Pod Ostrogom kod donjeg manastira trci covjek prema wc- u i skontah ga i derem se op op op, prihvati dreku jos par njih. Dodje pred sami wc covjek dize ruke i kaze op op op

KAFANA  30

DORUČAK 3

OSTALO  36

bilderana 5

BRT 50 

gorivo 20  

JANUAR  1359

februar 714

MART 839

APRIL  810

maj 2139

JUNI 1156 

MZ/  2139 maj /  365 +700 +430 red + 644 van

2021 MD-  7880

wv

Pod Ostrogom kod donjeg manastira trci covjek prema wc- u i skontah ga i derem se op op op, prihvati dreku jos par njih. Dodje pred sami wc covjek dize ruke i kaze op op op

 

Đe me sad podsjeti,evo smijem se nemerem stati đe se i ovog podsjeti kako u autobusu čoeka stislo pazakasnilo se </P>
			<P class=comments_link><A href=Comments (0)

vidovdan

Не знам да ми о неком празнику више сјечања кроз главу прође, а ни да ме више емоција продрма као о Видовдану.
Сјетим се свих бабиних и ђедових прича о Видовдану 1389. и Цару Лазару, Милошу и свим јунацима са Косова. Али и о оном Видовдану из 1914-те и Гавриловом пуцњу, те прађедовом јунашву. Чујем наново све оне приче о њиховом страдању у НДХ и свим јамама и логорима. Сјетим се њиховог труда да ме науче све оно што сваки Србин мора да зна. Некако још као дјете би ме неки кураж обузео од тих прича и понекад би био и досадан, јер наваљивао сам да ми се стално причају те приче.
А онда је дошао Видовдан 1989-те и све ми је постало кристално јасно и све те приче су постале стварност. Јер комшија Џевад ми је све објаснио тако што ми је као деветогодишњем дјечаку избио ваздух шутнувши ме ногом у стомак. Био је неровозан, јер се приказивао Бој на Косову ту ноћ, а ја сам био једини Србин на којем је силу могао провест и није га било стид, иако је био двaдест година старији. Још док сам лежао на бетону игралишта све ми је било јасно и чим сам дах повратио рекао сам му да ћу му ово вратит, јер ме је ударио што сам Србин. Сутра дан сам први пут побједио страх и Џеваду из засједе разбио главу каменом, да га је свог залила крв.
Ето, од тада и ја бијем битку и знам због чега нас гоне.
Онда су дошла она времена у којим нам је Видовдан био сваки дан. Јуначки се проливала крв и гинуло из истог разлога као на Косову 1389.
Чуо сам у једној Васкршњој зори пјесму Раткових јунака, равних оним Лазаровим, док одлазе да се не врате и као да сам видио постројену сву нашу војску од Косова па до тога дана. Та ми пјесма и данас често у ушима одзвања, те ме често у ту зору врати.
А јутрос на Литургији ми прођоше кроз главу сви ликови којих одавно нема, које по јунашву памтим, баш, као да су ту поред мене. Знам да јесу ту, као и сва христољубива српска војска од Косова до данашњег дана.
Све што би могао да пожелим овим нашим генерацијама је да се не брукамо пред тим нашим витезовима и да дјецу учимо шта је Видовдан и како се за Крст Часни и Слободу Златну гине, јер Земаљско је за малена царство, а Небеско увјек и до вјека.
Нек је вјечна слава и хвала свим јунацима од Косова па до данашњег дана и нек вам је свима сретан Видовдан!

