kulajim.blog.rs

"April u Beogradu miluje joj kosu, ispod Savskog mosta to je možda ona al je drugi ljubiiiii" ... Doduše, nije ispod Savskog mosta, ali jeste na Savskom keju, što mu u neku ruku dodje isto, a i imao sam neodoljivu želju da ubacim ovu Čolinu strofu u status , pa kao ajde ... Slučajno , u prolazu sam ih video kako se dražesno rvu jezicima dok je Duća išao da se nadje sa drugarom ne bi li mu zavaljao neki polovni mobilni telefon za 30tak eura (kul neki telefončić, jedan od onih na preklop što im slušalicu spuštaš bradom, to se smatralo za retko šmekerski potez u ono vreme)... A bila je ... pa bila je slatka mater joj jebem, ne nešto sad kao prelepa ali slatka onako kao evoks ili recimo gremlin dok mu ne daš da jede posle 12, skroz jedno umiljato stvorenje koje je rešilo da jedan deo svog skromnog života provede sa vašim pripovedačem ... I kako smo došli do toga da je sad ona u zagrljaju drugog? Da bi na to pitanje odgovorili, potrebno je da odemo u flešbek flešbeka, što je već previše komplikovano, da ne pravim Inception od statusa, pa ću probati što jednostavnije da dočaram kako je to bilo... Kućna žurka, Zemun, gruva Gale Kerber sa zvučnika, pola gostiju overilo od heroina, druga polovina od Jelen piva, ja se našao u nebranom groždju, drugar zvao na tu bleju kod njegove drugarice sa faksa, kao biće kul ekipa, dodji, zezanje... i sad, normalno, imao je on svoje razloge zbog kojih ide tamo a oni su bili očiti posle sat dva... Normalno u pitanju je domaćica žurke koja se na njega ložila a on je tu činjenicu kranje podmuklo iskoristio i nasladjivao se u njenim telesnim lepotama... ako se tako to uopšte moglo nazvati jer je domaćica bila blago rečeno prejadna, neki nos što ide u G, noge u X, sisa ni na vidiku, dupe tepsija, jedine obline na njoj su bile pete... ali ajde, ko sam ja da mu zanovetam, ako je njemu lepo i meni je ... Ostavši sasvim sam, rešio sam da i ja posvetim svoje dragoceno vreme nekome, a preslatka Gizmo devojka se činila kao pun pogodak to veče... Smejali smo se, pričali, pijuckali i kako se noć bližila kraju tako je ona sve više uživala u mom društvu... Ali ne i dovoljno da bi se sa mnom upustila u avanture kao njena drugarica sa ortakom... Završilo se sve na nevinom poljupcu, razmenjenim telefonima i dogovoru da se vidimo sutra... I videli smo se ... I dan posle toga... i nekoliko dana posle tog dana... i to je trajalo dobrih 15tak dana... 15tak dana lagane šetnje Novim Beogradom, Zemunom, Kalemegdanom, Adom itd... I to samo šetnje... Od konkretnih stvari ni traga ni glasa... Skontam ja da je mala tvrd orah, da s njom mora lagano, ne može ono, prvo da nam se tela spoje pa ćemo videti da li smo u vezi ili ne (blagodeti savremenog života), nego korak po korak... i što je najčudnije, nije mi teško padalo, prijalo mi je njeno društvo... i takooo, prodje još 15 dana i stiže mi poruka "Šta radiš, hoćeš večeras do mene, moji neće biti kući?" ... To je to, što bi rekao Miloš Crnjanski, Lament nad Beogradom - sigurna penetracija ... Srećan ko malo dete, uputih se do kladionice da sastavim neki tiketčić za 100 rsd, čisto da ima šta da se prati dok ne krenem... Dobitak nerealan, u ono vreme 400eur, al koga bole kurac, nikad neću dobiti... No medjutim, do 20h sam ja prošao sve utakmice i ostao je da se čeka Real Madrid u gostima za prilično finu svotu (uzmimo u obzir da sam tad imao 19 godina, klasičan student greotan)... Dolazim kod nje, a ona me čeka... nauljena, u nekoj skoro providnoj haljini, grmi puca seva... Rekoh sebi, ovaj Gremlin se mora naraniti... Ali... Momci iz prestonice Španije su mislili drugačije... gubili su 2:1 od raspalog Santandera, kome se danas ne zna ni liga koju igra ... Pokušala je da mi skrene misli, uzalud... prikovan za televizor, gledao sam reviju promašaja igrača u beloj opremi... U zadnjih 5 minuta, kako je napetost rasla, rešila je da uzme stvar u svoje ruke.... ali avaj, pade tiket, pade kur... samopouzdanje... ostade samo tuga u očima i bol u grudima... Pokušao sam sebe da nateram da ne mislim na to ali ne vredi... Ne zna se ko je bio razočaraniji, ja Realom ili ona sa mnom... "Čućemo se, izvini" uspeo sam da izustim, ustadoh iz kreveta i krenuh put kuće... Normalno, nikad se više nismo ni čuli ni videli ... I dan danas ne znam da li mi je žalije što sam pao tiket ili što nisam jeb'o... Ipak, svako od nas nekad doživi svoj april u Beogradu ...

