HRIŠĆANSTVOI

Evo, da malo lokalnim pravoslavcima podignemo pritisak:
1) Isus Hrist, ako je i postojao, nije rodjen na Bozic
2) Jaja i njihovo farbanje nemaju NIKAKVE veze sa takozvanim usksnucem Isusa Hrista (koje je takodje bajka)
Ono sto mi zovemo Bozic je nekada bilo zvanoYule i rani hriscani su ukrali to da bi privoleli vise pagana da predju na hriscanstvo. Po svim istrazivanjim, ako je Isus i postojao, rodjen je negdje u februaru ili martu. Yule ima poreklo u starom Rimu, kada se proslavljala zimska ravnodnevnica.
Vaskrs ima vise veze sa Istar ili Eoster i nema ama bas NIKAKVE veze sa hriscanskom mitologijom. Nigdje u Bibliji se ne spominje saranje jaja i zec kao simboli hriscanstva.

53

 

Otisao kod popa na ispovijedanje kaze nemoj jarane dosta mi je i mojih briga

КАДГОД ЗАСЕРЕМ НЕШТО У ЋИВОТУ, ПУКНЕМ ВЕЛКЕ ПАРЕ НА КЛАДИЈОНИЦИ, ДОБИЈЕМ КОНДИЛОМЕ, ДОБИЈЕМ БАТИНА ОД ЦИГАНА, КАЖЕМ СЕБИ...........МАКАР НИСАМ ИЗБЕГЛИЦА

 Sindrom policističnih jajnika jedan je od vodećih uzroka neplodnosti u žena.

U Africi postoji takozvana "Ibrahim nagrada", koja iznosi 5 miliona dolara, plus 200.000 dolara godišnje, a dobija je svaki demokratski izabran predsednik koji siđe sa vlasti nakon što mu istekne mandat. U poslednjih 12 godina otkad nagrada i postoji, još je niko nije dobio.

 

izdajnici pdp

Видим, данас на овом јаду да махом исписују цијене, уља, шећера, брашна и горива. Исписују их, они, који су преко политике дошли до посла, а посао зависи од изборног ретултата, оног, ко их је запослио и наравно чланство ПДП. Најмање њих тридесет је исписало цијене намирница и горива. И сви до једног су из горе наведене двије групе људи. Те све до једног знам. Можда је то неком чудно. Можда неко мисли, да је то дириговано, или да је по сриједи нека завјера. А није ништа од тога. То вам је један написао, а камара истих прихватила. То је тај ментални склоп незадовољних, јер да нису незадовољни нико их не би знао. То су вам ти паметни, ти интелектуалци без дана у животу којег би се могли сјечат. То су ти жедни промјена. Исти они, који су се давно за сићу продали, јер су пуно глупљи од ретарда из СНСД-а, који имају сигуран посао и пар стоја више. Али, ту су у два грама и једни и други по смислу за било шта друго осим ситне сеоске политике, у којој им увјек смета неко ''одозго''. Мени такви личе на пусто робље, што слободу у дебљим оковима тржи. Некад се не могу чудом начудит тим менталним склоповима, који србују гдје стигну и навијају за Русе у сезони слава, док им предсједнички кандидат каже, да се не би ни сликала са Путином и да нам је ЕУ пуно ближа. Фино сам вам дан послије избора и написао, додуше на инстаграму док сам овдје био блокиран, да се Јелена Тривић ноћу у Вука Драшковића претвара. То препознат је не могу само ове двије групе људи рођених да се продају, оном ко било шта даје за њихов квалитет и неспособних да преживе, без да се добро покажу код газде сумњивог морала.

Ljudi koji su pre 10, 15 godina nosili "nisam ginekolog ali mogu da pogledam" majice su danas na vlasti u Srbiji.


Метафизиком се баве необични људи, необичне личности, а живе је већ сасвим поремећене.
А то живјети оно у шта се вјерује или не живјети одваја човјека од фукаре.
 Popravio mi zubar 2 zuba☝ i izvadio mi 3
 Осим цркве и једне кафане, шума је једино мјесто, гдје још радо одем...
 