usrani dulo vujošević

Da li postoji neko odvratan i mizeran kao dusko vujosevic? Malim slovima namjerno, jer gmaz kao on i ne zasluzuje velika slova. Sta je covjek radio tokom ove godine granici se sa odvratnoscu, a odavno je preslo granice bezobrazluka, podlosti, podmuklosti i kvarnosti. Nazalost, izgleda da je vujosevic tezak bolesnik, sa mnogo psihoza, covjek koji oko sebe siri mrznju i zlo. Kako drugacije objasniti njegovo ponasanje? Ustvari, za njegovo ponasanje je kriva smrdljiva vlast u Srbiji zadnjih godina, koja je napravila ovog necovjeka i dala mu ovlastenja da siluje sve u srpskoj kosarci pod patronatom partizanovih ljudi u KSS. Djilas je sakom i kapom davao pare Beograda Partizanu, a sudijska organizacija je gusila i gasila svaki klub koji je bio ovo prijetnja za SPS-ovo mezimce. Jednostavno, Partizan je drzao monopol u Srbiji. To najbolje znaju klubovi ciji su igraci otimani preko arbitraza, gdje su presudjivali vujosevicevi podanici. Mnogo igraca je oteo Partizan, a Hemofarm najbolje zna kako je kad ti neko otima “iz ociju”, pa kad nije islo ni tako, Hemofarm je gubio “na ruke”, a u dva navrata finalne serije igraci Hemofarma su bukvalno pretuceni. Sta pomenuti vise, kad je jedan klub iz Vrsca smetao, kad je jedan takav klub bio prinudjen da nakon tuce odbije da nastavi finalnu seriju. Sjecam se derbija, nakon sto je otisao Sloba. Bio sam na njemu. Taj derbi je prekinut i desila se velika tuca navijaca, na terenu i na juznoj tribini. Tada je na linc pozivano sve sto ima veze sa SPS-om, jedan Marjanovic (tadasnji predsjednik), pa Dacic…pa i Marko Milosevic. No, politika je kurva, svi ti isti i dalje vrte milione. No, treba pomenuti da je Slobina vlast bila i vlast Partizanovih stuktura. Mirko Marjanovic je bio predsjednik drzave i podpredsjednik Partizana ( kasnije pocasni predsjednik). Dacic je uvijek bio u kosarkaskom klubu, a nakon njih, dolaze i sa njima traju razne politicke opcije, koje su od Partizana pravile klub. Ko zna kakva je zmija Ruzic, sve mu je jasno… Tuzno je samo da takvi ljudi, koji su unistili Srbiju i dalje vladaju i vrse svoje mutne radnje. Sta reci tek o Tadicu, koji se preseravao sa Partizanovim salom, mahao rukicama sa meceva DAVIS i FED takmicenja, a na stadion nikad nije dosao. Jer, stadion posjecuje populacija koja zivi u Srbiji, koja zivi srpskim standardom i nema nista slicno sa biznismenima, direktorima i sefovima firmi koje su dobile besplatne ulaznice za neki od dogadjaja u Areni! Upravo zbog toga, na stadionima sirom zemlje, nastala je pjesma koja najbolje opisuje rad smecara Tadica:”Spasi Srbiju i ubi se, Borisee, Boriseeee…”! Zanimljivo, da Partizan, koji u okvirima SFRJ nije bio blizu Hajduka, a kamoli Zvezde, nakon rata pocne da dominira u vecini sportova. Klub koji je 70% trofeja osvojio poslije rata! Klub, za koji si morao da “radis”, ako zelis biti bitna politicka pojava u Srbiji. No, vremena se mijenjaju, pa se mijenja i politika. Danas je na sve manje mjesta prisutan neko od zlotvora, neko ko je gazio po mrtvima za “dobrobit” Partizana. Danas je dosao Vucic. A sa Vucicem se vidjela, tacnije isplivasla na povrsinu, sva bolest i necovjecnost vujosevica. Jer, ipak, danas se ne gepekuju sudije, danas Danilovic ne nosi pistolj(mozda nosi noz </P>
			<P class=comments_link><A href=Comments (3)

dva

Pricaju dva ludaka pita prvi koliko je sat ovaj vadi toplomer i kaze cetvrtak odgovara mu prvi, hvala i onako ne pusim

