06/11,2021
glasnik
Published on 06/11,2021
Сјео да попијем каву у дневном боравку, укључен телевизор, иде нека серија на првом, сцена је неко се двоје дохватили и... разумијеш. Кад сам био мањи и тако породично гледали филм или серију па кад наиђе нека сцена тог типа, или нека голотиња без ичег додатног - то се жмури, сам себи покриваш очи, окрећеш главу, буде ти неугодно. Отац док тражи даљински да пребаци тихо себи у браду коментарише са: марш у пизду материну. У земљу да пропаднеш. А вид'де шта се приказује у ударном термину... сунац ти пољубим. Да л она што се снимала има матер и оца да је гледају? Сјести па заплакати.
Генерација ми се свела на играче игрица, клабере, инстаграмуше, јутјубере, "жестоке момке" и умишљене посебности. Деведесет-деведесет пет посто је тако. Ето ти. Шта год узмеш причати све им досадно и незанимљиво. Не знам шта они причају између себе. Које су то теме? О чему то младеж размишља? Чиме се одушевљава? Путовањима, проводом, славом некаквом? Бијес је то. Мијењам пет минута тог провода и те славе за пет дана копања куруза и забацивања ђубрива по јунској жеги.
Склањајте се од свијета. Од вреве, гријеха и лажи. Будимо у свијету, живјети се мора, али не будимо од свијета. Да, ако нам се Бог смилује, у старости сједнемо пред потомство па им приповједамо згоде и незгоде и да у миру одемо одавде. Станемо пред Њег, покажемо жуљевите и храпаве руке, као код Шантића, и ћутимо са избораним смјешком јер смо вјеру чистом одржали, отаџбину сачували, дјецу подигли. Да се придружимо збору праведних. Нема ништа скупље од блаженства будућег вијека - немојте га немаром и невјером за муке мијењати, љуби вас Гласник. Будите ми весело.