 




 


53 okt

KAFANA 230

OSTALO 427

SVADBA 11O

 

JANUAR  1359

februar 714

MART 839

APRIL  810

maj 2139

JUNI 1156 

ЈУЛИ 1319]

август  894

septembar  567

2021 MD-  7880

Алберт Ками је једном рекао: "Јесен је друго прољеће, када је сваки лист цвијет"

И опет једна непаметна.
На основу читања између редова изјава релевантних актера, те свега што се дешавало у предизборној кампањи, а нарочито у изборној ноћи и након ње, основано сумњам да је читаву ову игранку око резултата избора организовао лично Александар Вучић на осбову захтјева својих натчињених налогодаваца, уз подршку опозиције, дијела СНСД-а, ЦИК-а, а у наставку и Шмита, све са циљем елиминације Додика који је у западним круговима означен као путиновац, те као такав тег око врата и њима и Вучићу. На сцени није уклањање СНСД-а, већ.Додика, нако чега би се и СНСД поцијепао. Циљ је скинути тег око врата и довести проЕУропске опције које ће без поговора слиједити њихову агенду. Као што рекох, само закључујем, немам доказе и потврду тако и да ме не узимате здраво за готово.
Све ово може довести до неколико сценарија:
1. ЦИК потврђује резултате јер је разлика превелика. Сценарио у којем налогодавци и управљачи процесима не желе радикалнију дестабилизацију. Опозиција принуђена да прихвати.
2. ЦИК поништава и расписује нове изборе. Додик одбија, опозиција излази на улице. Долази до нереда. Исход неизвјесан.
3. Притиснут чињеницом да Вучић стоји иза свега Додик уз неколико маневара нерадо прихвата одлуку, повлачи се из политичког живота, замјењује га други кандидат.
У сваком случају не у ЕУ!

 

 Припало ми је да браним оне ставове које нико не жели да брани и које нико да заузима неће. Својом вољом бирам омраженост и мјесто које будалама намјењују и остављају. Докле год човјек живи просто, природно и спонтано његов став према животу је немогуће пољуљати. Тада главну ријеч води наслијеђе, води крв и оно што се од старих на руке прихватило. И то је морал који се не учи, о коме се не расправља, не дискутује. То тако треба и човјек тако дјелује без резервних мисли. Живот престаје бити истински и исконски онда када се почиње трагати за његовим оправдањем у некој теорији. Када на површину испливају морали, естетике, двојбе, програми. Када се посумња у наслијеђе и почну да се траже разлози и сврхе. То је први јасан знак да је човјек изгубио себе. Оно првобитно, просто и природно није свјесно себе, нити се умије артикулисати, али је исправно. Потоње, оно већ вјештачко и неприродно, профанизовано и лишено светости и тајновитност, што припада урбаним и образованим, ма колико било свјесно себе, а оно себе зна да дефинише и опише до у најмању цртицу (таквих се чувајте), никада није исправно и само доприноси даљем кварењу до потпуне пропасти. Човјек је живио исконски управо онда када није било никаквих записа нити филозофија. У мрачна доба претсократског периода, доба Хераклита и још даље уназад. Као и у раном средњем вијеку, и у Илирику о коме се тако мало зна. Са записима почиње кварење, заборав и свака лажа.

 

 Уђем неки дан у кафану, прогурам се до шанка. Наручио пиће, ракију за каву оженио, нешто се зајебавам с конобаром и гледам двојицу на метар од себе, затегли, оће се побију. У једном моменту закува. Гужва је то, метеж, не знаш ни ко кога хвата. Кад је прошло, ја кући пјешке, полако, а све осјећам нешта ме жуља на леђима док сам ишо. Уђем у кућу, онако у јакни у дневни боравак, мајка била будна, де реко погледај шта ме то жуља на леђима. Прође она иза мене. Ајој, каже, црни сине па теби неко забо нож у леђа.

Nevjerovatan niz, ljudi moji, kakvi prolazi, sa nama u velikom dobitku. Ko nas prati zaradio je ogromne pare, konstantni prolazi sms parove, trenutno tri dana za redom. Juce pogodjena kvota 4,00, evo dobitnih parova:

na izbore u BiH izađe 50% birača. Od tih 50% pola je dovoljno da izabere većinu. Što znači da vlast u BiH izabere 25% birača. Ako tu dodamo i broj onih koji nemaju pravo glasa (djeca i dr.) dođemo do toga da nam vlast izabere 1/5 građana.
Od tih 25% birača minimalno 5% su lažni glasovi ubačeni izbornim prevarama. 5-10% glasova su oni koji su glasali zato što im je neko zaprijetio ili dao novac da glasaju za određene stranke.
Ako vam se sviđa kako vam oni izaberu vlast onda ništa, ali ako mislite da biste Vi izabrali bolje onda izađite i glasajte.
 
