kulajim.blog.rs

Отишао си с овог свијета неправедно и прерано. Нисам успјела да те пронађем свих ових послијератних година. Био си моја прва симпатија. У вријеме кад се на школским одморима симпатисало скривеним погледима од којих се образи зарумене, а очи зацакле па сијају по два три часа као звијезде. У оно далеко срећно вријеме кад су симпатије при сусрету спуштале главе да им се погледи случајно не сретну при брзинском изговарању ћао-ћао. Па онда кријући, повиривали једно на друго иза врата учионице. Прва симпатија, како то и у овим 40 - им слатко звучи. Прошло је пуних тридесет година од задњег скривеног погледа у учионици наше Основне школе, 29. новембар. Трагала сам годинама на свим друштвеним мрежама за оним дјечаком веселог осмијеха али нисам га никад нашла. Није фер, не одлазе тако прве симпатије. Прије одласка би требало да се поново сретну, да се поново поздраве. Без скривања погледа, да се од срца насмију тим безбрижним дјечијим данима у школским клупама. И тужна сам и љута што си одлучио да тако одеш на онај свијет. Нека те анђели чувају, био си као анђео лијеп.