turc

На Србе и Турке нас је подјелило то што ми нисмо имали проблема да се са нечим боримо и крвимо, а њима је било веома мрско да се са нечим бакћу, боље је било севдисати него се око вјере задјевати са неким подивљалим источним племенима. Да им није било мрско не би се ни турчили. Тако остадосмо подијељени, али не сасвим. Јер још има међу нама којима патња и нелагодност нису никаква несрећа оних којима су они највећа и јединда несрећа. Та линија подјеле како је почела да се уцртава и дијели једне од других није своју путању завршила ни до данашњега дана. Данас су наши градови пуни Турака. Омладине која и не зна да њима припада. Они се проводе и објесно живе, глупи, пуни жеље и амбиције. Пуни аверзије према свему чега су се заситили и што не обећава добар провод. „Опуштено „брате““. Хистерија се јавља при сваком недостатку и сваком притиску. Нерад и педерлук су све освојили. Као што турчадија не може да трпи да није на страни цијелог ђавољега свијета и да је америка не тапше по рамену, тако и наша омладина не може да трпи да није „ин“, у тренду, моди и у корак са свијем што јевреј рекламира. П.С: погледајте како "мрежа" подебљава "добар провод", довољна назнака од чега треба бижати. Е дивна ли је чамотиња спрам њиховога провода.

djed

Јуче је било округло 30 година како је ђед погино. Пошао на коњу да понесе храну у опкољене Ратковиће, рекли су да ће га пропустити да прође. Само што је прошао кроз њихову линију, неки Шевал му је пуцао у леђа и убио га. На том шумском путу у љетњи дан су истекла његова 42 љета која му је Бог уцрто. Послије су му завезали ноге ланцем, прикачили га за коња и одвукли путем негдје у Осмаче. Нађен је и ископан тек 2008. са тим ланцем око костију ноге. Не би га никад ни нашли него је неки турчин, да олакша савјести, рекао гдје је закопан.

ČAJEVI

LIST BOROVNICE PRE CVETANJA

LIST SMOKVE

 LIST MASLINE

LIST  OD CRNOG DUDA

 

putovanja 500 musa

Putovati znači razvijati se – Pierre Bernando

Ulaganje u putovanje ulaganje je u sebe. – Matthew Karsten

Gdje god išao, idi sa srcem.

Putovanje može biti izvrsna terapija.

Trebam šest mjeseci odmora, dva puta godišnje.

Ne putujemo zato da pobjegnemo od života nego zato da život ne pobjegne od nas.

Sakupljaj priče i doživljaje, ne stvari.

Svako putovanje ima skrivenu svrhu, onu koje ni putnik nije svjestan.

Putovanja vraćaju snagu i ljubav u vaš život. – Rumi

Putovanja nas mijenjaju.

Putovanja nas prvo ostave bez riječi, a onda nas pretvore u pripovjedača.  – Ibn Battuta

Onaj tko želi putovati sretan, neka putuje s malo stvari. – Antoine de Saint-Exupéry

Turisti ne znaju gdje su bili. Putnici ne znaju gdje idu.  – Paul Theroux

Putovanje nije stvar novca, već hrabrosti. – Paulo Koelho

Nemoj mi reći koliko si obrazovan, reci mi koliko si putovao. – Muhamed, islamski prorok

Najkorisnije je putovati sam, jer imaš vremena za razmišljanje. –Thomas Jefferson

Jednom godišnje otiđite na neko mjesto gdje nikada do sada niste bili. – Dalai Lama

Naša destinacija nikada nije mjesto, već novi način gledanja. – Henry Miller

Potreba za putovanjem je mentalna i fizička radoznalost. To je strast. Ne mogu razumjeti ljude koji ne žele putovati. – Paul Theroux

Putujemo zato što su udaljenost i raznolikost tajni osvježivači kreativnosti. Kad stignemo kući, ona je i dalje ista, ali nešto u našem umu  se promijeni i to sve mijenja. – Jonah Lehrer

Čovjek nije drvo i vezanost je njegova nesreća, oduzima mu hrabrost, umanjuje sigurnost. – Meša Selimović

Nikada ne kreći na putovanje s nekime koga ne voliš. – Ernest Hemingway

Za dvadeset godina bit ćeš više razočaran stvarima koje nisi uradio nego onima koje jesi. Isplovi, zato, iz sigurne luke. Otkrivaj, sanjaj, istražuj! – Mark Twain

Svijet je knjiga. Onaj koji ne putuje pročita samo jednu stranicu. – Sveti Augustin

Putovanja nas ne oblikuju toliko koliko ljudi koje usput srećemo. 