 роф. Др Миљко Ристић
Редовни професор хиругије
Директор КЦ Србије
Директор кардиохирургије Дедиње
Председник медицинске комисије ФС Србије
Члан управног одбора завода за трансфузију
...COVJEK KOJI JE NOVAC NAMJENJEN LIJECENJU BOLESNIKA ODVLACIO NA RACUNE PROPALOG KRCUNOVOG SD-a,I TAKO KLINICKI CENTAR SRBIJE DOVEO DO PROSJACKOG STAPA...ZVEZDA MI JE SVE,ZVEZDA "ZIVOT" JE...

Пост није само онда кад је пост јер и у мрсу треба постити, ограниченим узимања мрсне хране,пића и уздржавању од греха. Ава Ор

Apel za sve pripadnice nežnijeg pola koje su se igrom slučaja obrele u mojoj friend listi ... Prestanite da kačite tekstove nekih retardiranih pesama u opisu slike majku mu jebem, debilno je do jaja kad okačiš sliku sa plaže i napišeš:
 
 Daj mi.
- Ne dam.
- Daj mi, znam da imaš.
- NEDAM!
- Dobro, aj daj mi.
- Ne dam.
- Daaaaaj mi pliiiiz.
- Paćeniče.
- E, aj daj mi malo.
- Mrš.
- ...
- ...
- Kad bolje pogledam, i nisi neka riba.
- Šta si to reko?
- Štaviše, ružnjikava si, idem kući.
- A ČEKAAAAAJ, SVIĐAAAAŠ MI SEEEEEE. Evo skidam se.
- (koji sam bog taktike)
Moj otac je bio ateista ali zbog mene se krstio i lijevom i desnom rukom.
Upravo sam stopirala i stao mi kamiondžija. Evo vozi me prečicom kroz neku šumu i još mi dao 100 Eura.

x

Predstavljamo vam 30 nabizarnijih smrti u istoriji čovečanstva.
Godine 1567. čovek sa najdužom bradom na svetu poginuo je kada se spotakao na sopstvenu bradu bežeći od vatre.
Brazilac Žao Maria de Souza poginuo je 2013. godine, kada je krava koja je propala kroz krov njegove kuće pala na njega dok je spavao.
Klement Valandigham, američki advokat iz 19. veka slučajno je upucao sebe dok je branio optuženog, pokušavajući da dokaže da je žrtva mogla slučajno da upuca samu sebe. (Deluje morbidno, ali on je to i dokazao, pa je njegov klijent oslobođen.)
Geri Hoj, kanadski advokat, poginuo je pri pokušaju da dokaže da je prozorsko staklo kancelarije koja se nalazila na 24. spratu – neprobojno. Geri se bacio na njega i dokazao da je u pravu – staklo se nije polomilo, ali je ispalo iz rama i zgnječilo ga.
Zamenik gradonačelnika Delhija, Surinder Sing Bajva je, 2007. godine, poginuo kada je pokušavši da otera grupu divljih majmuna sa balkona, pao sa istog.
Monika Mejer, gradonačelnica Betertona u Merilendu, izgubila je život proveravajući gradske septičke jame – upala je u jednu od njih i udavila se u 5 metara ljudskog otpada.
Sigurd Moćni, vikinški vladar iz Orknija, koji je živeo u 9. veku, nastradao je od strane svog neprijatelja koga je prethodno obezglavio. Glavu je vezao za sedlo, ali dok se vraćao kući, jedan od zuba se zario u njegovu nogu. Kasnije je umro od infekcije.
Vlasnik Segways kompanije koja se bavi proizvodnjom hoverborda, poginuo je 2010. godine kada je svojim slučajno pao sa litice.
Robert Vilijams, radnik na pokretnoj traci kompanije Ford, je prva osoba u istoriji koja je ubijena od strane robota, tj. automatizovane mašine. Njega je ruka robota udarila i oduzela mu život 1979. godine.
Džokej Frenk Hejs je pobedio u njujorškoj utrci, 1923. godine, iako nije bio živ. Naime, on je doživeo srčani udar usred trke, ali njegovo telo je ostalo u sedlu do kraja trke. Opklada na njegovog konja bila je 20:1.
Američki kongresmen Majkl F. Farli umro je 1921. godine od infekcije, pošto je za brijanje koristio žilet zahvaćen antraksom.
Nekoliko ljudi je bukvalno otplesalo do smrti tokom Plesne groznice 1518. godine u Strazburu, koja je trajala mesec dana, tokom koje je hiljade ljudi plesalo bez jasnog razloga.
Pol Tomas, vlasnik vunovlačare, upao je u jednu od svojih mašina 1987. godine, i preminuo obmotan sa više od pola kilometara vune.
Džesi Vilijam Lazir, američki fizičar, pokušao je da dokaže da Žutu groznicu prenose komarci, tako što je ih je pustio da ga ujedu. Ispostavilo se da je bio u pravu – kasnije je umro od groznice.

