kulajim.blog.rs

Јуче се сјетих да у првом разреду основне школе први цртеж што сам нацртао био је голф јединица, зелени. Машина био. Била је неђе она свеска вукла се по кући, по ћошковима. Учитељица нас питала шта би жељели да будемо кад порастемо. Онај каже доктор, онај каже војник, онај каже фудбалер, ја реко аутомеханичар. А ја сам тад ко важио за неко напредно дијете. Њој то нешто било погано, а послије ћу вам рећи што, па се онако згади, разочара, ко би то не задовољава њена очекивања, и вели: како аутомеханичар? Исто ко да аутомеханичари нису крштени људи, ко да су то цигани из пакистана. И онда смо цртали цртеж сходно занимању. Ја нацртам голфа кеца, ха ја. Е сад што је она тако одреаговала? То је она сорта што им дјеца морају успјети и доказати се пред фамелијом и комшилуком по сваку цијену. Мора факултет завршити, мора бити изнад ових около макар по нечему, мора бити неки нај... Уништише дјецу. Осакатише. Како се то нико не нађе да дијете научи да буде домаћин него све гурају у Вавилон, у сужањство урбанитима