kulajim.blog.rs

Сретох данас свог баш доброг јарана. Вратио се човјек из Аустралије и то са читавом својом породицом. Док га изгрлих, рекох му, да сам знао да ће се вратити. Држи он оба ока отворена, а и размишља, за разлику од велике већине наших људи у бијелом свијету. Каже, ако је умират да умрем са својима. Доле су већ задња времена, а овдје је шума близу, па гоничемо се. Рече још, да се тамо види сва пропаст и суноврат данашњег свијета, јер је тамо човјек глупљи и дресиран боље, већ овдје. А корона је одклонила сваку његову сумњу, да тамо још увјек живе људи. Тамо су људи претворени у зомбије. Једноставно, човјек неће, да му дјеца расту у таквом друштву бездушних послушника и вратио овамо у ову нашу вукојебину. Исприча ми и да је тамо у тој Аустралији, свеједно, ко ће да побједи, Трамп или Бајден. Њих зло и пропаст људска неће заобичи. Јер ако побједи Трамп, сви ови глобалисти селе доле и одоздо праве дивни нови свијет. Јер је та Аустралија одавно у њиховим рукама и све му је било јасно, кад је видјео да због једног зараженог кором, у карантину држе град од 6,5 милиона становника, без да се ико побуни. Мој јаран није папак и добро види свијет. Нарочито послије 1355 дана проведених у концентрационом логору Силос, код комшија такозваних Бошњака. Од тада он ништа случају не препушта и добро зна, како нестаје слобода и како се за њом првим летом лети, без да се изачим осврче.