Comments (0)

Kratka lekcija iz istorije: Zvezda je donela košarku u SFRJ.Na terenu joj je bio Bora Stanković,na tribini Ivo Andrić.Prošlo 30 godina,Partizan i dalje bez titule.Država naređuje raskid ugovora Kićanovića sa Zvezdom, i prelazak u Partizan uz zvezdaša Žeravicu.Osvaja se prva titula 1976,a Zvezda ih već ima dvocifren broj.1990 godina,rat,raspad JUGE,Zvezda 13 titula,Partizan 4.Dolazak Dačića u KKP,kreće renesansa samo jednog kluba.Narednih 20 godina kreću akcije "sponzori šampiona" gde se sve državne firme dodeljuju Partizanu,nastavlja se CEPTEROM,ICN GALENIKOM,KARIĆEVIM MOBTELOM,MB PIVAROM,TELEKOMOM, milionima,i preimenovanjem u Partizan Igokea.TADIĆEVIM pevanjem na tribinama, pa sve do Duletovog: " Vučić je veliki državnik" pa sve do dobijanja NIS-a,MTS-a,Aerodroma itd.dok Zvezda ostaje na MTS.Za to vreme,od silnih para Partizan gasi školu u Srbiji,Tomašević,Vujanić,Bogdanović,Kecman,Šćepanović,Milojević,Tepić,Milutinov i bezbroj drugih bivaju oduzeti od drugih klubova,čime svi oni ostaju bez transfera,a Vujošević,Danilović i Todorić sa masnim procentima od prodaje plus novac od sponzora.Grobari u ekstazi,nije im dovoljno nego masovno traže katanac na Zvezdu i ostale klubove.Nakon celodnevnog slavlja i ispadanja Zvezde,dolazi utakmica Partizana sa duplo boljim timom i velikim magom na klupi.BUM! Trojka Nolana Smita u poslednjoj sekundi.Raspada se sve kao kula od karata.Država nastavlja da pumpa pare od državnih firmi,ali kome sad uzeti igrača?Kako oteti Čoviću igrača,kad čovek ne da svoje,Miško svoje a ostale klubove ugasili?Gde je sad ta škola?Gde je sistem?DULE: Brzo okrivi Zvezdu.Vidi da imamo sponzora na dresu,okrivi Zvezdu,nema veze što smo izgubili,grobari će verovati meni a ne svojim očima.Uradi tako,tako i bi.Danas imate masu zaluđenih navijača Partizana koji ne vide šta se desilo,koji pričaju o samozvanoj instituciji,koja je bila toliko trula da se raspala jednom trojkom,zato je teško suočiti se sa istinom a lakše okriviti Zvezdu,koja i dalje nema jakog državnog sponzora,milion igrača poslednjih godina iz naše škole,Zvezdu koja ne osvaja titulu iz auta,otimanjem igrača i prebijanjem i gepekovanjem sudija i ima najbolji skor u EVROLIGI u istoriji Srbije.Idealan kandidat za mržnju i skretanje pažnje svojih grešaka. DOBRO PAMTIŠ SVE,SVE ŠTO BILO JE .... pamtiš moj kurac grobarijo....ali nova vremena dolaze,lažna institucija i mit je razbijen.Kraj,nema dalje!!!UGASILA SI ME ....KAO ZADNJU CIGARETU.....ZGAZILA SI ME.....

Comments (1)

Onda je legla na pod i raširila noge, ali pre nego što sam uspeo i gl*vić da uguram u nju moja žena je uletela u podrum i videći taj prizor uzela je staru drvenu dasku koja se nalazila pored i toliko me je udarala da mi je polomila 4 rebra. Devojčica se obukla i brzo otišla kući a ja sam ostao na podu i cvilio sam kao kuče. Onda me je odvela u bolnicu i rekla da kažem da sam povrede zadobio jer je neko pokušao da me opljačka.

