vidovdan

Овим будалетинама што на Видовдан честитају Бајрам, желим брз и лак сунет!
Надам се да ће вас комшије узет себи и да ће хоџа имат мирну и спретну руку, јер требаће му, пошто у гаћама вјероватно ништа немате. А нашим ханумицама што честитају, желим да никад не скину димије и шамију.

en de ha

Сад у превозу сједоше двоје спрам мене, она је дошла из Њемачке, пуна јој уста приче како је Келн луд град, коментарише неке локалитете. Оће да покаже нама који можемо да је чујемо да она путује. А до ње онај, уфрчкане косе, сав свилен. Планирају пут у ендехазију. У Пулу, на Брионе, у Ровињ, у Пореч. У пичку матере своје. А све причају оно како данас омладина клошарски прича. Кад је нешто добро ка'е „то је топ“. „Смара ме“, вели, „дебилка“ – за неку другарицу. Јој, ја слушам, срећа па нека наочарка сисуља, нако љепушкаста, мојије година сјела тамо даље па се осматрамо на смјену и заборавим мало на ове.
Морам откинути штапину љескову ђе у Босни па донијети да кад будем овдје носам са собом. Кад је пала Крајина Милошевић је реко Мири: Ја сам земљу дао, а ти са стоком види шта ћеш. (Ко вели крајишници су стока... мајку јебо, требало га је за муда објесити да виси а јок у хаг слати) Е тако док ме год мука гони да морам бити по Београду има са штапином да ходам, ко за стоком.
Како се озарим кад у овоме окружењу чујем србску ријеч западно од Дрине. На послу волим срести Ђуру Личанина. Ликом, гласом исти Бранко Ћопић. Зајебант своје врсте.
Кад ћеш, реко, Ђуро на одмор?
Вели за који дан. Идем.
Ђе ћеш?
У ндх кае. Зато ми је и пао на памет, кад ове поменух.
Имаш ли тамо земље, јел остало шта?
Е мој си брате, 16 хектара. Ма ја реко, камењар. Какав камењар, земља ко, заборавио сам са чим се упоредио. Све обрадиво. Чисти ли ти то ко? Идем кае ја да покосим па да далмошима продајем бале. Имам мехаизацију сву. 5000 бала по 2 евра. А кад одем у пензију узмем фино 300 оваца, пушку са собом. Боје се, вели, рвати и дан данас доћи тамо.



fb 567

 https://www.facebook.com/memories/?source=shared_feed_story
 
 Evo da pitam ove pametnjakoviće sa fb a što lažno morališu a i za monitora se smiju , kako je lijegati i buditi se svako veče i jutro u suzama u samo jednoj misli.kako ostvariti porudicu kako ne ostati sam do kraja života...Da li znaju kako je sam izlaziti u kafane u gradu u kojem sam rođen...Kad napišem da sam tuzan , prave se ludi i pitaju sto....Pimam i rodbinu koju je sramota sa mnom izaci u kafanu da se slikaju za facebook a kamoli šta drugo....Šta to meni hvali pitam ja vas , da nisam šta bolestan , da nemam rogove na glavi.... Mnogifb prijatelji danima obećavaju kafu , kazu nemaju vremena a kad ih vidim s nekim u gradu kazu slučajno sreli kolegu....Daj molim vas nisam mali , da ne kontam neke stvari....

ТРЕЗВЕЊАШТВО

tрезвењаштво је пракса или залагање потпуне личне уздржљивости од алкохолних пића. Особа која практикује (и евентуално заговора) трезвењаштво назива се трезвењак (множина трезвењаци) или се једноставно каже да је трезвена.

Покрет трезвењака је први пут покренут у Престону, у Енглеској, почетком 19. века.[1] Друштво Темперанс је основана 1833. године од стране Џозефа Ливсеја који је постао вођа трезвењачкога покрета као аутор трезвењачке заклетве: Сагласни смо се да се уздржавамо од свих алкохолних пића опојнога квалитета, било да су але, портер, вино или жестине, осим ако нису лек.[2] У Србији први трезвењачки покрет (19. столеће) основао је Франсис Макензи, шкотски евангелиста и познати житељ Београда, који је издавао објекте (око данашње Макензијеве улице) само оним купцима који су били трезвењаци. Почетком следећег века, Милош Поповић основао Савез трезвене младежи.

Данас постоји велики број организација за умереност које промовишу трезвеност као врлину.[3] Најпознатији изјашњени трезвењаци у Србији су библијски фундаменталиста Мирољуб Петровић[4] и новинар Теша Тешановић[5].

