03/21,2022
glas
Published on 03/21,2022
Копали рупе за шљиве прије 5-6 година код ђеда Владомира у воћњаку. Скупило се ту разних ћалова да раде. Треба ископати рупу шесет са шесет и у дубину шесет.
Један чим је дошо и почео радити сломио лопату и будак, јер је мрцина па кад навали радити не умије да се заустави и нормално поломиле се држалице. И онда прешо код нас у екипу јер је било вишка алата, а њему било далеко да иде кући да понесе други будак и другу лопату. Вели: ја ћу да копам, а ви за мном избацујте. Ми смо са њим најебали јер не умије да се заустави. Немош постигнеш да избациш колико накопа. Кае, роки, мени се не исплати да радим на дневницу, требо сам тражити да ми плати по учинку. Ја ископам 500 ових рупа данас.
Поменути треба и друга два, понајвећа, ћалова – браћа Станко и Ранко. Лудаци и пиромани. Они не копају по спецификацији и како људима приличи. Него закопају и кад могу обојица да уђу у рупу они уђу, окрену се леђима један другом и копају онако. Ископају гроб. Пролази ђед Владомир, кае: немојте ба људи копати големе рупе, не треба то толикачко. Само се у замаху будаком јаве и кажу: Ја, јес... и наставе да кљују како су кренули.
Било је ко у оном филму кад траже Саву Савановића да ископају а онај каже: Копниде мало будаком.
Да је оно ко био да снима. Јебо било какву комедију. Мене је стомак заболио од рзања.