Comments (1)

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Teferič u Davosu je u toku, pa kontam, to prate ovi što mene prijavljuju i zauzeti su, pa može se koja o njima reč.
Jer mene ne prijvljuje ovaj zastarjeli model otpadluka.
Mene ovi moderni Srbi prijavljuju, pošto godinama ovih drugih nemam u prijateljima.
To su vam oni Srbi dobrovoljno pelcovani sa sve četri doze.
Inače, njih držim za gluplje od Bošnja i Milovih sljedbenika zajedno.
Bošnje i Milovi sljedbenici su skoro zastario proizvod i na izmaku snaga.
Oni su samo otpali od Boga i Roda, pa ih voda svaka šuša za nos.
PrviTurcima, drugi Titu, prodali vjeru za večeru, a Švabo i Englez ih ubjedili da više nisu Srbi.
A ovi su vam novi Srbi proizvod otpao potpuno od svake ljudskosti, bez ikakve sopstvene misli i mogućnosti rasuđivanja.
Najnovija vrsta otpadluka, koja vjeruje u nauku i sve drži za normalno.
Za njih ne postoji zlo i uživo su ljubazni.
Skroz su opušteni i uvijek gledaju da se dopadnu svima.
Posebno su snishodljivi i paze na svaku riječ i pokret, pred partijskim šefovima i proevropski orijentisanim intelektualcima.
Bjesjeda je sva u anegdoti i vicu, a kritika uvijek na vrh vlasti usmjerena.
Nemaju se oni vremena zamjerat na lokalu.
Na svakom su demonskom sabranju rado prisutni, ali jedino u gaće malo pišnu, kad se strancu dopadnu.
Nauku drže u malom prstu.
Kosmos čitav sa sve crnim rupama, za njih je prosta stvar.
Astrologija davno prekucana, a okultizam interesantan.
Empatija toliko razvijena, da se pojavljuju gdje god se za sirotinju skuplja, te daju svaki višak bez kojeg mogu skupit i za put na kraj svijeta.
A ni mesa neće usta stavit, jer vole žive životinje.
Razumiju se u sport, kulturu, poštuju umjetnost toliko, da su im isto freska Bjelog Anđela i performans Marine Abramović.
Zaštita okoline i ljudskih prava su njihova interesovanja.
Klimatske promjene jedina briga.
U Boga ne vjeruju i Crkva im je retrogradna, ali samo pravoslavna.
Papa im je simpa lik, jer ne gleda u koju ga rupu ko gura i prima.
Gotiva im je Patrijarh kad pravi plej listu, ali ga ne vole kad na pomen poklanim mučenicima dođe.
Vole samo Grigorija, čak šta više čuju svaku koju kaže, a i očima im prija uredna sjeda brada i slatke milozvučne usne.
O religiji diskutuju samo sa onim ljudima, koji vjeruju da se svi spašavamo i da smo svi isti.
U sukobu Ukrajine i Rusije su mahom neutralni pred širom masom.
Dok sa sebi sličnima osuđuju Rusiju i gade se svake tradicionalnosti.
Mrze samo nas zaostale svetosavske Srbe, što se Hrista i predaka ne odričemo.
Boje se svakog ko živ život živi.
Drhte pred svima što poste i Bogu se mole.
Jeza ih hvata od svakog ko imalo rasuđuje.
I kunem vam se, da su Bošnjaci, Albanci, Hrvati i ostali naši dušmani za nas bezopasni u odnosu na ove koje opisah.
Jer oni su ljudi, a ovi opisani su zombiji.
Sposobni oko izvadit najbližim za mrvu komfora, u kojem sebi liče na prefinjenu i edukovanu zapadnoevropsku gospodu.
Vjeruju da dobijaju posebne moći i prvilegije kad nekog od nas prijave svojim idolima.
Idolima što s đavlom šapću, jedu malu djecu i planove nam iznesu na teferiču u Davosu.
Jedna čak priča, kad je mene Šečerbegu prijavila, da je dvije noći zaredom Gretu na vratima sanjala, kako je vodi da kravama prdit ne daju.