x

Predstavljamo vam 30 nabizarnijih smrti u istoriji čovečanstva.
Godine 1567. čovek sa najdužom bradom na svetu poginuo je kada se spotakao na sopstvenu bradu bežeći od vatre.
Brazilac Žao Maria de Souza poginuo je 2013. godine, kada je krava koja je propala kroz krov njegove kuće pala na njega dok je spavao.
Klement Valandigham, američki advokat iz 19. veka slučajno je upucao sebe dok je branio optuženog, pokušavajući da dokaže da je žrtva mogla slučajno da upuca samu sebe. (Deluje morbidno, ali on je to i dokazao, pa je njegov klijent oslobođen.)
Geri Hoj, kanadski advokat, poginuo je pri pokušaju da dokaže da je prozorsko staklo kancelarije koja se nalazila na 24. spratu – neprobojno. Geri se bacio na njega i dokazao da je u pravu – staklo se nije polomilo, ali je ispalo iz rama i zgnječilo ga.
Zamenik gradonačelnika Delhija, Surinder Sing Bajva je, 2007. godine, poginuo kada je pokušavši da otera grupu divljih majmuna sa balkona, pao sa istog.
Monika Mejer, gradonačelnica Betertona u Merilendu, izgubila je život proveravajući gradske septičke jame – upala je u jednu od njih i udavila se u 5 metara ljudskog otpada.
Sigurd Moćni, vikinški vladar iz Orknija, koji je živeo u 9. veku, nastradao je od strane svog neprijatelja koga je prethodno obezglavio. Glavu je vezao za sedlo, ali dok se vraćao kući, jedan od zuba se zario u njegovu nogu. Kasnije je umro od infekcije.
Vlasnik Segways kompanije koja se bavi proizvodnjom hoverborda, poginuo je 2010. godine kada je svojim slučajno pao sa litice.
Robert Vilijams, radnik na pokretnoj traci kompanije Ford, je prva osoba u istoriji koja je ubijena od strane robota, tj. automatizovane mašine. Njega je ruka robota udarila i oduzela mu život 1979. godine.
Džokej Frenk Hejs je pobedio u njujorškoj utrci, 1923. godine, iako nije bio živ. Naime, on je doživeo srčani udar usred trke, ali njegovo telo je ostalo u sedlu do kraja trke. Opklada na njegovog konja bila je 20:1.
Američki kongresmen Majkl F. Farli umro je 1921. godine od infekcije, pošto je za brijanje koristio žilet zahvaćen antraksom.
Nekoliko ljudi je bukvalno otplesalo do smrti tokom Plesne groznice 1518. godine u Strazburu, koja je trajala mesec dana, tokom koje je hiljade ljudi plesalo bez jasnog razloga.
Pol Tomas, vlasnik vunovlačare, upao je u jednu od svojih mašina 1987. godine, i preminuo obmotan sa više od pola kilometara vune.
Džesi Vilijam Lazir, američki fizičar, pokušao je da dokaže da Žutu groznicu prenose komarci, tako što je ih je pustio da ga ujedu. Ispostavilo se da je bio u pravu – kasnije je umro od groznice.

