10/16,2022
ŠUMA TROJKA I KURTONI
Published on 10/16,2022
Добро данас одмакох у шуми и овдје гдје ово у повратку снимих и гдје други пут одмарам кад се пењем, затекох, гологузу тројку.
Поплаши их Жути на тој веселој камари. Један завриска, други поче бјежат, са све гаћама у рукама.
А она, каква је, да нема розе тренерку спуштену на кољена, не би је међу пањевима препозн'о.
Како видјех да се Жути узнемирио, дрекнух на овог што вришти.
- Стани не вришти, цуко је, није међед, неће ти га откинут!
А они се у секунди поспремише и стоје крај пута.
Млада обуче тренерку, те чучну и рукама покри лице.
Гледам у њих, не знам их.
Један двадесетак година, шатиран и са шишкама.
Други око четрдесет година и све у белој кошуљи и ципелама шпицокама.
У сред шуме чиста елеганција.
Пролазим поред њих, гледам, има преко 30 марамица и потрошених куртона, те рекох им.
- Фино вам мјесто, чист зрак, лијепо врјеме. Видим, поњели сте воде да се освјежите. Нема зиме за вас тако слаткоране. Добро сте и упрзнили, види се да често оргијате.
Они чуте, а она се засмија ко луда.
Засмијах се и ја колко сам могао и прођох даље.
Задржах се у шуми још сат, све се смијуљећи призору који затекох.
Кад сам се враћао сретох једног повратника.
Старији човек, чува овце и знамо се.
Рекох му шта видјех.
А он се насмија и руком ману, па рече.
- Знам ја њих, а јој чо'јек на терен оде, њу ови притисну. Љети је овамо доводе, а нема их кад зазими.
Насмијах се и рекох му.
-Не знам их, нисам их виђао никад.
Додадох још кроз смјех оно што ме копка и упитах га.
- Јесу ваши или наши?
А он се ко мало растужи и каже.
- Ма наши, пас им мајку јебо, још су и фамилија.
Насмијах се и већ замичући рекох.
- Не сикирај, неће им дјеца у страну вући, кориште куртоне! Само нек пазе, да се млада не заколута.