kulajim.blog.rs

Некад ме радост кољача и злотвора укрјепи и учврсти у вјери. А данас се радују, сви српски душмани. Смрт их мртве обрадовала. Не виде од мржње, радост на небу. Не виде, својим крвавим очима, руке мученика, којима је Ђедо кости по Косову сакупљао, како га грле. Не виде, како га грле, Свети Саво, Свети Василије, Свети Петар и сва Небеска Србија. Грли га и Владика Раде, што му Црну Гору на пут српства врати. Грли га Лазар и сва Хрситољубива војска српска. Сви хероји, јунаци, страдалници. Грле га, сви они преклани, уморени, нерођени. Грле га гоњени, уплакани и прогнани. Али не виде то мртве душе и џелатске очи. Не виде и никад видјет неће, они, што свјетлост не воле и што се смрти веселе. Радују се сви, што Христа гоне и што на земљи трага не оставе, а да није од српске крви. Радујте се, слобоно се радујте. Радоваћемо се и ми, али тамо гдје смрти нема и гдје су сви наши.