ŠUMA TROJKA I KURTONI

Добро данас одмакох у шуми и овдје гдје ово у повратку снимих и гдје други пут одмарам кад се пењем, затекох, гологузу тројку.
Поплаши их Жути на тој веселој камари. Један завриска, други поче бјежат, са све гаћама у рукама.
А она, каква је, да нема розе тренерку спуштену на кољена, не би је међу пањевима препозн'о.
Како видјех да се Жути узнемирио, дрекнух на овог што вришти.
- Стани не вришти, цуко је, није међед, неће ти га откинут!
А они се у секунди поспремише и стоје крај пута.
Млада обуче тренерку, те чучну и рукама покри лице.
Гледам у њих, не знам их.
Један двадесетак година, шатиран и са шишкама.
Други око четрдесет година и све у белој кошуљи и ципелама шпицокама.
У сред шуме чиста елеганција.
Пролазим поред њих, гледам, има преко 30 марамица и потрошених куртона, те рекох им.
- Фино вам мјесто, чист зрак, лијепо врјеме. Видим, поњели сте воде да се освјежите. Нема зиме за вас тако слаткоране. Добро сте и упрзнили, види се да често оргијате.
Они чуте, а она се засмија ко луда.
Засмијах се и ја колко сам могао и прођох даље.
Задржах се у шуми још сат, све се смијуљећи призору који затекох.
Кад сам се враћао сретох једног повратника.
Старији човек, чува овце и знамо се.
Рекох му шта видјех.
А он се насмија и руком ману, па рече.
- Знам ја њих, а јој чо'јек на терен оде, њу ови притисну. Љети је овамо доводе, а нема их кад зазими.
Насмијах се и рекох му.
-Не знам их, нисам их виђао никад.
Додадох још кроз смјех оно што ме копка и упитах га.
- Јесу ваши или наши?
А он се ко мало растужи и каже.
- Ма наши, пас им мајку јебо, још су и фамилија.
Насмијах се и већ замичући рекох.
- Не сикирај, неће им дјеца у страну вући, кориште куртоне! Само нек пазе, да се млада не заколута.

henry martini

Hit leta gospodnjeg 2022. MADE IN SERBIA govori o životu savremene gradske devojke koja ima kožu bebine guze, jede aspirin i pije martini. Ostatak teksta tek zahteva opsežnu analizu stručnih analitičara. Dotična neće da radi od 9 do 5 i ima momka sa Vračara kojeg nervira. Posebno je važno istaći da ima najmanjeg kera na svetu. Jedini problem u životu joj je što je zovu "baby". Srpska muzička scena slobodno može da se proglasi leglom muzičke civilizacije u trenutku kada se odvijaju ključni trenuci opstanka srpskog življa na Kosmetu, a Srbija van Beograda grca u samoj sebi.
 
 
Ovakva kompozicija se ne pamti još od Zdravka Čolića - da pevaju i deca, i odrasli a i starci intelektualci. Može se čuti u školama, u taxiju, korporacijama i gradilištima... Ne može da prođe ni jedna svečana proslava niti svetkovina bez nje. Prelepa ljubavna priča o bebama, aspirinu i malim kerovina na Vračaru.

Доће доба сви ће пара имати ал неће имати шта да једу. Кае Србија имала 800 хиљада крава, сад има 130. Ђе је била једна крава на седморо сад је на седамдесеторо.

FEMYNISKYNJE SMATRAJU DA JE LJUBAV PRIMTI STO VISE RAZLICITIJE QRACA U STO KRACEM VRJEMENSKOM PERIJODU.TO SU CULE U PJESMAMA ZVJEZDI GRANDA I RIJALITIJIMA I VJERUJU UTO.POZELJNO JE DA NADJU SIROVOG COJKA STO IMA CERKU NJOZINI GODINA I ONDAK SU ONE DRUGARCE A I MATERE I CERKE.I POZELJNO JE DA SU SIROVNE STO GLUPLJE I NAKAZNIJE I DA SE STO VISE PONIZAVAJU SNJIME,JER SAMI CIN PONIZENJA NJI UZBUDJIVA I DAJE STRAST.JER CE OKOLINA BITI ZADOVOLJNA SNJIMA STO SIROV COJK TRPA QRAC UNJI A TTO JE NAJBITNIJE JER I OKOLINA TO RADI I PO MODERNIM JE STANDARDIMA.SADE CE SE JOPE PREPOZNATI DEVEDEST POSTO FIRE FIYORANO,A DESET POSTO CE SE SMIJATI JER GLEDAJU TAKE SVAKI DAN.OVA STRANJCA JE NAJOMRAZENIJA UTOJ FIRMI,FEMYNISKINYE SE PREPOZNAVAJU A NIKO NJI NECERA NA TO.PRIVATNIK,BIZNISMEN,CACA GA GURA,TO JE SIGURNOST.INTELEKT