Oni koji se ne kreću ne primjećuju svoje okove. – Rosa Luxemburg

Putovanje i promjena mjesta daju umu novu snagu. – Seneka

Prečice čine duga lutanja. – J.R.R. Tolkien

Ribar zna da je more opasno, ali ne smatra te opasnosti dovoljnim razlogom za ostanak na obali. – Vincent Van Gogh

Ni putovanja izgleda više ne pomažu. Ono od čega bježim ide sa mnom. – Ivo Andrić

Put je najbolje mjeriti ne kilometrima, već prijateljima  – Tim Cahill

Nisam bila svugdje, ali to je na mom popisu  – Susan Sontag

Prestanite razmišljati o jama na cesti, uživajte u avanturi  – Fitjugh Mullan

Upoznao sam puno ljudi u Europi. Čak sam i upoznao sebe  – James Baldwin

Nisu svi zalutali zalutali  – J. R. Tolkien

Putovanja nam pomažu da budemo skromniji. Svatko od nas je samo sitno zrno pijeska u ovoj pustinji ljudi  – Gustave Flaubert

Ljudi se mogu pronaći i spoznati samo u avanturama – Andre Hyde

Ne putujemo zato da bismo pobjegli od života, već zato da život ne pobjegne od nas.

Turisti ne znaju gdje su već bili, a putnici ne znaju gdje će ih još biti – Paul Theroux.

Ljudi ne stvaraju putovanja, već putovanje stvara ljude  – John Steinbeck

Predrasude, netrpeljivost i uskogrudnost štetni su za putovanje  – Mark Twain

Putovanje je jedina stvar na svijetu kupnjom kojeg postajemo bogatiji.

Ako ne poštujete tuđe tradicije, religiju i izbjegavate ljude, bolje je ostati kod kuće  – James Michener

Teško je pojmiti koliko je putovanje bilo divno sve dok ne stavite glavu na stari, poznati jastuk  – Lin Yutan

Putnik bez opažanja može se usporediti s pticom bez krila – Mosley Eddin Saatan

Samo onaj tko luta, otvara nove putove  – norveška poslovica

 Putujemo svijetom da pronađemo ljepotu; moramo je imati u sebi, inače nam se neće otkriti – Ralph Waldo Emerson

Što dalje odlazim, to sam bliže sebi  -Andrew McCarthy

Živite, putujte, ne žalite ništa i zahvalite se sudbini . Jack Kerouac

Ako mislite da je avantura opasna, pokušajte s rutinom. Ona je smrtonosna – Paolo Coelho

Putovanje nas uči toleranciji  – Benjamin Disraeli

Prava svrha putovanja nije mjesto na karti, već novi pogled na život.  – Henry Miller

Vezanost za stvari i udobnost glavna su prepreka zanimljivom životu. – C. Castaneda

Napravite korak i cesta će se pojaviti sama od sebe.  – Steve Jobs

Putovanje znači odvraćanje od zabluda drugih ljudi o drugim zemljama.  – Aldous Huxley

Ponekad jedan dan proveden na drugom mjestu daje više od deset godina života kod kuće. – Anatole France

Na smrtnoj postelji zažalit ćemo samo dvije stvari – da smo malo voljeli i malo putovali.  – Mark Twain

Putovanje razvija um, osim ako ga, naravno, nemate.  -Gilbert Chesterton

Nema boljeg načina da otkrijete da li vam se osoba sviđa od toga da idete na putovanje s njim/njom.  – Mark Twain

Ceste su najsnažnija droga na zemlji, a svaka vodi na desetak drugih. – Stephen King

2139 maj / 365 +700 +430 red + 644 van ---

KAFANA 187

DORUČAK 49

OSTALO 186

bilderana 58

 102 km rim

VRCALJSKA 195

gorivo IZLETI  248

odjeća 131



JANUAR  1359

februar 714

MART 839

APRIL  810

maj 2139

MZ/  2139 maj /  365 +700 +430 red + 644 van

2021 MD-  7880

 