Comments (0)

Comments (0)

Једина разлика између Срба из Републике Српске и осталих Срба, јесте, што код нас у свакој кући живи бар по један прави фрајер, који је прије 25 година носио пушку и ратовао. Да није тих фрајера, били би ми гори од оних сељака из круга двојке. Милијарде су уложене да од нас преко Дрине направе неке грађане свијета. Школство је на кољенима, привереда у колапсу, партије су светиња, а на сваком кораку нас маме причом о једнакости и неким људским правима. Данас код нас у Републици Српској не постоји установа која се бави културом и умјетношћу, а да није финансирана од бјелосвјетског олоша. Доста тога и наше власти заједно с њима финансирају. У тим организацијама на прву хватају оне младе и даровите, свира се, пјева, глуми, слика и ствара, све док од њих направе модерне јаничаре. Онда добијамо зомбиране ко фол урбане ликове, који презиру националисте и све што пропагира било какве традиционалне врједности. Таквима сам ја чико који свашта пише и будала из прве лиге, јер волим Младића, Караџића и вјерујем у Бога. Такви се боје сваке искрености, а на истину реже и пјене ко бјесни пси. Срећом нема их пуно и веома су страшљиви, а сви су редом треће кољено комуниста. Једина нам је срећа, па цкоро свака кућа има бар једно право мушко, што зна препознат одакле вјетар пуше, те шамар свезат да ти више никад на памет не падне, да смо сви исти и да имаш неко своје право да не будеш оно шта су ти били отац, ђед и сви преци.

Comments (0)

ПОЖЕЛИ ЖЕЉУ НА БОГОЈАВЉЕНСКУ НОЋ И ОНА ЋЕ СЕ ИСПУНИТИ!!!!
Вјероватно виђате овакве и сличне наслове по новинама и друштвеним мрежама. Наведено вјеровање нема никакав основ у хришћанству.
Уколико нешто желимо, ми се трудимо да до остварења те жеље дође и за то се молимо Богу. За остварење наших жеља је потребан наш напор и Божија помоћ, а прије свега потребно је да је оно што желимо на наше добро и на добро наших ближњих.
Бог није бунар жеља. Уколико га тако доживљавамо наша вера је слаба. Неће нам ништа сâмо од себе пасти са неба. Бог свакако дарује људе многим добрима иако они то и не заслужују, али поуздати се у „моћ“ датума и у моћ наше личне жеље, а независно од воље Божије, то је више сујеверје но православна вјера. Зато истичемо „да буде воља Твоја“ и следујемо Христовој молитви „али не како ја хоћу, него Ти како хоћеш“(Мт.26,39).
Не постоје „некрштени дани“. Смијешна је и сама помисао да ће дјевојке у отвореним небесима угледати, као у теофанији, лик онога за кога ће се удати. Не треба да памтимо сан који смо сањали на богојављенску ноћ. Тешко да нам је тај сан Бог послао.
Шта јесу православни обичаји?
Раније су особе које су се спремале (оглашени) биле крштене на данашњи дан, да би се сутра, на Богојављење, причестиле. Пливање за Часни Крст, иако скорашња пракса код нас,  не одржава се да би срећа пратила цијеле године онога који први доплива до Крста. Пливање подсјећа на прве хришћане крштене у рекама, језерима, итд. Пливање је и мали приказ хришћанског подвига. За крст је потребна храброст и спремност, одважност и способност, љубав и пожртвовање. Сви хришћани – кростоносци треба да помјерају своје граница ка Горе. Зато је непримјерно да у пливању за Часни Крст учествују особе које не увиђају важност и симболику тог дјела.
Освећену воду користимо у случају тјелесних или духовних болова, уз чврсту вјеру и молитву. Ни света вода не дјелује механички и магијски. Христос је за време Свог живота често исцјељивао и говорио: „Вјера твоја спасла те је“, или питао: „Вјерујеш ли?“. На жалост, свједоци смо погрешног схватања ове светиње, па имамо случајеве да људи узимају велике количине воде као лијек који дјелује независно од њихове вјере и живота. Да не помињемо оне који узимају свету воду да би им неко други у њој „бајао“. Боље да је ни не узимају.
Не чекајмо поноћ 18. јануара да „отвореним“ небесима кажемо своју жељу, рецимо своје жеље Богу кад год и Он ће нас у сваком трену чути и одговорити у мјери наше вјере и труда, а по Својој  премудрости и љубави.
Не гурајмо се и не понашајмо неприлично док свештеници деле освећену воду јер нас не спашава вода, но Бог, по Својојм милости и по нашој вјери и љубави.
И прославимо Тројичног Бога у радости наступајућих празникâ.
Радујмо се јер Бог се јавио и јавља се људима у свој пуноћи својој давши нам себе рекавши
Узмите и пијте ово је крв моја једите од овога хљеба ово је тјело моје…
Ту је Бог јавља се нон-стоп непрекидно, ближе него што мислимо… ту је а не видимо Га…

Comments (0)

Comments (0)

samo jako jedna je zelja u 2023 da sprčima Anastasiju pa onda seku aleksić i na kraju maju berović i onda mogu umrijeeti od korone

Comments (0)