 1922. godine, sve je verovatnije da slučaj nikada neće biti razjašnjen.

Comments (0)

Foto: youtube

Otac je jednoga jutra primetio tragove čizama koji su iz šume vodili do zadnjih vrata njegove kuće.

Bila je to 1922. godina, a sve se dogodilo na farmi Andreasa Grubera koji je s porodicom živeo u Hinterkajfeku, mestu koje se nalazi na oko 95 kilometara od Minhena.

Farmer je o tome pričao prijateljima uz pivo, a onda ga sledećeg jutra više nije bilo. Ubijen je, baš kao i njegova cela porodica - supruga Kazilija, ćerka Viktorija, unuci Kazilija i Jozef i kućna pomoćnica Marija Baumgartner.

Porodica ubijena je na krajnje brutalan i bolan način - pijukom. Priča o ubistvu i misterioznim okolnostima brzo se proširila Nemačkom, a javnost je tražila da se slučaj što pre reši.

Istraga je pokazala da su Andreas, Kazilija, Viktorija i mala Kazilija ubijeni u štali. Ubica je nakon toga ušao u kuću i tamo golim rukama ubio malog Jozefa u sobi njegovih roditelja. Poslednja je ubijena kućna pomoćnica.

Okolnosti jezivije i od samog ubistva

Tela porodice pronađena su tek nekoliko dana kasnije kada je učiteljicu brinulo što se Kazilija ne pojavljuje u školi. Policija je prvo posumnjala na pljačku, ali je ta mogućnost odmah odbačena s obzirom na to da su u kući ostale sve vrednosti poput novca i nakita.

Ispitano je više od stotinu osumnjičenih, ali istraga nije pokazala nikakav napredak. Osim samog ubistva, ovaj zločin i danas golica maštu zbog krajnje neverovatnih okolnosti.

Naime, utvrđeno je da je ubica nakon obavljenog zločina još nekoliko dana mirno živeo na imanju. Spavao je u krevetu farmera, spremao obroke i brinuo se o stoci i celoj farmi. Čak je brinuo i o psu.

S obzirom na to da se masakr dogodio sada već davne 1922. godine, sve je verovatnije da slučaj nikada neće biti razjašnjen.

Comments (0)

Ponekad s večeri 
na Svetog Jovana 
setim se oca i lijepih dana
Tih dana nema više 
u srcu osta praznina 
slava Bogu sa visina
s majkom nova stranica života
se piše.
Sanjam da ostvarim svoje snove
što uzvraćena ljubav se zove.
Sa mladom pred rodbinom 
za oltarom da stojim 
poljubce da od nje brojim..
Al ti snovi nikad neće biti java
Istina ovo nažalost je prava....

Comments (0)

Polako se bliži kraj 2017 te,ja i dalje sam...2010 ta godina ostala je zapisana masnim crnim flomasterom u negativnom što se tiče mog ljubavnog života...Ko zna možda u 2018 toj ostvarim ono za čim najviše žudim ono radi čega na kraju krajeva i postojimo,uzvraćena ljubav koja će se pretvoriti u brak iu kog ću stvoriti sopstvenu porodicu za koju vrijedi živjeti i boriti se a za šta se molim svaki sekund svg života...Sve ovo do sad je puko preživljavanje , igra bez granica , srce koje jedva kuca , duša koja je izgubila svaki smisao za radost, sve se pretvorilo u beznađje....Živim za dan kad će i meni početi magija da se dešava....Do tad ostaje utjeha u muzici , bol u samoći , oći u suzama....Kažu mi strpi se u javnosti bar , a ja to ne umijem...Ja svoje emocije ispoljim javno jer život bez uzvraćene ljubavi je samo blijeda sijenka onog što se zove srećan život...Do tad ostajete mi vi bar u virtuali ako ne u stvarnosti da zajedno dijelimo tugu i radost.....

Comments (1)

Comments (0)

https://www.youtube.com/watch?v=R3OkZP7nf4I&list=RDR3OkZP7nf4I

 Vino je bilo boli glava a ona ko baklava zubi ko neonska reklama, a svud okolo tama Gledala me je bez riječi, ko po skrivečki što god pitam ju puno pitat ću Žutio se mjesec riječki ko prosinečki A ja ko dijete u turbo limaču Oj Milena Moja milena Ne znam čija si iz tvog imena oj milena ja i milena pred ćaćinom puškom dva goluba glinena Vino je bilo boli glava tu večer kad je zvala Pred očima mi čudan predbroj pred očimo mi tama U slušalici milena kaže antu treba Meni faca je blijeda gledan kako ću pobić Njoj je kasnila menga njoj je kasnila menga Menga, a kasnio i Božić Oj Milena Moja milena Ne znam čija si iz tvog imena oj milena ja i milena pred ćaćinom puškom dva goluba glinena rodilo se i ljuljat se mora o vinčanju nema ni govora

Comments (0)

Žena u zadnje vrijeme nosi samo neki čipkasti izazovni donji veš. Nije da se bunim, samo me zanimalo otkud ta promjena odjednom. Na trenutak mi je prošlo kroz glavu da me vara. I jučer njoj auto na servisu pa sam išao po nju na posao. Čekam da izađe i skužim da sve njene kolegice izlaze iz trgovine preko puta firme i sve nose hrpu vrećica. Izlazi i ona, ali ne iz
firme nego iz tog dućana. Isto puna vrećica. Pitam šta se dijeli, a govori ona- zatvara se neki “fenci” skupi dućan rublja. Sniženje im ogromno i pokupovale su sve živo šta se moglo. Otvara vrećicu i pokazuje mi spavaćicu, gaće, kućni ogrtač.. kaže ovo zapamti. To ću oprati i pripremiti ako zlu ne trebalo završim u bolnici. Da imam nešto kulturno. Toliko o prevari Comments (0)