UZAS STA NAM RADE

Сви ови што су отпали од нас, данас су добили легитимитет и потврду приче о геноцидним Србима и злој СПЦ.
Данас све то пије воде и лагано идемо да Јасеновац дамо за Сребреницу. Данас смо се одрекли истине о себи и почупали корјење у Старој Србији.
Данас смо постали, оно, што душмани зову Црква Србије, а ми вјерни народ Српском Православном Црквом.
Љут сам исто као кад смо издали Ђенерала и Радована. Можда и горе. Отпаст нећу све док ова екипа преслабих за рокенрол не доведе Папу у Београд.
А тад ће се морат свакако бјежат у шуму, јер и попови ће постат уважени чланови странке и хватат да вакцинишу. Па неће ми тешко пасти тај мој отпадлук, од како је зову душмани Цркве Србије. Мада вјерујем да има вјерних и да ће нас Господ због њих спасит од такве пропасти.
Али, кад се неко одрекне дијела свог тијела и свих мученика и страдалника и кад се да легитимитет лажи, ту иде брза пропаст. Нема истине гдје и трун лажи, то бар сви знамо. А лаж је да постоји Македонска нација и црква.
Можда сам највећи гупан и можда ништа не знам, али ми као народ смо овакве потезе плачали милионским жртвама, које смо заборављали по директиви безбожника.
Данас смо прекуцали сами себе и срушили дио куће коју смо градили скоро један миленијум. Али има наде, иду зла времена. Иду ратови и уздам се у Господа, да ће нас одржат до краја времена.
Макар под оном дуго најављиваном нам шљивом. Шљивом која је данас постала скоро па реалност и дио наше политике како црквене тако и државне. Снови свих наших душмана данас су почели да се остварују.
Напокон имамо отворени Балкан и лагано правимо кавез налик оном у обје Југославије.
Волио би да грјешим и да нисам у праву. И љут сам и тужан. Много глуп сам данас сам себи, јер поред оба ока и свега око себе што видим, нисам овакав потез наше Цркве очекивао.
А сваког теолога и свештеника, који ми буде прдио о томосима и црквеним правилима ћу без пардона одјебат, исто као оне из странке кад на врата дођу.

bolest

Драга браћо и сестре,
данас је тачно 7 година од почетка мог одласка са овог пропалог свијета. На ЦТ-у су ми тада откривене 3 огромне метастазе на јетри, а пар дана касније и примарни канцер на дебелом цријеву.
Од тада па до данас само Господ зна како и зашто ме је извлачио из небројено много ратова са овом ужасном, модерном болешћу.
Оно што ускоро слиједи је завршетак тог процеса одласка. Молим вас, само ми немојте трубити како ће бити боље и како сам ја кобајаги неки јунак. Вашим пророчким и докторским закључцима више ми одмажете него што помажете! Наравно да ја знам да ће бити боље и да ће свакако све бити у реду, јер знам коме се молим, коме се надам и кога волим изнад свега. Јесте, тијело је потпуно унакажено, мозак се бори да пронађе мир, али хвала Богу душа је чиста, исповјеђена и причешћена, спремна за давање одговора на Страшном Суду Христовом.
Памтим сваку битку али овако тешку још нисам доживио. Дакле стање је овакво: у болници сам због тегоба које трају већ мјесец дана и сваким даном су све теже. Од јетре ми је остао патрљак (само натекли лијеви режањ) у ком је нова метастаза од око 2,5цм. Жучни вод ми је у хаосу, имам жутицу и немормално висок билубибин, те високе трансаминазе и ЦРП. На плућима имам преко 30 метастаза у оба плућна крила, од којих је највећа пречника 4цм. Не могу да лежим на десном боку, трпим ужасне главобоље и невиђене болове у томе што је остало од јетре. Због свих тих болова сам нон-стоп на морфијуму и безброј других лијекова од којих ми је мука. Вода у стомаку, браон мокраћа, упорна, болна дијареја, и тако даље, и тако даље.. Надам се да је објашњење довољно.
Желим из дубине душе да се захвалим Господу Богу који ми дарова оволико искушење које може слободно, без трунке сујете да се назове мучеништво, а знамо да је узан пут и да само мученици заслужују Царство Небеско. Наравно, ја сам малецки, али ипак мученик.
Хвала од срца свима који су били уз мене, ближњима, мојој надљудској фирми "Партнер МКФ", мојој дивној породици, ближој и даљој, свим пријатељима, кумовима, комшијама, медицинском особљу, свештеницима, као и непријатељима.
Праштајте молим вас, а ја сам одавно свима све опростио!
За сам крај, мени можда најдраже парче музике и поезије коју вам остављам. Овакав текст и његово уклапање у овакву музику деси се евентуално једном у животу.