Dvije najprodavanije stvari na Balkanu su "golf dvojka" i "nokia trideset trojka".

Kao malog me je otac ostavio sa majkom, živeli smo kao podstanari jako siromašno, majka se teško borila da preživimo u vlažnoj dvorišnoj garsonjeri. Deca iz razreda su slavila rođendane i majka je davala zadnji dinar da bi kupio poklon i otišao na proslavu. Došao je red i na moj rođendan, rekao sam majci da ću praviti proslavu kući, a ona je pozajmila novce za sokove i grickalice,a tortu je sama napravila. Podelio sam pozivnice drugarima u razredu i došao kući i čekao sa mamom da počnu da dolaze. Pala je noć, a niko nije došao, majka je otišla u toalet i čuo sam je kako plače. Odsekao sam nam po parče torte i pozvao majku koja je došla uplakana. Jeli smo najukusniju tortu na svetu...

aut

На данашњи дан прије 11. година затворио сам кафе бар Аут и почео поправљат у себи све оно од порока труло и свјетском рђом нагрижено. Поправило се доста тога, али и даље има дана кад и самог ђавола презнојим.
Дуго сам призивао тај дан и маштао да побјегнем од кафане и алкохола. Од задње ратне године сам у кафани и на прсте дане без алкохола пребројат сам могао. Знао сам у коликој сам пропасти и тражио сам снаге у себи да раскрстим са таквим животом.
Тог јутра довуцарио сам се зором из Бјељине, гдје смо два дана локали ко бјесни. Алкохол ме пустио на ногама и сваки мишић и кост су ме болили. Кад сам ушао у кафану борио сам се да не повратим од мириса алкохола и дувана. Извадио сам пиву да убијем мамурлук и ставио на шанк, док не пустим музику. Музика не може, поново спржени звучници. А тад на глас сам себи рекох.
-Ја ово више не могу!
Узех пиву и вратих у фрижидер и кренух. А онда се вратих, ношен мишљу да ипак убијем мамурлук. Вадим пиву држим је у руци и гледам по оној кафани. Лете слике и смијем се некако глупо. Сједам и одједном није ми добро. Глава ми у рукама и мука ми. Долазим себи и гледам у пиву. Устајем, излазим и у себи понављам, крај, крај, крај...
То би први корак у мом бјегу од оног мене каквог ме свијет направио. Напио сам се још пет пута и два мјесеца касније престао пит. Осам година нисам окусио и излијечио сам се уз помоћ Божију. И то без савјета оних у бјелим мантилима и ако сам био на корак од бјелих мишева. Данас попијем, кад ми баш све одговара, али то је ријетко и дозирано.
Можда смо били у том времену они на злу гласу. Они, у које упиру прстом, док дјеци говоре не идите тамо. Али осим нас пар старијих вуцалица у кафани, сви остали су завршили факултете и данас вам уче дјецу, лијече вас и сви редом су добри родитељи. Мада има и оних, што су по чошковима кетили, они су сад уважени и успјешни без ваљана разлога, али и даље међу правом рајом из чошка вребају.
А одговорно тврдим, да је кафе бар Аут био једна од највећих рокенрол рупа икада на овим просторима. Рупа, у којој за дан оде палета пиве и у којој се музика гаси само кад звучници прегоре. Док ово пишем редају се слике и чини ми се да се о сваком дану у тој кафани може написати пар прича, а о појединим ликовима и читави романи.
Данас би свашта радио, али кафану више никад не би отворио, јер немам стомак за тај демонски свијет
Подели