Разлози

Неки уобичајени разлози за одабир пута трезвењаштва могу бити. психолошки, религиозни, здравствени (лечени алкохоличари),[6] медицински, породични, филозофски, друштвени и политички. Некада може то бити и једноставно питање укуса или преференција. Трезвењаци када су у кафанама или кафићима, обично одбијају алкохолна пића и конзумирају безалкохолна пића као што су вода, воћни сокови, газирани сокови, чајеви, кафа или безалкохолна пића.

Већина трезвењачких организација такође захтева од својих чланова да не промовишу алкохолне производе.[7][8]

Религија

Многе хришћанске деноминације, као што су методисти и квекери, често се повезују с трезвењацима због њихове традиционално снажне подршке покретима умерености у пићу, али и покретима који забрањују алкохол. Бројне протестантске хришћанске деноминације забрањују конзумацију алкохола или препоручују неконзумирање алкохола, укључујући амише, војску спаса, суботаре и месијанске Јевреје. Многи припадници ових верских деноминација такође су дужни да се уздрже од продаје таквих производа. Месијански Јевреји тврде да се реч вино погрешно тумачи и да то није алкохолно пиће, већ свеже исцеђен сок од грожђа (јеврејски тирош). Познати српски месијански Јевреј Мирољуб Петровић истиче да је ово данашње вино у ствари покварени сок од грожђа, док је право библијско вино у ствари тирош.[4] Слично тврде и методисти.[9]

Лука Јеванђелиста је јасно забранио вино јер анђео који најављује рођење Јована Крститеља прориче

„Јер ће (Јован Крститељ) бити велики пред Господом и неће пити вина и сикера; и испуниће се Духа Светога још у утроби матере своје” (Лука 1, 13—15).

Јеванђелиста нам каже да Јован Крститељ никада није пио алкохол и да је практично био трезвењак. Међутим, у Јеванђељу од Јована, Исус Христос обећава да ће дати своје тело и крв, који ће дати вечни живот свима који га приме.[10] Исус каже:

„Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело (хљеб) Сина Човјечијега и не пијете крви (вино) његове, немате живота у себи. Који једе моје тијело и пије моју крв има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. Јер тијело моје истинско је јело, а крв је моја истинско пиће” (Јован 6, 53—55).

Православна црква, Католичка црква, Лутеранске цркве, Древноисточне цркве и Англиканска заједница захтевају вино у свом централном верском обреду евхаристије (свето причешће). Цркве у методистичкој традицији захтевају да се у тајни причешћа користи „чисти, непокварени сок од грожђа“.[9]

Уздржавање од алкохола је начело бројних религија, укључујући хиндуизам, сикизам, бахаи и џанизам.

Харам је термин за сва опојна средства која су забрањена у исламу.

Слично томе, једно од пет правила будизма је уздржавање од опојних супстанци које ремете мир и самоконтролу ума, али је формулисано као правило обуке које треба преузети добровољно, а не као заповест.

Истраживање на особама које не пију

Доминик Кроној и Ричард де Висје објавили су истраживање у Психологија и здрављу у којем су проучавали стратегије које користе студенти који би желели да се одупру притиску вршњака да пију алкохол у неким приликама. Истраживање је наговестило да је мање вероватно да ће ученици поклекнути под притиском вршњака ако имају јака пријатељства с пријатељима који пију. Друштвене интеракције су у другом плану.[11]

Једна британска студија из 2015. године је показала да су млади тада били склонији трезвењаштву него њихови родитељи.[12]

Према Глобалноме извештају о алкохолу и здрављу, који је СЗО објавила 2011. године, скоро половина одрасле популације (45 насто) су доживотни апстиненти алкохола. Регион источнога Медитерана, који се састоји од муслихманских земаља на Блискоме истоку и северној Африци, далеко је регион са најнижом потрошњом алкохола на свету, како по глави становника.[13]

Познати трезвењаци

Религија

Новинарство

Политика

Музика

Позориште, филм и телевизија

Књижевност

Бизнис

Спорт

Измишљени ликови

SUZUME

Malopre na ulici naiđem na neko dete kako plače, kaže nema šta da jede. Meni u momentu suza krene, jer shvatih da ni ja nemam šta da jebem.
 
 Shvatite DA JE NEPRISTOJNO I DŽUKAČKI postavljati pitanja:
- Što si smršao/la? - Što si se ugojio/la? - Kad ćeš da se udaš/ženiš? - Koliko zarađuješ? - Kad će bata? (ako imaš devojčicu) - Kad će seka? (ako imaš dečaka) Primitivno je, stvarno! Ne budite goveda! Ukapirajte više!