kulajim.blog.rs

Грбавица, у рату територија Републике Српске, најразрушеније сарајевско насеље. Рушили су је, углавном, они који се свијету и сами себи представљају као ненаоружани грађани Сарајева и жртве „српске агресије“ на тај град. Рушили су и Неџариће, и Добрињу, такође, територију Републике Српске, послије Грбавице најразрушенија сарајевска насеља. Рушили су и Илиџу, и Вогошћу, и Хаџиће. Рушили су их они који рат у Сарајеву називају српском опсадом, а Србе рушитељима.
Поред стотина убијених цивила у тадашњем Српском Сарајеву, на Грбавици су, пред сам крај рата, за вријеме примирја, убили и деветогодишњу Наташу Учур и десетогодишњу Милицу Лаловић. Два снајперска хица била су довољна за нејака дјечија тијела.
Наташиног и Миличиног имена на споменику убијеној дјеци Сарајева нема. Ова два имена међу данашњим Сарајлијама немају никакво значење. Међутим, Наташина и Миличина судбина послужила је сарајевској политици. Нису заборављене као бројеви у политизацији жртава грађанског рата у Босни и Херцеговини. Свијету су представљене као жртве „српске агресије“ и урачунате су у чувени број 11.541, који је обишао цијели свијет. У тај број урачунати су и сви погинули војници такозване Армије РБиХ, њих око 6.000, али и све српске цивилне жртве убијене од стране припадника самозване армије.
Српска политика и наука незаинтересовано су гледале, а и сада ћуте на лажи и манипулације које деценијама стижу из онога што се и данас зове Сарајево.