kulajim.blog.rs

Ми што истину говоримо увјек смо у проблему. Тако да, ово укидање слободе и демократије мени ништа не мијења. Одавно видим у каквом свијету живимо. У том свијету сам забрањиван, оспораван, прогоњен, клеветан, брисан, са све уцјењиваном главом и ко зна шта још. Неколико година сам о послу само могао сањат. И, ево ме, ту сам. Жив, здрав и у памети. Некако сам свико на све то и слабо ме шта потреса. А немам се на шта ни пожалит. Борим се како се борим и годинама исто говорим. Србујем о свом трошку и казујем све што знам и мислим. Једини сам такав на мало широј регији и још никад од свог писања и дјеловања нисам ништа добио. Осим проблема и људске злобе. Те покоје хвале људске. Проблем сам чини ми се како овим гладежима на глобалном нивоу, тако и овим нашим хијенама на локалном нивоу. И кад би ме гонили, морали би добро да размисле, којим би то методама радили, јер не знам шта ме није од свих њих задесило. А могу вам речи, да сам једва дочекао ову пропаст демократије, људских права и слобода. Јер у оваквој слободи, комфору и са правом да будемо шта пожелимо, упрљали смо се толико, да се само невољама опрат можемо. Многима желим добродошлицу у реалност и свијет невоља и проблема, јер видим помало су прогледали. Осталим желим брзу пропаст и то такву, да им се сви идоли и кипови за главу ухвате. Баш овако као овај нововавилонски Кип слободе, јада и чемера.