Један од највећих злочина у Другом светском рату десио се на данашњи дан, 1942. године у Кривој Реци.
У Кривој Реци код Бруса, подно Копаоника, немачки и бугарски војници су затворили све мештане у цркву Св. Петра и Павла (подигнута 1611.), минирали је, и дигли је у ваздух, усмртивши 320 Срба цивила, углавном жена и деце.
Ово се сматра за један од најужаснијих злочина у Расинском округу током Другог светског рата.
Том приликом убијено је 72 жене и 105-оро деце млађе од 15 година. Сем мештана Криве Реке, у овом злочину је убијено и око 60-ак њих из околних села који су услед страха од окупатора избегли у ово село. Више од половине Криворечана је у том фашистичком злочину изгубило живот.
Радинка Николић (преживела је крваву просидбу 12. октобра 1942. године. Требало је да се уда за Милована Милинчића, момка из Осредака, одакле су са будућим младожењом пристигли рођаци са поклонима и музиком. Масакар је прекинуо љубав, заувек):
"Наоружани, са псима који су бесно лајали, улетели су у двориште и кућу као крволочне звери. Пуцали су у нас, у госте, 40 нас је било. Пала сам међу првима, преко мене је пало неколико страдалих и то ме је сачувало. Била сам тешко рањена. После свега, кад је све прошло, нисам могла да спасем руку. Одсекли су је."
Радомир Николић (имао је само шест месеци када се десио овај злочин):
"Два дана и две ноћи сам сисао мртву мајку. Причала ми је то моја баба, која ме је нашла међу педесет убијених људи. Неким случајем остао сам жив, прекривен лешевима. Сачувало ме је тело мртве мајке."
Најмлађа жртва била је беба, Вера Трифуновић, имала је само месец дана.
Послератне комунистичке власти нису се много обазирале на овај догађај, као и на друге злочине који су учињени над Србима. Споменик жртвама у Кривој Реци подигнут је тек 2011. године!
Ne postoji logičnije objašnjenje zašto je vlast zabranila Sajam knjiga, a dozvolila Sajam naoružanja, osim toga da djela Jelene Bačić Alimpić i Zorannah podstiču revolucionarni duh i građansku neposlušnost.