Гласник пропасти

Мјесто да нас Црква под својим окриљем наоружава и куражи, ко што је исламска заједница турке пред рат, ово њено руководство не да нам не дијели оружје него нам полне жлијезде одсјеца. Штроји.
Неки дан издадоше Македонију, а овамо што су већијем словима могли написали "РАДОСНА ВЕСТ"? Убјеђују нас како је то сјајан потез, муте воду, да ионако збланут и збуњен човјек не зна гдје је приспио и у шта гледа. Густа шума ко у изреци јеврејина шахисте Михаила Таља. Гледамо у црно, а агитпроп издајника у СПЦ нам виче бијело је, бијело.
Данас ми послаше објаву ђе испраћа лешину оног дрогираног латина у Сплит и држи слово како ће се заједно у рају срести дрогирани латин и његов ћаћа, а вјероватно и он шњима.
И сви шуте. Само сам ја будалетина која се једе, гризе и оглашава поводом свега тога. Није он џаба папи руку љубио. Кад погледам оне налицкане око њега мука ме ухвати. И данас су уопште сви налицкани, дотјерани, одјевени по моди, нашминкани, обријаних ногу и пазу'а, са сваком длаком под конац. Све педерлук освојио.
Предмрак ми на ум дође једно циганче, кад смо клали посјеке и шурили и оне длаке остале на земљи, а оно дошло скупља длаке и упиташе га шта то радиш каже: ,,Скупљам длаке од крмаће да направим ћеткицу за ликовно." Биједа је то црна, а само поглед на туђу муку и болест човјека смири и опасуљи.
Нама предлажем пост и покајање. Да кукамо мало над собом и над својим гријесима, јер их је пуно. Па кад Бог види да има да помогне коме, онда нека гледа шта ће са овога што се нашим патријархом зове.

