kulajim.blog.rs

Једина разлика између Срба из Републике Српске и осталих Срба, јесте, што код нас у свакој кући живи бар по један прави фрајер, који је прије 25 година носио пушку и ратовао. Да није тих фрајера, били би ми гори од оних сељака из круга двојке. Милијарде су уложене да од нас преко Дрине направе неке грађане свијета. Школство је на кољенима, привереда у колапсу, партије су светиња, а на сваком кораку нас маме причом о једнакости и неким људским правима. Данас код нас у Републици Српској не постоји установа која се бави културом и умјетношћу, а да није финансирана од бјелосвјетског олоша. Доста тога и наше власти заједно с њима финансирају. У тим организацијама на прву хватају оне младе и даровите, свира се, пјева, глуми, слика и ствара, све док од њих направе модерне јаничаре. Онда добијамо зомбиране ко фол урбане ликове, који презиру националисте и све што пропагира било какве традиционалне врједности. Таквима сам ја чико који свашта пише и будала из прве лиге, јер волим Младића, Караџића и вјерујем у Бога. Такви се боје сваке искрености, а на истину реже и пјене ко бјесни пси. Срећом нема их пуно и веома су страшљиви, а сви су редом треће кољено комуниста. Једина нам је срећа, па цкоро свака кућа има бар једно право мушко, што зна препознат одакле вјетар пуше, те шамар свезат да ти више никад на памет не падне, да смо сви исти и да имаш неко своје право да не будеш оно шта су ти били отац, ђед и сви преци