izdajnik pope izdajnik nas vodi

Бар су неки од наших епископа погнули главу да својим очима не гледају сахрану Србије.
Нажалост, многи грађани то нису могли урадити и били су приморани да на РТС-у у ударном термину гледају како председник Србије угошћава патријарха српског и епископе СПЦ.
У председничком седишту на Андрићевом венцу од СПЦ затражена је помоћ да се грађани просветле због тешке ситуације у којој се налазе.
Баш је велики Иво Андрић записао:
"Толико је у животу ствари којих смо се бојали а само је требало живети."
Да, требало је живети али како поред ових изјава од пре само две године :
"Ако изађете из куће неће вам бити довољна Бежанијска коса, Лешће и Централно гробље."
Ко је због овог застрашивања народа одговарао...па...није нико.
Овде је очигледно реч о видовитости па иста особа на састанку са врхом СПЦ поручује да нас на јесен очекује период тежи и од 1944. године.
Не знам да ли мисли о искрцавању на Нормандију али знам да смо упали у издајничку машинерију већу и од времена Николе Пашића.
Луксузни аутомобили на паркингу, слуге са белим рукавицама и пуна трпеза не наговештавају баш таква тешка времена каква нам они предвиђају.
Ипак, порука са овог састанка била је јасна и гласна:
"Србија је једина земља у Европи која није увела санкције Русији, због чега се налази под великим притиском.
Такође нас притискају да распетљамо и косовско-метохијски чвор."
Рекао је ово први међу једнакима а патријарх додао да никад није ни сањао да ће доживети овако велике притиске.
На крају се захвалио председнику на одговорном понашању како би ова криза за грађане била што блажа.
Овако се понаша патријарх који је ту само да аминује, а на крају ће бити онако како газда каже.
Људи које служба постави на функцију, касније служби морају и да се одуже.
Ова фотографија доле је стварно језива и најбоље описује отпадништво и богоиздају.
Показује политичаре који ни за један празник нису у цркви али опет све редом постројавају.
Додуше, какви су, једни друге и заслужују.
Али постоји и нешто горе...
То да је председник у једном делу приче и у праву, стварно нас чека тежак период али само због наставка глобалне приче која се вуче преко ковйда, рата у Украјини и наставка будућих криза.
Све остало је припремање терена због великих издаја због којих су и доведени ту где јесу.
Како је могуће да смо од априла и економског тигра, већ у мају се вратили до кризе из '44 године.
Овде би требали да се крсте редом сви, били верници или не, а одговор на ово питање нека траже они који верују у бајке које су на другом спрату.
Ово стварање атмосфере угрожености, непријатеља, глади и неимаштине, само је утабавање пута за коначно признање КиМ а санкције Русији и долазак папе у Србију ће се десити онако успут.
Све се то ради у комбинацији величања вође и првог међу једнакима који ће након што све потпише, себи прострети црвени тепих и рећи... ето нема више глади, санкција и анонимних дојава....
Да, све је ово путујуће позориште трагедије јер народ који тражи вођу добије ђавола, во-ђа је једнако ђа-во.
И колико год ово нормалном човеку изгледало трагикомично оно је врло опасно јер је врх наше државе није само огрезао у издаји вере већ и деце.
Србију сасвим случајно од почетка "рата" у Украјини потресају дојаве о бомбама.
Све је почело у марту са летовима Београд-Москва и већина авиона је приземљена што је својеврсно предсказање да дипломатија на овој линији више не постоји.
Касније су се те анонимне бомбашке дојаве прошириле на нишки аеродром, тржне центре, мостове, музеје и школе.
Само прекјуче је од 258 основних и средњих школа у Београду претње бомбом добило њих 173.
Док су данас анонимне дојаве стигле и у школе у Новом Саду, Руми, Инђији, Сремској Митровици...
Сва деца су истраумирана и евакуисана и само можемо претпоставити какав ће бити њихов повратак у школске клупе.
Држава каже да дојаве долазе мејлом из иностранства због тога што Србија води самосталну политику и не уводи санкције Русији.
Они веле да је ово специјални рат у којем бомбаша за 3 месеца нису успели открити иако су неке друге претње откривали са сат времена.
Европол каже да се Србија њима није ни обраћала за помоћ а занимљиво је да јуче анонимних дојава није било јер је у Србији био један европски званичник.
Још занимљивије је да бомбаши нису одлучили да нападну приватне фирме, Београд на води или оне који им највише и сметају, политичаре...
Нису зато што је ово велики пут издаје, толики да службе у стилу Шојића прете саме себи.
Ово је у ствари прави специјални рат преко леђа наше деце.
Требаш бити дебело болестан за такво нешто али такав је и пут издаје којим се крећемо.
Јесмо попе него шта смо, рђави смо...


op op

Неки дан сретох ове егзотичне госпоје што гањају високу моду по мезарју Вељаци и које су миљенице читаве западне цивилизације. Једна мојих година, а друга мало старија и необично веселе с обзиром да иду са гробља.
Развукле испред мене и причају ''Фин човјек овај амерички амбасадор, а лијепо каже, да смо ми жртве и види се да нас воли.''
А не даде ми ђаво мира па рекох: ''Воли вас исто као што је волио ове по којим је трава никла и које обилазите.''
Јој, кад углас сасуше: '' Четник мајку јебо, не признаје геноцид!''
Порођох их па млађој добацих: ''Госпођо вама је вруће, мало се размотајте и тренерку из чарапа извадите, а и кармин вам се размазо. Мора да си амбасадора цмокнула, чим га хвалиш толико, мада тешко да је слаткоран да те размота.''
А она сва љута сасу за мном: ''Пу, пу, пу, гаде четнички!''
Окренух се, јер скоро да сам пред кућу стигао, послах пољубац и рекох: ''Баш сте ми лијепе и стил вам очаравајући, да овдје не станујем тачно би за вама ишао само да вас гледам. Дан сте ми поправиле.''
Задње што сам чуо је било ''Све ће вас Америка слупат мајку ли вам четничку!''

1 2 3 ... 28 29 30  Sledeći»